Premijeri Kosova i Srbije, Aljbin Kurti i Đuro Macut, učestvuju danas na samitu Berlinskog procesa u Miločeru, u Crnoj Gori, zajedno sa ostalim liderima Zapadnog Balkana, nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom i evropskim zvaničnicima. Skup, posvećen regionalnoj ekonomskoj saradnji, bezbednosti i približavanju Evropskoj uniji, održava se u okviru završnice crnogorskog predsedavanja ovom inicijativom, pokrenutom 2014. godine na predlog tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel.
Domaćin samita je premijer Crne Gore Milojko Spajić, koji će skup otvoriti zajedno sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom.
Učešće su potvrdili premijeri Srbije Đuro Macut, Kosova Aljbin Kurti, Albanije Edi Rama i Severne Makedonije Hristijan Mickoski, kao i predsedavajuća Saveta ministara Bosne i Hercegovine Borjana Krišto.
Samitu prisustvuje i evropska komesarka za proširenje Marta Kos, kao i predstavnici država članica Evropske unije i međunarodnih organizacija.
Prema programu Vlade Crne Gore, dolazak lidera i izjave za medije predviđeni su od 9.30, dok samit zvanično počinje u 10.20 časova.
Sastanak lidera zatvoren je za javnost, a konferencija za novinare Spajića i Merca najavljena je za 13 časova.
Kurti i Macut na istom regionalnom skupu
Učešće Kurtija i Macuta znači da će predstavnici vlada Kosova i Srbije ponovo biti za istim stolom u okviru regionalne inicijative, iako dijalog Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom Evropske unije i dalje nema značajnijih pomaka u sprovođenju ranije postignutih dogovora.
Kurti se već sastao sa Martom Kos: Traži podršku za kandidaturu i pregovore sa EU
Kosovski premijer Aljbin Kurti sastao se sinoć u Svetom Stefanu sa evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos, uoči današnjeg samita Berlinskog procesa.
Kako je saopšteno iz njegovog kabineta, Kurti je poručio da će Kosovo, sada kada ima potpuno funkcionalne institucije, ubrzati reforme.
Naveo je da je Skupština Kosova prošle nedelje usvojila poslednji zakon potreban za integraciju u Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA), što bi, prema njegovim rečima, građanima, privredi i dijaspori donelo uštede od oko 58 miliona evra godišnje.
Najavio je i skori početak pregovora o uključivanju Kosova u režim „Roam Like at Home“, koji bi omogućio korišćenje mobilnih usluga bez dodatnih naknada za roming.
„Naš demokratski napredak, posvećenost zajedničkim vrednostima i usklađenost sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU treba da se odraze kroz konkretne korake. Važna je i neophodna proaktivna podrška Komisije za dobijanje statusa zemlje kandidata i otvaranje pristupnih pregovora“, poručio je Kurti.
Prema saopštenju njegovog kabineta, Kurti je istakao i da je Kosovo ratifikovalo sve sporazume iz Berlinskog procesa, uključujući sporazum o priznavanju diploma, uz poruku da su sve strane dužne da ih primenjuju, posebno Srbija.
Početkom oktobra, na Forumu civilnog društva i istraživačkih centara Berlinskog procesa u Prištini, Kurti je tvrdio da je Kosovo ispunilo svoje obaveze ratifikacijom pet regionalnih sporazuma o mobilnosti, ali je istovremeno upozorio da se dogovoreno slobodno kretanje i međusobno priznavanje diploma još ne sprovode u potpunosti. Posebno je izdvojio Bosnu i Hercegovinu, koja još nije ratifikovala sporazum o putovanju sa ličnim kartama, dok Kosovo njenim građanima već omogućava ulazak sa tim dokumentima.
Berlinski proces predstavlja jedan od mehanizama regionalne saradnje u kojem Kosovo i Srbija učestvuju zajedno sa ostalim državama Zapadnog Balkana, ali su politički sporovi između Beograda i Prištine prethodnih godina uticali na sprovođenje pojedinih regionalnih sporazuma.
Među najvažnijim temama procesa bili su slobodno kretanje građana, priznavanje profesionalnih kvalifikacija, olakšavanje trgovine i uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta.
Ekonomski rast, bezbednost i evropske integracije
Ovogodišnji samit održava se pod sloganom „Region u pokretu – preuzimanje odgovornosti za promene“.
Prema najavi nemačke vlade, u središtu razgovora biće ekonomski rast, konkurentnost i bezbednost, kao i jačanje regionalne saradnje i približavanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.
Crna Gora tokom ovogodišnjeg predsedavanja organizovala je 26 događaja, među kojima 14 ministarskih sastanaka, što je, prema podacima crnogorske vlade, najveći broj aktivnosti tokom jednog predsedavanja Berlinskim procesom.
Sastanci su bili posvećeni, između ostalog, ekonomiji, unutrašnjim i spoljnim poslovima, poljoprivredi, zaštiti životne sredine, digitalizaciji, borbi protiv korupcije i regionalnom povezivanju.
Nacionalna koordinatorka Crne Gore za Berlinski proces Milica Perišić ranije je poručila da se ovogodišnje predsedavanje usmerilo na konkretne rezultate za građane i privredu regiona, kao i na podršku evropskim integracijama.
Uoči samita oglasila se i Ambasada Nemačke u Prištini, poručivši da Berlinski proces ostaje ključna politička platforma za jačanje regionalne saradnje, integraciju Zapadnog Balkana i približavanje Evropskoj uniji.
„Jasan cilj Nemačke jeste da se svih šest partnera sa Zapadnog Balkana približi članstvu u Evropskoj uniji“, navela je ambasada, ističući da Berlinski proces treba da donese konkretna poboljšanja građanima regiona kroz slobodnije kretanje, snažnije regionalne veze i praktičnu saradnju.
Ambasada je posebno naglasila značaj činjenice da je ovogodišnji domaćin Crna Gora, koju je označila kao predvodnika u procesu pristupanja EU. Održavanje samita u Crnoj Gori, prema njenoj oceni, predstavlja pozitivan signal i potvrđuje sve veću ulogu samih šest partnera Zapadnog Balkana u oblikovanju regionalne saradnje i zajedničke budućnosti.
Šta je Berlinski proces?
Berlinski proces pokrenut je 2014. godine kao inicijativa za jačanje saradnje šest partnera sa Zapadnog Balkana – Srbije, Kosova, Crne Gore, Albanije, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine – sa članicama Evropske unije.
Inicijativa je zamišljena kao podrška procesu evropskih integracija, kroz ekonomsko povezivanje, izgradnju infrastrukture, unapređenje slobode kretanja, saradnju mladih i uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta.
U prethodnim godinama kroz Berlinski proces postignuti su sporazumi o međusobnom priznavanju određenih ličnih i profesionalnih dokumenata, kao i o slobodnijem kretanju građana regiona.
Njihova primena, međutim, nije u svim oblastima i među svim učesnicima tekla istom dinamikom.
Današnjim samitom u Miločeru Crna Gora završava predsedavanje Berlinskim procesom za 2026. godinu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
