Srbi na Kosovu danas nemaju ni institucije Srbije na koje mogu da se oslone, niti institucije Kosova kroz koje bi mogli da zaštite svoja prava, ocenio je Gogić na skupu podrške Studentskoj listi u Beogradu. „Ako je ta politika bila da se menjaju institucije Srbije za kosovske institucije i prava Srba u njima, onda se pri tome ostane. A na kraju smo dobili ništa. Dakle, Srbi nemaju nijednu instituciju na koju mogu da se oslone“.
Upozorio je da promena vlasti u Srbiji sama po sebi neće poništiti „svršen čin“ i ogromno nasleđe dosadašnje politike prema Kosovu: „Ne može se vratiti izgubljeno vreme, niti izgubljeni ljudi“. Kao prvi zadatak 25. oktobra zato vidi zaustavljanje daljeg nanošenja štete.
Gogić je svoje izlaganje otvorio poređenjem današnje Srbije sa onim što se na severu Kosova događalo pre više od decenije.
Podsetio je na izbore na severu Kosova 2014. godine i ocenu iz tog vremena da će upravo oni biti slika načina na koji će se jednog dana izbori održavati i u Srbiji.
„Ti izbori održani na severu Kosova tada su bili slika izbora kakve ćemo imati u budućnosti u Srbiji. I to se zapravo obistinilo.“
Dodao je: „Sve ono što je viđeno tada u Mitrovici i drugim gradovima, to se danas vidi i po gradovima Srbije. Reklo bi se da je zapravo isti šef izborne kampanje.“
Aludirao je potom na Milana Radoičića. „Tada je bio aktivan u Mitrovici, danas u Kragujevcu i drugim gradovima Srbije.“
„Kako lice sa Interpolove poternice nesmetano uz državni vrh vodi kampanju?“
Gogić je ukazao da je pojavljivanje Radoičića u predizbornoj kampanji poslednjih dana postalo tema i u albanskim medijima.
„Centralna tema u albanskim medijima ovih dana jeste baš to pitanje – kako je moguće da jedno lice koje je na Interpolovoj poternici danas nesmetano, uz državni vrh, može da vodi kampanju? Pravo da vam kažem, to se pitam i ja.“
Prema njegovoj oceni, odgovor treba tražiti u ulozi koju je Radoičić imao u politici Beograda prema Kosovu prethodnih godina.
Gogić je zatim upozorio da bi promena vlasti mogla da otvori i pitanje procesuiranja ili eventualnog izručenja Radoičića.
„Kada se promeni vlast u Srbiji, a to je samo pitanje vremena, onda će nova vlast imati obavezu, zahteve iz tog istog Brisela koji toleriše sve ovo, da se pozabavi njim – da se to lice ili procesuira u Srbiji ili izruči onome ko bi ga procesuirao na Kosovu.“
„Nova vlast će naslediti ogromnu štetu“
To je Gogića dovelo do centralne teze njegovog obraćanja – da promenom vlasti problem Kosova neće nestati.
„To je to ogromno nasleđe i posledice kosovske politike sa kojima će se suočiti Studentska lista kada bude preuzela vlast u Srbiji.“
Upozorio je da se ne sme stvoriti očekivanje da je dovoljno samo smeniti sadašnju vlast.
„Promena vlasti sama po sebi ne znači nestajanje tog nasleđa koje zatičete.“
Nastala je, kaže, „nova realnost“.
„Nastupio je svršen čin, naneta je ogromna šteta.“
A njene pune razmere, prema Gogiću, postaće jasne tek kada dođe do političke promene.
„Tek kada bude došlo do promene vlasti, tek ćemo onda sagledati kolika je šteta ostala iza ove vlasti i koliko će novi morati da vade kestenje iz vatre.“
Dodao je da bi bilo pogrešno očekivati od Studentske liste da jednostavno poništi posledice višegodišnje politike.
„Studentska lista ne može da snosi teret kada preuzme vlast da ispravlja katastrofalne posledice koje su već učinjene.“
„Ukinuta država Srbije sa Kosova“
Govoreći o tome šta smatra najtežom posledicom, Gogić je bio direktan:
„Ukidanje države Srbije sa Kosova.“
Prema njegovoj oceni, vlast u Srbiji je posle 2013. godine ugasila ono što nije bilo ugašeno ni 1999. godine.
„Neko bi rekao da je možda aktuelna vlast došla na vlast pod blagoslovom EU da bi ukinula ono što nije ukinuto 1999. godine i povukla sa Kosova – ona je to ukidala posle 2013. godine.“
„To je u suštini čitava priča“, rekao je.
„Srbi su ušli u kosovske institucije, pa naterani da iz njih izađu“
Gogić je podsetio na argument kojim je gašenje srpskih institucija svojevremeno opravdavano – da će Srbi zauzvrat ući u kosovski sistem i kroz njega štititi svoja prava.
„Logika je bila sledeća: ukinete državu Srbiju i institucije Srbije sa Kosova jer je to neminovno, ali onda zato Srbi ulaze u kosovske institucije, da kroz kosovski poredak štite svoja prava i budu što bolje predstavljeni.“
A zatim je postavio pitanje: „Kakav je bilans te politike? Ništa od toga ne postoji.“
Prema njegovim rečima, Srbi su na kraju ostali između dva sistema.
„Danas na Kosovu Srbi nemaju niti državu Srbiju i te institucije, niti te kosovske institucije. Oni su bili naterani da uđu, a onda su bili naterani da izađu iz toga i da sruše mostove koji su postojali.“
Zaključio je: „Danas Srbi nemaju instituciju na koju mogu da se oslone.“
„Kad se pojavi pokušaj samoorganizovanja Srba – bude pregažen“
Gogić je kao poseban problem izdvojio uništavanje nezavisnog političkog organizovanja Srba na Kosovu.
„Kada se pojavi neki zametak samoorganizovanja, neka druga partija, neka grupa koja želi da samostalno artikuliše interese Srba – ona bude pregažena.“
Opisao je i mehanizam pritiska: „Odmah budu pretnje da će članovima porodice biti ukinuta primanja iz Srbije, budu satanizovani u medijima kao da su oni izdali.“
Tako se, prema njegovim rečima, guši svaka mogućnost da se politički interesi Srba artikulišu nezavisno od vlasti u Beogradu.
„Bilans te politike je katastrofalan“, zaključio je.
„Beograd nešto prihvati, a onda huška Srbe da se tome opiru“
Gogić je posebno izdvojio pitanje registarskih tablica kao primer, prema njegovoj oceni, nedosledne politike.
Podsetio je na slogan „Nema predaje, KM ostaje“, koji se odnosio na registarske oznake gradova na Kosovu iz sistema Srbije.
„Politika Srbije bila je sledeća: ono što je prihvaćeno u Briselu od strane Beograda, da Srbi treba sami da pružaju tome otpor na terenu.“
To je sažeo u jednu rečenicu: „Beograd prihvati nešto, a onda huška Srbe da tome pružaju otpor na terenu.“
Potom je podsetio na barikade, Banjsku i hapšenja koja su usledila.
„Nakon svega toga, nakon barikada, nakon Banjske, nakon svih hapšenja, onda smo čuli od istog predstavnika vlasti da je greška što nismo prihvatili RKS tablice ranije.“
„Da se zapitate da li vas neko pravi ludim“, rekao je Gogić.
„Ako je politika bila: Srbija izlazi, Srbi ulaze u kosovske institucije – makar je trebalo ostati dosledan“
Gogić je rekao da razume ljude koji su od početka bili protiv briselskih dogovora.
„To je legitimno stanovište“, kazao je.
Ali, ukoliko se već krenulo drugim putem, smatra da je trebalo dosledno sprovesti makar ono što je bilo predstavljeno kao cilj.
„Ako je ta politika bila – menjamo Srbiju za kosovske institucije i prava Srba u njima – onda se pri tome ostane.“
Umesto toga: „Na kraju smo dobili ništa. Srbi nemaju nijednu instituciju na koju mogu da se oslone.“
„Što ste uništili – uništili ste. Sada treba zaustaviti dalju štetu“
Upravo zato Gogić ne očekuje da se posle izbora preko noći popravi sve što je izgubljeno.
Kao prvi zadatak Studentske liste i svih koji je podržavaju vidi nešto elementarnije: „Dvadeset petog oktobra treba zaustaviti taj negativni trend. Zaustaviti dalje nanošenje štete.“
A političku promenu opisao je gotovo kao povlačenje crvene linije: „Da jednostavno povučemo tu granicu i kažemo: što ste uništili – uništili ste.“
Tek posle toga, rekao je, moraće da se razgovara o tome šta je uopšte još moguće uraditi.
„Da se ponovo srećemo i promišljamo šta se uopšte može više učiniti. Šta je uopšte moguća politika? Jer ćemo na kraju, ako se ovo nastavi, doći u situaciju da spasavamo što se spasti može.“
„Ne može se vratiti izgubljeno vreme, niti izgubljeni ljudi“
Gogić je govor završio upozorenjem da se javnosti ne sme obećavati povratak na stanje pre svih događaja poslednje decenije.
„Ne treba da upadnemo u zamku da mislimo da onaj ko dođe posle može sve da vrati kao da se ništa nije desilo. Ne može.“
A zatim i jednom od najtežih poruka svog izlaganja:
„Ne može se nadoknaditi izgubljeno vreme, izgubljeni ljudi kao posledica pogrešne politike koja se vodi decenijama.“
Situacija je, rekao je, „jako teška“, ali ne tvrdi da je potpuno nepopravljiva.
„Tek ćemo, kada se sve ovo završi, shvatiti sa čim se suočavamo i morati realno da sagledamo šta je u takvim okolnostima uopšte moguće“, zaključio je.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
