Šaip Kamberi ocenio je da Aleksandar Vučić zajedničku listu albanskih stranaka za parlamentarne izbore 25. oktobra pokušava da predstavi kao pretnju Srbiji, kako bi debatu sa pitanja prava Albanaca, diskriminacije i institucionalne zastupljenosti prebacio na teren lojalnosti državi. Kamberi poručuje da ih Vučićeve „kriminalizujuće izjave“ neće uplašiti niti demotivisati, dok je zajednička albanska lista u međuvremenu potvrđena pod rednim brojem 17.
Kamberijeva nova reakcija usledila je nekoliko dana nakon što je Vučić, gostujući 8. oktobra na TV Informer, govorio o zajedničkom nastupu albanskih stranaka sa juga Srbije.
Vučić je tada tvrdio da su se albanske partije „po prvi put ujedinile“ ne samo zahvaljujući Aljbinu Kurtiju, već i „drugima spolja“, predstavljajući njihov zajednički nastup kao deo pritiska prema Srbiji i pokušaj otvaranja pitanja tzv. Preševske doline. Kamberija je pritom izdvojio kao „najopakijeg“ među albanskim političkim predstavnicima.
Kamberi je na to najpre odgovorio porukom da nikada nije pozivao na osvetu „100 za jednog“, a sada je objavio i šire obrazloženje zbog čega, po njegovoj oceni, Vučić toliko pažnje posvećuje zajedničkoj albanskoj listi.
„Nije pitanje koliko ćemo mandata osvojiti“
Kamberi tvrdi da Vučićeva reakcija ne treba da se posmatra samo kroz broj poslaničkih mesta koje bi zajednička albanska lista mogla da osvoji.
„Pitanje nije nužno koliko će albanskih poslanika ući u parlament, već šta će oni politički predstavljati i šta mogu da urade sa tim predstavljanjem“, naveo je.
Podsetio je da je lista potvrđena u skladu sa izbornim procedurama i ocenio da njeno predstavljanje kao „neprijateljske“ prevazilazi uobičajenu političku kritiku.
„Kada bivši predsednik i kandidat za premijera izbornu listu nacionalne manjine predstavlja kao neprijatelja, on debatu pomera sa programa, prava i rezultata na pitanje lojalnosti njemu i partiji-državi“, naveo je Kamberi.
Prema njegovoj oceni, cilj takvog narativa je da se zajednička lista oslabi, da se izvrši pritisak na druge političke aktere koji bi mogli da sarađuju sa njom i da se buduće kritike vlasti unapred predstave kao delovanje protiv interesa Srbije.
„Strane službe“, Kurti i internacionalizacija
Kamberi je posebno ukazao na Vučićeve poslednje izjave o stranim službama i navodnoj podršci političkim protivnicima iz inostranstva.
On smatra da se u taj okvir uklapa i predstavljanje zajedničke albanske liste kao projekta povezanog sa Kurtijem i spoljnim faktorima.
„Lista koja traži snažnije predstavljanje, jednakost i politički sarađuje sa predstavnicima sa Kosova koristi se da bi se hranio narativ da je Srbija izložena pritiscima spolja“, ocenio je.
Vučić je upravo u nastupu od 8. oktobra tvrdio da je ujedinjenje albanskih partija rezultat delovanja Kurtija i „drugih spolja“, dok je Kamberi danas ocenio da se time održava stari stereotip o Albancima kao „vekovnim neprijateljima“.
Kamberi tvrdi da vlasti u Srbiji više odgovara politički zavisno predstavljanje nacionalnih manjina nego jedinstvena i kritična albanska lista.
„Jedan, dva, tri ili više poslanika mogu imati ograničen uticaj pri glasanju o zakonima, ali mogu imati mnogo veći uticaj u drugim oblastima“, naveo je.
Kao prve navodi parlament, gde bi albanski poslanici pokretali pitanja poput pasivizacije adresa, diskriminacije i nedovoljne zastupljenosti.
Drugu oblast vidi u međunarodnim institucijama, kojima bi se, kako navodi, dokumentovali slučajevi diskriminacije – Evropskoj uniji, OEBS-u, Savetu Evrope, NATO-u, zemljama Kvinte, ali i Kongresu i Stejt departmentu SAD.
Treći nivo, prema Kamberiju, jeste politička debata u Srbiji, gde bi jedinstveno albansko predstavljanje pokazalo da postoje predstavnici manjine koji se ne identifikuju sa politikom vlasti.
„Uticaj poslanika ne meri se samo glasovima koje ima u parlamentu, već i sposobnošću da unutrašnji problem pretvori u pitanje institucionalne i međunarodne odgovornosti“, naveo je.
Četiri sporazuma koje, tvrdi, Srbija ne sprovodi
Kamberi ocenjuje da Vučić pokušava da promeni osnovno pitanje – sa toga zbog čega problemi Albanaca nisu rešeni, na to zašto Albanci ta prava uopšte traže i „kome služe“.
Time se, prema njegovim rečima, pažnja sklanja i sa obaveza države, uključujući četiri sporazuma iz 2001, 2009, 2013. i 2022. godine, za koje tvrdi da ih Srbija ne sprovodi.
„Naš zahtev za predstavljanje koje traži primenu zakona, institucionalnu jednakost i odgovornost države suočava Vučića sa našim argumentima o organizovanoj državnoj diskriminaciji“, naveo je.
Kamberi smatra da zajednička lista možda nije presudna zbog samog broja mandata, ali da bi mogla biti mnogo teže politički i diplomatski „neutralisana“ ukoliko sačuva nezavisnost, disciplinu i kredibilitet.
„Zato govori da ‘neće dozvoliti’ da internacionalizujemo temu Albanaca u Preševskoj dolini“, naveo je.
Lista broj 17, kampanja do 25. oktobra
Zajednička albanska lista u međuvremenu je potvrđena za parlamentarne izbore 25. oktobra i nastupiće pod rednim brojem 17. Republička izborna komisija utvrdila je ukupno 18 izbornih lista.
Kamberi je broj 17 predstavio u crveno-crnoj kombinaciji, bojama albanske nacionalne zastave.
U nedelju je objavio i da se sa štabom Partije za demokratsko delovanje u Bujanovcu priprema za organizaciju kampanje i mobilizaciju birača do izbornog dana.
„Kriminalizujuće izjave bivšeg predsednika Vučića prema nama ne odvraćaju nas, ne plaše nas niti demotivišu“, poručio je.
Dodao je da „entuzijazam treba pretvoriti u svakodnevni angažman, ujedinjenje u zajednički rad, a poverenje u glas“, uz poziv da svaki razgovor sa građanima i svaki doprinos kampanji budu usmereni ka što snažnijem političkom predstavljanju Albanaca.
Kamberi posle sporazuma kod Kurtija: „Konsultacija nije subordinacija“, o saradnji tek posle izbora
Zajednička lista dogovorena kod Kurtija
Dogovor o zajedničkom nastupu osam albanskih političkih subjekata iz Preševa, Bujanovca i Medveđe postignut je 29. septembra u kabinetu Aljbina Kurtija u Prištini.
Sporazum predviđa zajedničku listu za izbore 25. oktobra, kao i koordinaciju među potpisnicima uz konsultacije sa kabinetom kosovskog premijera.
Kamberi je potom za Danas poručio da Priština nije odlučivala umesto albanskih stranaka i da „konsultacija nije subordinacija“.
Kurti je nekoliko dana kasnije razgovarao i sa političkim aktivistima iz Preševa koji su podržali zajedničku listu, poručujući da će Kosovo nastaviti da podržava Albance u Preševu, Bujanovcu i Medveđi u pitanjima prava, zastupljenosti i dobrobiti.
Sinani: Delegaciji sa Kosova zabranjen ulazak u Preševo da mi izjavi saučešće zbog smrti oca
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
