Broj birača sa Kosova upisanih u birački spisak Srbije porastao je sa 94.161 na prethodnim parlamentarnim izborima u decembru 2023. godine na 115.856 uoči glasanja zakazanog za 25. oktobar, pokazuje istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE). Istovremeno, analiza evidencije ukazala je na ponovljene unose imena, nepotpune podatke i slovne greške.
Kako navodi RSE, nije poznato zbog čega je broj birača sa adresama na Kosovu povećan za više od 20.000 za manje od tri godine, dok nadležna ministarstva Srbije nisu odgovorila na pitanja o promenama u evidenciji i uočenim nepravilnostima.
Prema objašnjenju Ognjena Rašua iz Komisije za reviziju biračkog spiska, povećanje ne mora da znači da je porastao broj ljudi sa srpskim dokumentima koji zaista žive na Kosovu. On je za RSE naveo da je do promene moglo doći zbog načina na koji su birači evidentirani.
Birači koji su ranije bili upisani prema adresama privremenog boravišta u Srbiji, nakon isteka tog statusa i njegovog neprodužavanja, vraćani su na spiskove prema mestu prebivališta na Kosovu, objasnio je Rašuo.
Ponavljanje imena i nepotpuni podaci
Obradom javno dostupne baze birača, RSE je pronašao više stotina ponovljenih imena. Na istom biračkom mestu 349 imena bilo je evidentirano više puta sa istim imenom, prezimenom i imenom roditelja. Od toga je 329 imena upisano dvaput, 11 triput, sedam četiri puta, a dva imena pet puta.
Ista imena pronađena su i na različitim biračkim mestima. Više od 700 imena pojavljuje se na dva biračka mesta, 32 na tri, dok se jedno ime nalazi na čak pet biračkih mesta.
U više od 3.800 unosa nedostaje ime roditelja, a analiza je pokazala i stotine slovnih grešaka u imenima i prezimenima. Više od 2.500 imena upisano je kombinacijom ćirilice i latinice.
Rašuo je birački spisak ocenio kao „neuredan“ i upozorio da takvo stanje ostavlja prostor za moguće zloupotrebe. Naveo je i da Komisija za reviziju nije dobila tražene izvode iz biračkog spiska u obliku u kojem će biti štampani za izbore, iako je želela da proveri ponovljene unose i potpunost podataka.
Ministarstva unutrašnjih poslova i državne uprave i lokalne samouprave nisu odgovorila na pitanja RSE o uočenim nepravilnostima.
Vlasti u Srbiji, s druge strane, tvrde da je birački spisak tačan i ažuran, dok su opozicija i organizacije koje prate izbore tražile pristup državnim evidencijama kako bi se njihovi podaci uporedili i proverila tačnost biračkog spiska.
U preliminarnom izveštaju uoči izbora 25. oktobra, Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) navela je da tačnost biračkog spiska i dalje izaziva zabrinutost, između ostalog zbog neuobičajeno velikog broja upisanih birača u pojedinim opštinama i na određenim adresama.
Broj birača raste uprkos iseljavanju
Srbija birače sa Kosova evidentira u 23 grada i opštine, a oni su raspoređeni na 60 biračkih mesta. Glasanje se ne organizuje na Kosovu, već u pograničnim opštinama u Srbiji – Tutinu, Raški, Kuršumliji i Vranju.
Takva praksa uvedena je 2022. godine, nakon što prištinske institucije nisu dozvolile održavanje izbora koje organizuje Srbija na Kosovu, dok su međunarodni predstavnici više puta pozivali na pronalaženje rešenja koje bi građanima omogućilo da ostvare biračko pravo.
Na parlamentarnim izborima u decembru 2023. godine bilo je otvoreno 51 biračko mesto za birače sa Kosova, dok će ih na predstojećim izborima biti 60.
Međutim, podaci o broju upisanih birača otvaraju pitanja o stvarnom sastavu tog biračkog tela.
Zoran Savić iz nevladine organizacije „Aktiv“ ocenio je za RSE da je evidencija kontradiktorna i da javnosti nedostaju podaci koji bi objasnili velike promene u broju birača.
„Ja ne tvrdim da su to fantomski birači, nemam za to dokaza. Ali odgovorno tvrdim da javnost nema dovoljno podataka da razume ko čini to biračko telo i šta proizvodi tako velike oscilacije“, rekao je Savić.
On je ukazao na nesklad između rasta broja upisanih birača i istraživanja koja beleže iseljavanje pripadnika srpske zajednice sa Kosova.
Prema istraživanju „Aktiva“ iz 2024. godine, 66 odsto ispitanih Srba poznavalo je nekoga ko je tokom prethodne godine napustio Kosovo. U istraživanju za 2025. godinu, oko 45 odsto ispitanika navelo je migracije i odlazak mladih među ključnim problemima srpske zajednice.
RSE je zabeležio i primere koji ukazuju na neslaganje podataka iz biračkog spiska sa stanjem na terenu.
U selu Rabovce kod Lipljana, u biračkom spisku Srbije evidentirano je 527 birača. Meštanin Zoran Spasić smatra da je stvarni broj manji zbog iseljavanja i preminulih stanovnika. Njegova adresa u srpskoj evidenciji navedena je kao „nema ulice, nula“, iako je u međuvremenu dobila naziv ulice i kućni broj u evidenciji na Kosovu.
U opštini Klina, gde prema podacima navedenim u istraživanju živi oko 120 pripadnika srpske zajednice, u biračkom spisku Srbije evidentirano je više od 1.800 birača. Silvija Rašković iz lokalne kancelarije za zajednice izjavila je za RSE da se deo porodica koje su se vratile u obnovljene kuće u međuvremenu ponovo preselio u Srbiju.
Ona je navela i da se na spisku, prema njenim saznanjima, nalaze preminule osobe. Sličan slučaj RSE je pronašao i u Mitrovici, gde se ime jedne preminule osobe i dalje nalazilo u evidenciji 12. oktobra.
Glasanje se organizuje u četiri opštine u Srbiji
Na izborima u decembru 2023. godine, od 23.878 birača sa Kosova koji su izašli na glasanje, više od 19.000, odnosno oko 80 odsto, podržalo je vladajuću koaliciju predvođenu Srpskom naprednom strankom i Socijalističkom partijom Srbije.
Prema podacima koje navodi RSE, izlaznost birača sa Kosova na tim izborima bila je oko 25 odsto.
Poslednji parlamentarni izbori Srbije organizovani na biračkim mestima u srpskim sredinama na Kosovu održani su 21. juna 2020. godine. Tada je glasove prikupljala misija OEBS-a, a listići su prebrojavani u Raški i Vranju.
Priština je nakon toga odbila da omogući održavanje izbora Srbije na teritoriji Kosova, uz zahtev da se o njihovom organizovanju Beograd obrati direktno prištinskim institucijama, a ne preko OEBS-a. Beograd je takav pristup odbacivao, tvrdeći da bi time priznao kosovsku nezavisnost.
Istraživanje RSE ukazuje da, uprkos rastu broja birača evidentiranih na Kosovu, i dalje nema dovoljno javno dostupnih podataka da se pouzdano objasne promene u biračkom spisku i utvrdi koliko upisanih birača zaista živi na tim adresama.
Rašuo: Broj važećih ličnih karata u Srbiji od maja do septembra porastao za više od 236.000
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
