Demarkacija 2.0

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Piše: Demuš Šaša (Demush Shasha).

U engleskom jeziku postoji izreka kojoj prevod ne može u potpunosti da dočara značenje – „when in a hole, stop digging“ (kada si u rupi, prestani da kopaš). Emotivnim i nerazumnim postupanjem u vezi sa zakonom o izmenama Zakona o Specijalizovanim većima, Kosovo je ponovo samo sebe dovelo u rupu.

Godine 2016. Kosovo je pred sobom imalo zlatnu priliku. Od proglašenja nezavisnosti, Kosovo je bilo jedino mesto koje nije uživalo bezvizni režim sa Evropskom unijom. Godine 2016. ukazala nam se zlatna prilika. Liberalizacija viznog režima za Kosovo uključena je u politički paket zajedno sa liberalizacijom viznog režima za Ukrajinu i Gruziju. To je značajno povećalo naše izglede za liberalizaciju viznog režima, budući da je unutar EU postojala politička spremnost da se podrži napredak Ukrajine i Gruzije iz geopolitičkih razloga povezanih sa Rusijom.

Međutim, da bi iskoristilo ovu zlatnu priliku, od Kosova se tražilo da ispuni jednu obavezu koju je preuzelo još na samom početku procesa liberalizacije viznog režima – ratifikaciju sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom. Dakle, zahtev za ratifikaciju demarkacije bio je zahtev na koji je Kosovo pristalo u trenutku kada je 2012. godine prihvatilo Mapu puta za liberalizaciju viznog režima. Drugim rečima, bila je to obaveza koju je Kosovo preuzelo na međunarodnoj sceni.

Premotajmo događaje unapred i svi znamo šta se dogodilo. Ukrajina i Gruzija dobile su bezvizni režim, dok je Kosovo samo sebe uvelo u slepu ulicu pseudopatriotske rasprave i ponudilo svetu remek-delo dvostrukog neuspeha – izgubilo je i demarkaciju i liberalizaciju viznog režima. Cenu ove strateške kratkovidosti političke elite platiće građani Kosova, ostajući najizolovaniji građani Evrope još gotovo deset godina. Vremenom ovaj neuspeh naše političke elite neće sprečiti te iste političare da optužuju Evropu za „izdaju“ i „prevaru“.

Kažu da se istorija ne ponavlja, ali se rimuje – i zato mi se čini da smo uoči još jedne „demarkacije“. Kao i demarkacija sa Crnom Gorom, osnivanje Specijalnog suda predstavlja obavezu koju je Kosovo preuzelo na međunarodnoj sceni. U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), Kosovo se obavezalo da „najteži zločini koji pogađaju međunarodnu zajednicu u celini ne smeju ostati nekažnjeni i da se krivično gonjenje ovih zločina mora obezbediti preduzimanjem mera na domaćem i međunarodnom nivou“. U tom smislu, Kosovo se obavezalo da će „u potpunosti sarađivati sa Međunarodnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, kao i sa svim drugim istragama i krivičnim gonjenjima sprovedenim pod međunarodnim okriljem“.

Ova obaveza Kosova, sadržana u njegovom najvažnijem međunarodnom političkom i pravnom sporazumu, konkretizovana je razmenom pisama između predsednice Kosova i visoke predstavnice Evropske unije. Od tada je svaki važan politički dokument EU podsećao Kosovo na značaj saradnje sa Specijalizovanim većima. Na primer, najnoviji zaključci predsedavanja Savetom EU o proširenju zahtevaju od Kosova da „bezuslovno podržava rad Specijalizovanih veća Kosova i Kancelarije specijalizovanog tužioca“.

Dakle, jasno je da je obaveza Kosova da obezbedi nesmetan rad Specijalizovanih veća u Hagu čvrsto utemeljena u međunarodnim pravnim instrumentima i evropskim političkim deklaracijama. Sada je, ovih dana, Kosovo jednostrano počelo da podriva nezavisnost Specijalizovanih veća i krši svoje međunarodne obaveze.

Jezik kojim se EU obraća Kosovu zbog ovakvog postupanja postepeno postaje oštriji. Najpre je portparol EU upozorio da je zakon koji je Kosovo usvojilo „u suprotnosti sa međunarodnim obavezama Kosova prema EU“. Nakon toga je evropska komesarka za proširenje, gospođa Marta Kos, izjavila da je usvajanje zakona „u suprotnosti sa osnovnim obavezama Kosova prema EU“. Ona je takvo postupanje Kosova ocenila kao „neprihvatljivo“.

Dakle, EU je veoma brzo jasno stavila do znanja da je zakon kao takav neprihvatljiv. Drugim rečima, zakon je proglašen mrtvim, sada još samo treba da se dogovorimo o ceremoniji njegove sahrane. U tom smislu, lako je zamisliti da se, dok danas razgovaramo, iza političke scene vode intenzivni diplomatski napori oko ceremonije sahrane zakona. Oni se odvijaju iza kulisa zato što EU i naši zapadni prijatelji ne žele da nas javno ponize.

Sve se ovo odvija u okolnostima u kojima Kosovo od EU traži dobijanje statusa zemlje kandidata i prijem u Savet Evrope. Dakle, s jedne strane od EU zahtevamo napredak našeg statusa u procesu integracija, dok s druge strane ozbiljno kršimo svoje osnovne obaveze prema EU.

U engleskom jeziku postoji izreka kojoj prevod ne može u potpunosti da dočara značenje – „when in a hole, stop digging“ (kada si u rupi, prestani da kopaš). Emotivnim i nerazumnim postupanjem u vezi sa zakonom o izmenama Zakona o Specijalizovanim većima, Kosovo je samo sebe dovelo u rupu. Sada bi bilo dobro da prestanemo da kopamo dalje i pokušamo da izađemo iz te rupe. Kosovo treba da učini sve što može kako bi pomoglo žalbenom postupku bivših lidera OVK, ali neće pomoći ni sebi ni njima tako što će postati crna ovca međunarodne zajednice.

Godine 2016. Kosovo se nalazilo na raskrsnici između liberalizacije viznog režima i demarkacije – svojim emotivnim i nerazumnim postupanjem izgubili smo i jedno i drugo. Danas se Kosovo nalazi na raskrsnici između ciljeva kao što su članstvo u Savetu Evrope i dobijanje statusa zemlje kandidata, s jedne strane, i nerazumne i emotivne borbe sa Specijalnim sudom, s druge.

Ako nastavimo ovim putem, ponovo ćemo izgubiti i jedno i drugo – kao u slučaju demarkacije.

A kao i tada, tragedija je u tome što će cenu platiti građani Kosova.

Marta Kos ponovo upozorila Prištinu da su izmene Zakona o Specijalizovanim većima neprihvatljive