Kosovo je jedna od najstabilnijih demokratija u jugoistočnoj Evropi, zatvaranje institucija Srbije na severu donelo je veću pravnu sigurnost, a nijedan građanin nije ostao niti će ostati bez osnovnih usluga, poručio je večeras Gljauk Konjufca pred Savetom bezbednosti UN. Oštro je osporio najnoviji izveštaj UNMIK-a, tvrdeći da su brojni navodi o ugrožavanju Srba zasnovani na „srpskoj propagandi“ i da se zakonite policijske mere pogrešno predstavljaju kao etnički motivisani incidenti. Istovremeno je kritikovao prvostepenu presudu bivšim čelnicima OVK, ocenivši da sadrži činjenične, istorijske i pravne greške koje bi žalbeni postupak trebalo da ispravi, a ponovio je i zahtev da se umesto daljeg razmatranja Kosova u Savetu bezbednosti otvori put njegovom članstvu u UN.
Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova i dijaspore Kosova Gljauk Konjufca obratio se večeras Savetu bezbednosti nakon ministra spoljnih poslova Srbije Marka Đurića.
Već na početku kritikovao je najnoviji izveštaj UNMIK-a, ocenjujući da daje selektivan prikaz političkih događaja i izostavlja važne činjenice.
„Kosovo ostaje jedna od najstabilnijih demokratija u jugoistočnoj Evropi, sa jednim od najbržih poboljšanja demokratskih pokazatelja“, rekao je.
Prema njegovoj oceni, kosovske institucije ostvarile su napredak u borbi protiv korupcije, jačanju vladavine prava, demokratskih institucija i zaštiti ljudskih prava.
Pozdravio je održavanje junskih izbora, konstituisanje Skupštine, formiranje Vlade i izbor predsednice Kosova.
„Kosovo je još jednom pokazalo da je uspostavilo snažan, demokratski, otporan i stabilan politički i pravni sistem“, ocenio je Konjufca.
„Zatvaranje ilegalnih struktura Srbije donosi veću pravnu sigurnost“
Govoreći o severu Kosova, Konjufca je izrazio potpuno drugačiju ocenu od one koju su izneli Đurić i šef UNMIK-a Peter Due.
Tvrdio je da mere kosovskih institucija daju pozitivne rezultate i doprinose bezbednosti, integraciji i ekonomskom razvoju.
„Zatvorili smo ilegalne strukture kojima je upravljala Srbija, a čiji je cilj bio da spreče etničku integraciju i podrivaju naše demokratske institucije. Zatvaranje ilegalnih struktura obezbeđuje veću pravnu sigurnost, pravičan tretman i bezbednost za svaku etničku zajednicu.“
Posebno je poručio: „Nijedan građanin nije ostao niti će ostati bez osnovnih ili bilo kojih drugih usluga.“
Prema njegovim rečima, Kosovska policija svakodnevno sarađuje sa KFOR-om i EULEX-om kako bi obezbedila javni red i bezbednost.
Ocenio je da je poboljšanje bezbednosne situacije u severnim opštinama omogućilo KFOR-u da prilagodi svoje prisustvo, a kosovskim vlastima da prodube integraciju i neposrednu saradnju sa srpskom zajednicom.
Naveo je da su na severu otvorene službe za katastar, registraciju preduzeća, penzije, zapošljavanje, snabdevanje električnom energijom i poresku administraciju.
Govorio je i o ulaganjima u putnu i stambenu infrastrukturu, kao i o oslobađanju javne i privatne imovine koja je, prema njegovim tvrdnjama, bila nezakonito zauzeta.
Dodao je da je Ministarstvo za zajednice i povratak podržalo 45 projekata nevladinih organizacija i finansiralo još 137 projekata u obrazovanju, kulturi, sportu, zdravstvu, poljoprivredi i malim preduzećima.
„UNMIK svoje izveštaje zasniva na srpskoj propagandi“
Konjufca je posebno kritikovao način na koji UNMIK beleži incidente koji se odnose na srpsku zajednicu.
„Žalosno je što su mnogi slučajevi obrađeni i predstavljeni u izveštaju UNMIK-a u velikoj meri zasnovani na srpskoj propagandi“, rekao je.
Tvrdio je da nijedan od 92 slučaja koje je prijavila Kancelarija za Kosovo i Metohiju nema jasno utvrđen etnički motiv.
„Prijavljeni slučajevi sadrže dezinformacije i namerno pogrešno tumačenje mera sprovođenja zakona ili narušavanja javnog reda, predstavljajući ih kao etnički motivisane događaje ili kršenja prava.“
Osvrnuo se i na policijsko postupanje tokom verskih i nacionalnih okupljanja Srba.
Prema njegovim rečima, pojedini događaji koje UNMIK navodi kao hapšenja i ciljane postupke protiv Srba zapravo su bili slučajevi policijskog sprovođenja osoba i udaljavanja sa mesta događaja zbog, kako je tvrdio, zloupotrebe verskih i etničkih obeležavanja za širenje mržnje i podela.
Osporio je i način izveštavanja o incidentima na verskim objektima.
Konjufca je tvrdio da UNMIK ne priznaje dovoljno činjenicu da je policija pokrenula istrage o prijavljenim slučajevima, kao i da nema dokaza da su ih počinili Albanci ili da je motiv bio etnički.
„Pozivamo UNMIK da izbegne pogrešno predstavljanje manjih incidenata na Kosovu, čime se stvara lažna slika da su mir i međuetnički odnosi krhki.“
Od generalnog sekretara UN zatražio je da ne prihvata, kako je naveo, jednostrane i iskrivljene narative UNMIK-a.
„Tačan, činjenično zasnovan i uravnotežen izveštaj od ključnog je značaja kako misija ne bi nanosila više štete nego koristi, imajući u vidu njen već predug i prevaziđen mandat i prisustvo na Kosovu.“
Srbija da prizna Kosovo, odgovorni za Banjsku pred pravdu
Konjufca je ponovio podršku dijalogu uz posredovanje Evropske unije, ali je naglasio da konačni sporazum mora biti zasnovan na međusobnom priznanju.
„Spremni smo da krenemo ka sveobuhvatnom, pravno obavezujućem sporazumu, čije je središte međusobno priznanje, kao ključni ishod neophodan za trajan mir i regionalnu stabilnost na Zapadnom Balkanu.“
Od Srbije je zatražio da prekine, kako je naveo, neprijateljsku politiku prema Kosovu, prestane da ometa njegovo članstvo u međunarodnim organizacijama i obezbedi odgovornost za napad u Banjskoj iz septembra 2023. godine.
Napad je nazvao terorističkim, tvrdeći da ga je organizovao Milan Radoičić uz podršku zvaničnog Beograda.
Kritikovao je i činjenicu da je Radoičić prisustvovao predizbornom skupu vladajuće stranke u Kragujevcu.
Pomenuo je izjavu Ivice Dačića da će se srpska zastava ponovo vijoriti nad Prizrenom, predstavljajući je kao dokaz da Beograd nije odustao od teritorijalnih pretenzija.
Osvrnuo se i na septembarsku sahranu Ratka Mladića u Beogradu, kritikujući odavanje državnih i vojnih počasti nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske, pravosnažno osuđenom za genocid i druge ratne zločine.
Zatražio je da Savet bezbednosti osudi veličanje osuđenih ratnih zločinaca, kao i izjave koje, prema njegovoj oceni, opravdavaju etničko čišćenje.
Otvorio i pitanje Albanaca na jugu Srbije
Konjufca je deo izlaganja posvetio i položaju Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.
Optužio je Srbiju za sistematsku diskriminaciju Albanaca, njihovo isključivanje iz javnog sektora i ograničenu institucionalnu zastupljenost.
Prema njegovim rečima, takva praksa negativno utiče na obrazovanje, zapošljavanje, građanska prava i ekonomske mogućnosti.
Podsetio je da Kosovo garantuje 20 od ukupno 120 poslaničkih mesta nevećinskim zajednicama, od kojih deset srpskoj.
„Zašto Srbija ne može da primeni isti princip garantovane zastupljenosti manjina?“, upitao je.
„Haška presuda sadrži činjenične, istorijske i pravne greške“
Značajan deo obraćanja Konjufca je posvetio prvostepenoj presudi Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju.
Govoreći o ratnim zločinima, optužio je Đurića da nije pomenuo stradanje albanskih civila tokom rata.
Konjufca naveo 12.000 ubijenih Albanaca, drugačiji podaci FHP i kosovskih institucija
Konjufca je pred Savetom bezbednosti UN dva puta naveo da je Srbija tokom rata na Kosovu ubila 12.000 nenaoružanih Albanaca. Međutim, taj broj ne odgovara dokumentovanim podacima Fonda za humanitarno pravo (FHP), niti preliminarnoj evidenciji samih kosovskih institucija.
Prema istraživanju FHP i FHP Kosovo, sprovedenom u okviru projekta „Kosovska knjiga pamćenja“, od januara 1998. do kraja 2000. godine evidentirano je 13.535 ubijenih i nestalih svih nacionalnosti, među kojima 10.812 Albanaca, 2.197 Srba i 526 pripadnika drugih zajednica. Među ubijenim i nestalim Albancima evidentirano je 8.676 civilnih žrtava. Podaci obuhvataju i ubijene i nestale, kao i civile i pripadnike oružanih formacija.
Drugačije brojke objavile su i same kosovske institucije. Institut za zločine počinjene tokom rata na Kosovu predstavio je 29. jula 2026. godine, u prisustvu premijera Aljbina Kurtija, preliminarnu evidenciju od 12.230 žrtava svih nacionalnosti za period od januara 1998. do 20. juna 1999. godine. Šira evidencija Instituta obuhvata 13.227 žrtava, uključujući 997 osoba stradalih nakon tog datuma.
Iako se istraživanja razlikuju po obuhvaćenim periodima i metodologiji, nijedno od njih ne potvrđuje Konjufcinu tvrdnju o 12.000 ubijenih albanskih civila. Oba obuhvataju i druge kategorije žrtava, zbog čega se ukupni brojevi ne mogu poistovećivati sa brojem ubijenih Albanaca.
No u odgovoru Konjufci, srpski ministar iako se referisao na ovaj deo Konjufčinog obraćanja, nije izvršio korekciju ni ovih podataka, kao ni dela o samoj osnovi za formiranje Specijalizovanih veća, ali jeste iskoristio svoje vreme da kaže kako Kurti nije dozvolio izbore Srbije na Kosovu jer on „zna“, da najveća većina Srba glasa za Vučića, kao i to da Ivica Dačić „ima pravo“ i da je Prizren njegov rodni grad.
Konjufca optužbe o trgovini organima pripisao Srbiji: U osnovi međunarodne istrage bili su nalazi Saveta Evrope
Konjufca je potom izneo tvrdnju da su Specijalizovana veća osnovana 2015. godine na insistiranje međunarodnih saveznika i kao odgovor na, kako je rekao, obmanjujuće optužbe Srbije o trgovini ljudskim organima.
„Deset godina kasnije, nedavna presuda Specijalizovanih veća pokazala je da dehumanizujuće optužbe o trgovini organima nisu čak ni bile deo optužnice. Sve vreme smo znali da su to izmišljotine namenjene diskreditaciji našeg odbrambenog oslobodilačkog rata i delegitimizaciji humanitarne intervencije NATO-a.“
Međutim, Konjufcino pripisivanje porekla optužbi o trgovini organima Srbiji nije činjenično precizno. Neposredni povod za međunarodnu istragu, koja je prethodila formiranju Specijalizovanih veća, bio je izveštaj Dika Martija, izvestioca Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, usvojen 2011. godine. Navode o trgovini organima prethodno je javno iznela i nekadašnja glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte.
Nakon Martijevog izveštaja, Evropska unija formirala je Specijalni istražni tim, koji je predvodio američki tužilac Klint Vilijamson.
Vilijamson je 29. jula 2014. saopštio da njegov tim nije prikupio dovoljno dokaza za podizanje optužnice za trgovinu organima, ali je istovremeno naveo da postoje „uverljive indicije“ da se takva praksa dogodila u veoma ograničenom broju slučajeva.
Naglasio je i da su nalazi njegovog tima u velikoj meri u skladu sa Martijevim izveštajem, kao i da su prikupljeni dokazi dovoljni za procesuiranje pojedinih visokorangiranih pripadnika OVK zbog drugih teških zločina, uključujući otmice, nezakonita pritvaranja, ubistva i progon Srba, Roma i Albanaca smatranih političkim protivnicima OVK.
Konjufca je odsustvo osuđujućih presuda za zločine protiv čovečnosti protumačio kao potvrdu karaktera rata OVK.
Podsetio je i na navode suda da se nije sudilo OVK kao organizaciji, već pojedincima.
Ipak, otvoreno je osporio druge zaključke prvostepene presude.
„Uprkos svemu navedenom, imamo ozbiljne primedbe na druge nalaze i stroge kazne. Verujemo da sadrže činjenične, istorijske i pravne greške i očekujemo da ih žalbeni postupak ispravi.“
„Pravda mora biti nepristrasna, ali mora i da bude viđena i doživljena kao nepristrasna“, dodao je.
Ocenio je da presuda nije doprinela tranzicionoj pravdi i pomirenju, već da je produbila sumnje u međunarodno procesuiranje ratnih zločina i u pokušaje, kako je tvrdio, izjednačavanja odgovornosti agresora i žrtava.
„Nećemo dozvoliti izbore Srbije koji krše naš ustav“
Odgovarajući na Đurićeve kritike zbog nemogućnosti organizovanja srpskih parlamentarnih izbora na Kosovu, Konjufca je poručio da Kosovo ima sopstveni ustavni i zakonski okvir.
„Ako Srbija želi da organizuje izbore na Kosovu kršeći naš ustav i ponižavajući našu državu, žao mi je, ali to nećemo dozvoliti.“
Njegova poruka odnosi se na izbore u Srbiji zakazane za 25. oktobar, za koje Beograd organizuje alternativna biračka mesta u centralnoj Srbiji.
„Zašto je Kosovo još na dnevnom redu Saveta bezbednosti?“
Konjufca je završio govor pitanjem potrebe za daljim razmatranjem Kosova pred Savetom bezbednosti UN.
„Mnogi od vas možda s pravom postavljaju pitanje: Zašto je Kosovo još uvek na dnevnom redu Saveta bezbednosti? Šta postižemo ovim raspravama?“
Ocenio je da bi Savet trebalo da posveti vreme drugim međunarodnim krizama, a da se resursi UNMIK-a usmere ka omogućavanju većeg pristupa Kosova sistemu UN.
„Osamnaest godina nakon nezavisnosti Kosova i šesnaest godina nakon mišljenja Međunarodnog suda pravde, vreme je da ovaj Savet sa suprotstavljanja narativa pređe na afirmativnu agendu koja će olakšati prijem Kosova u Ujedinjene nacije“, zaključio je Konjufca.
Suprotstavljene poruke na sednici UN
Konjufcino izlaganje usledilo je nakon obraćanja ministra spoljnih poslova Srbije Marka Đurića, koji je govorio o presudi bivšim čelnicima OVK, rušenju srpskih objekata, zatvaranju institucija i neformiranju Zajednice srpskih opština.
Prethodno je šef UNMIK-a Peter Due upozorio da su pojedinačne administrativne i policijske mere, posmatrane zajedno, kod kosovskih Srba pojačale osećaj nesigurnosti i nejednakog tretmana.
O izlaganjima Đurića i Duea KoSSev je izvestio u posebnim vestima.
Tokom sednice govorila je i predstavnica Sjedinjenih Američkih Država, koja je zatražila zatvaranje UNMIK-a uz ocenu da je misija prevazišla svoju svrhu, kao i više drugih predstavnika.
Đurić u SB UN: Žrtve imaju imena, nijedna zastava ne može sakriti ratne zločine;…
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
