Prvostepena presuda četvorici bivših čelnika OVK predstavlja važan korak ka pravdi, ali ona nije potpuna dok brojni zločini nad Srbima i drugim žrtvama ostaju nekažnjeni, poručio je večeras ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić pred Savetom bezbednosti UN. Oštro je kritikovao političke reakcije na presudu i izmene Zakona o Specijalizovanim većima, uz poruku da „nijedna nacionalna zastava ne može staviti ratne zločine izvan odgovornosti“. Govoreći o položaju Srba na Kosovu, ocenio je da odsustvo sukoba ne znači i bezbednost, da je sever pretvoren u „policijski protektorat“, a da 13 godina neispunjeno obećanje o formiranju Zajednice srpskih opština dodatno urušava poverenje.
Đurić je svoje obraćanje na večerašnjoj sednici Saveta bezbednosti UN u Njujorku započeo prvostepenom presudom Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju od 16. septembra.
Podsetio je da su proglašeni krivim za ratne zločine, uključujući proizvoljno lišavanje slobode, mučenje, surovo postupanje i ubistva.
„Ta presuda odnosi se, između ostalih, na 96 ubijenih ljudi. Devedeset šest ljudskih života, devedeset šest prekinutih priča i porodice koje teret tih gubitaka nose više od četvrt veka“, rekao je Đurić.
Ipak, ocenio je da je pravda morala da ode dalje.
„Optužbe za zločine protiv čovečnosti nisu dovele do osuđujućih presuda, dok mnogi drugi zločini ostaju nekažnjeni, od ubistva srpskih žetelaca u Starom Gracku do ubistava kod Radonjićkog jezera, kao i progona i masovnog egzodusa Srba i drugih nealbanaca.“
Poručio je da se pravda ne može smatrati potpunom dok žrtve čekaju odgovore i da se ratna stradanja ne smeju svoditi na jedan narativ o žrtvama i počiniocima.
„Srbi i Albanci bili su žrtve. Bili su proganjani, otimani, ubijani i proterivani iz svojih domova na Kosovu i Metohiji. Srbi su, kao pravoslavni hrišćani, gledali i kako se napadaju i uništavaju njihove crkve, manastiri i sveta baština. Njihova patnja ne može biti izbrisana iz istorije samo zato što se ne uklapa u politički pogodan narativ.“
„Žrtve takođe imaju imena“
Đurić je posebno kritikovao reakcije političkih predstavnika u Prištini i Tirani na presudu.
Pomenuo je premijera Aljbina Kurtija, koji je osude nazvao neprihvatljivom nepravdom, kao i predsednika Albanije Bajrama Begaja, koji je poručio da ništa ne može ukaljati OVK i ponovio slogan „Sloboda ima ime“.
„Ali, gospođo predsedavajuća, i žrtve imaju imena. One nisu bile fusnota u tuđem nacionalnom narativu. Nisu bile neprijatnost koju treba objasniti i skloniti. Bile su ljudska bića – Srbi, Albanci i drugi, čija su prava i životi bili važni.“
Naglasio je da presuda utvrđuje individualnu odgovornost i da ne predstavlja kolektivnu osudu albanskog naroda.
„Postoji ogromna razlika između odbrane prava na pravično suđenje i poručivanja čitavom društvu da sud nema pravo da njegove navodne heroje proglasi krivim. Ako prihvatimo tu logiku, onda kažemo da pravda važi samo za one koji nemaju moć.“
„Prvo sud progovori, zatim političari menjaju pravila“
Ministar Srbije osvrnuo se i na izmene Zakona o Specijalizovanim većima koje je Skupština Kosova usvojila 6. oktobra.
Podsetio je na protivljenje Evropske unije i upozorenja da se nezavisnost suda i zaštita svedoka moraju očuvati.
„Razmotrite poruku koju to šalje. Najpre sud donese odluku. Zatim politički lideri osude njegove zaključke. Potom političari pokušaju da promene pravila po kojima taj isti sud radi.“
Postavio je pitanje kako svedok koji je rizikovao bezbednost svoje porodice može imati poverenje u pravdu u takvim okolnostima.
„Pravda za žrtve nikada ne sme biti žrtvovana političkim interesima. Tražimo pravdu za svaku žrtvu, i srpsku i albansku. Ne srpsku verziju pravde. Ne albansku verziju pravde. Pravdu koja je jednaka za sve.“
Govoreći o protestima podrške bivšim čelnicima OVK, koji su održavani od Prištine do Haga, Njujorka i drugih gradova, Đurić je citirao sudiju Čarlsa Smita, koji je prilikom izricanja presude naveo misao istoričara Hauarda Zina:
„Ne postoji dovoljno velika zastava da prekrije sramotu ubijanja nevinih ljudi.“
Đurić je dodao da nijedna nacionalna zastava, uključujući albansku, ne može biti opravdanje za izuzimanje ratnih zločina od odgovornosti.
„Ulica može biti mirna zato što se porodica plaši da izađe“
Drugi veliki deo obraćanja posvetio je položaju Srba na Kosovu i nalazima najnovijeg izveštaja generalnog sekretara UN.
Osvrnuo se na ocenu da je stanje na severu mirno, ali krhko.
„Tražim da pažljivo čujete obe reči. Ulica može biti mirna zato što je porodica odlučila da je bezbednije da ostane u kući. Grad može delovati tih zato što su njegovi mladi otišli. Zajednica može polako nestajati, bez ijednog dramatičnog događaja koji bi privukao pažnju sveta.“
„Odsustvo sukoba nije isto što i postojanje bezbednosti“, poručio je.
Govorio je o zatvaranju institucija, otežanom pristupu obrazovanju, zdravstvenim uslugama, penzijama i socijalnoj pomoći, kao i o zastoju u reintegraciji srpskih sudija, tužilaca i sudskog osoblja.
Posebno se zadržao na rušenju objekata u okolini Gazivoda i tvrdnjama o policijskom zlostavljanju.
„Zamislite da se u 21. veku ruše domovi čitave jedne zajednice, dok njihovi vlasnici još pokušavaju da odbrane svoja prava pred zakonom. Za te srpske porodice poruka je poražavajuća – da njihovi domovi, imovina i budućnost mogu biti oduzeti u bilo kom trenutku.“
Ocenio je da je sever Kosova postao „policijski protektorat u kojem su zastrašivanje i nasilje nad civilima postali deo svakodnevnog života“.
Đurić nije pomenuo slučaj Nenada Rakovića
Iako je značajan deo obraćanja posvetio položaju Srba na Kosovu i navodima o policijskom nasilju, Đurić nije pomenuo slučaj Nenada Rakovića, odnosno njegovo prebijanje.
Nijedan Srbin među 47 povratnika
Đurić je posebno izdvojio podatak iz izveštaja UN da se tokom izveštajnog perioda dobrovoljno vratilo 47 pripadnika nevećinskih zajednica, ali da među njima nije bilo nijednog Srbina.
„Nijednog jedinog. Možemo razgovarati o migracionoj statistici i programima povratka, ali iza te brojke stoji jedno ljudsko pitanje: Zašto čovek koji čezne da se vrati u mesto svog detinjstva i dalje veruje da je bezbednije da ostane daleko?“
Istakao je da povratak nije samo pitanje dobijanja ključa obnovljene kuće, već i sigurnosti da porodica može zadržati imovinu, školovati decu, dobiti zdravstvenu pomoć i sačuvati svoje versko nasleđe.
Govorio je i o Gračanici, Visokim Dečanima i Pećkoj patrijaršiji, uz zahtev da svaka promena bezbednosnih aranžmana, uključujući one kod manastira Visoki Dečani i glavnog mosta na Ibru, bude zasnovana na kredibilnim procenama i konsultacijama.
Naglasio je da uloga KFOR-a ostaje nezamenljiva.
„ZSO nije nagrada Beogradu“
Podsetio je da je od prvog sporazuma o Zajednici opština sa srpskom većinom prošlo 13 godina, a da ona još nije formirana.
„Trinaest godina je dovoljno da dete odraste od bebe do tinejdžera. Dovoljno da mladi završe školu i odluče hoće li život graditi u rodnom mestu ili negde drugde. Dovoljno da se roditelji umore od objašnjavanja deci zašto se budućnost neprestano odlaže.“
„Zajednica nije nagrada Beogradu. Nije fakultativni ustupak koji se može ponuditi kada Priština proceni da je politički trenutak pogodan. To je obaveza preuzeta u dijalogu.“
Poručio je da Srbija ne odustaje od dijaloga, ali da on ne može biti zamena za sprovođenje dogovorenog.
Najavio je nastavak podrške Srbije zdravstvenim i obrazovnim ustanovama, penzijama, platama i drugim uslugama za Srbe na Kosovu, uz odbranu politike Aleksandra Vučića, koju je opisao kao politiku očuvanja mira i podrške srpskoj zajednici.
Izbori 25. oktobra i Rezolucija 1244
Đurić je govorio i o parlamentarnim izborima u Srbiji, zakazanim za 25. oktobar.
Optužio je Kurtija da ponovo onemogućava Srbima da glasaju u svojim sredinama na Kosovu, zbog čega se biračka mesta organizuju u centralnoj Srbiji.
„Zašto bi stariji građani, porodice i osobe sa invaliditetom morali da putuju daleko od svojih domova samo da bi ostvarili svoja demokratska prava? Demokratija ne sme biti privilegija određena geografijom ili političkom pogodnošću.“
Podsetio je da Rezolucija 1244 ostaje na snazi i da odluke Saveta bezbednosti moraju biti poštovane.
„Biramo mir, ali mir ne može zahtevati ćutanje o nepravdi. Biramo dijalog, ali dijalog ne može značiti beskonačno čekanje da sporazumi budu ispunjeni. Biramo pomirenje, ali ono ne može biti izgrađeno poricanjem dostojanstva žrtava“, zaključio je Đurić.
Sednica Saveta bezbednosti
Sednica Saveta bezbednosti UN održava se u Njujorku povodom šestomesečnog izveštaja generalnog sekretara UN o Kosovu.
Šef UNMIK-a Peter Due prethodno je upozorio da su rušenja objekata, iseljavanja, zatvaranje institucija Srbije i druga dešavanja među kosovskim Srbima pojačala osećaj nesigurnosti i nejednakog tretmana.
Nakon Đurića obratio se Gljauk Konjufca, koji je ocenio da je Kosovo jedna od najstabilnijih demokratija u jugoistočnoj Evropi i osporio delove izveštaja UNMIK-a kao jednostrane i zasnovane na srpskoj propagandi.
O njegovom izlaganju, kao i o nastupu predstavnice SAD koja je zatražila zatvaranje UNMIK-a, KoSSev izveštava u posebnim vestima.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
