Evro je pao na najniži nivo za 17 meseci, dok rastu zabrinutost zbog francuskog duga i tamošnje političke neizvesnosti. Stručnjaci upozoravaju da bi slabija evropska valuta mogla dodatno da podstakne inflaciju.
Evro je u ponedeljak ujutro pao na najniži nivo u odnosu na američki dolar u poslednjih 17 meseci. Evropska valuta dostigla je kurs od oko 1,12 dolara, što je njen najslabiji nivo još od početka 2025. godine, piše Dojče vele.
Od početka 2026. evro je izgubio približno pet procenata vrednosti u odnosu na dolar. Analitičari taj trend objašnjavaju kombinacijom više faktora: rastom prinosa na državne obveznice širom sveta, višim cenama energenata i sve većom zabrinutošću investitora zbog stanja javnih finansija u Francuskoj.
U fokusu je Francuska
Rikardo Amaro iz istraživačke kuće Oxford Economics smatra da je dugoročni pad evra povezan s promenjenim očekivanjima investitora u vezi s monetarnom politikom američkih Federalnih rezervi. Međutim, najnoviji talas rasprodaje evropske valute povezuje pre svega sa Francuskom.
„Investitori se pripremaju za veći fiskalni rizik“, ocenjuje Amaro.
Poslednjih dana pojačana je rasprodaja francuskih državnih obveznica. Prinos na desetogodišnje francuske obveznice privremeno je dostigao pet procenata, što predstavlja značajan rast troškova zaduživanja države.
Dug koji godinama raste
Francuska se već dugo suočava sa problemima javnih finansija. Od dolaska Emanuela Makrona na vlast 2017. godine državna potrošnja nastavila je da raste, dok su istovremeno sprovedena značajna poreska rasterećenja. Posledica je povećanje javnog duga za više od bilion evra.
Danas dug Francuske iznosi gotovo 118 procenata bruto domaćeg proizvoda. Budžetski deficit redovno premašuje pet procenata BDP-a, što je znatno iznad nivoa koji je postojao kada je Makron stupio na dužnost.
Investitori traže sigurnost
Sve veća zabrinutost zbog slabog privrednog rasta u evrozoni i visokih cena energije dodatno usmerava pažnju investitora na Francusku. Mnogi novac prebacuju u sigurnije oblike ulaganja, pre svega u nemačke državne obveznice.
Zbog toga je razlika između prinosa na francuske i nemačke desetogodišnje obveznice dostigla najviši nivo još od dužničke krize evrozone početkom prošle decenije. Taj pokazatelj finansijska tržišta pažljivo prate kao jednu od mera stabilnosti Evropske unije.
Šta može da uradi Evropska centralna banka?
Pritisak na francusko tržište obveznica i na evro doveo je do poziva Evropskoj centralnoj banci (ECB) da reaguje ukoliko se zabrinutost pretvori u paniku.
Analitičar Dojče banke Džim Rid upozorio je da je prošle nedelje u jednom trenutku postojala opasnost od „male panike“ na tržištu. Ključno pitanje, smatra on, jeste da li je ovo početak nove evropske dužničke krize ili su tržišta reagovala preterano.
Rikardo Amaro ocenjuje da se ECB nalazi u delikatnoj situaciji. Preoštra retorika mogla bi dodatno da poveća prinose na francuski dug, što bi dodatno oslabilo evro. Zbog toga očekuje da će Evropska centralna banka za sada pažljivo pratiti razvoj događaja, ali bez direktnog pokušaja da utiče na valutna tržišta.
Politika dodatno povećava neizvesnost
Ekonomski problemi u Francuskoj dolaze u trenutku pojačane političke neizvesnosti. Iako je budžet za 2027. godinu usvojen i predviđa mere za smanjenje deficita, politički rizik ostaje visok.
Stranka Nacionalno okupljanje (RN) i dalje ima snažnu podršku birača uoči predsedničkih izbora 2027. godine. Marin le Pen važi za jednog od glavnih kandidata za predsednicu.
Pojedini investitori strahuju da bi njena eventualna pobeda mogla da dovede do promena u ekonomskoj politici Francuske.
Slabiji evro znači i veću inflaciju
Pad evra ima i direktne posledice za građane i privredu. Prema Amarovim rečima, slabija evropska valuta mogla bi dodatno da pojača inflatorne pritiske.
Mnoge sirovine, uključujući naftu i gas, obračunavaju se u američkim dolarima. Kada evro slabi, evropske zemlje moraju da izdvajaju više novca za isti uvoz energije. Posledično rastu troškovi poslovanja, transporta i proizvodnje, što se često preliva i na potrošačke cene.
Nova dužnička kriza ili prolazna turbulencija?
Sećanja na evropsku dužničku krizu iz ranih 2010-ih ponovo su pokrenula raspravu o mogućnosti nove krize u evrozoni. Neki analitičari smatraju da su takva poređenja preterana. Geofri Ju iz banke BNY ocenjuje da poređenje sa 2012. godinom nije opravdano.
Ipak, Rikardo Amaro upozorava da situaciju treba pažljivo pratiti. Očekivani dalji rast kamata u evrozoni i pogoršani izgledi za inflaciju mogli bi dodatno da povećaju pritisak na zemlje sa visokim javnim dugom.
„Slabost evra ne treba posmatrati izolovano“, upozorava Amaro. Ako je pokreću rastuće sumnje u održivost francuskih javnih finansija, onda to predstavlja pitanje od značaja za čitavu evrozonu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
