Za Danas piše: Bojan Đokić
Optužnice za ratne zločine podižu se kako protiv osoba koje su uhapšene na Kosovu, tako i u odsustvu protiv lica koja nisu dostupna kosovskim organima, pri čemu je procenat osuđujućih presuda zabrinjavajuće visok. Pitanje adekvatnosti odbrane lica srpske nacionalnosti optuženih pred kosovskim pravosuđem veoma je kompleksno.
Iako optuženi formalno imaju pravo na stručnu odbranu, u praksi postoje ozbiljni sistemski i procesni problemi koji značajno ugrožavaju njenu efikasnost i pravičnost. Jedan od glavnih izazova jeste pravo na slobodan izbor branioca, koje je licima srpske nacionalnosti uhapšenim na Kosovu u praksi uskraćeno, budući da su često primorana da angažuju advokate povezane sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.
Jedan od glavnih stubova na kojima advokati zasnivaju odbranu optuženih za ratne zločine pred kosovskim sudovima jeste ukazivanje na potpuni nedostatak materijalnih dokaza. Ovaj način odbrane nije dao niti će dati ikakav rezultat. Naime, Haški tribunal (MKTJ) je kroz svoj Statut, a posebno kroz Pravilo 96 Pravilnika o postupku i dokazima, eksplicitno ustanovio pravilo da za dokazivanje seksualnog nasilja nije potrebna potvrda (potkrepljivanje) materijalnim dokazima.
U predmetu „Aleksovski“ je proširilo ovaj princip na sve zločine. Sud je jasno zauzeo stav da iskaz svedoka ili žrtve, ukoliko ga sudsko veće smatra verodostojnim, može biti jedini i sasvim dovoljan dokaz za osuđujuću presudu. Sa druge strane, odbrana nije koristila procesna sredstva i aktivne istražne radnje koje su se pokazale kao efikasne u Haškom tribunalu ili pred drugim međunarodnim krivičnim sudovima.
U suštini, odbrana se kruto drži lokalnog Zakonika o krivičnom postupku, dok zanemaruje međunarodno humanitarno pravo. Sličan problem uočen je i u predmetma pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu.
Optužnice za ratne zločine podižu se kako protiv osoba koje su uhapšene na Kosovu, tako i u odsustvu protiv lica koja nisu dostupna kosovskim organima, pri čemu je procenat osuđujućih presuda zabrinjavajuće visok. Pitanje adekvatnosti odbrane lica srpske nacionalnosti optuženih pred kosovskim pravosuđem veoma je kompleksno.
Iako optuženi formalno imaju pravo na stručnu odbranu, u praksi postoje ozbiljni sistemski i procesni problemi koji značajno ugrožavaju njenu efikasnost i pravičnost. Jedan od glavnih izazova jeste pravo na slobodan izbor branioca, koje je licima srpske nacionalnosti uhapšenim na Kosovu u praksi uskraćeno, budući da su često primorana da angažuju advokate povezane sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.
Jedan od glavnih stubova na kojima advokati zasnivaju odbranu optuženih za ratne zločine pred kosovskim sudovima jeste ukazivanje na potpuni nedostatak materijalnih dokaza. Ovaj način odbrane nije dao niti će dati ikakav rezultat. Naime, Haški tribunal (MKTJ) je kroz svoj Statut, a posebno kroz Pravilo 96 Pravilnika o postupku i dokazima, eksplicitno ustanovio pravilo da za dokazivanje seksualnog nasilja nije potrebna potvrda (potkrepljivanje) materijalnim dokazima.
U predmetu „Aleksovski“ je proširilo ovaj princip na sve zločine. Sud je jasno zauzeo stav da iskaz svedoka ili žrtve, ukoliko ga sudsko veće smatra verodostojnim, može biti jedini i sasvim dovoljan dokaz za osuđujuću presudu. Sa druge strane, odbrana nije koristila procesna sredstva i aktivne istražne radnje koje su se pokazale kao efikasne u Haškom tribunalu ili pred drugim međunarodnim krivičnim sudovima.
U suštini, odbrana se kruto drži lokalnog Zakonika o krivičnom postupku, dok zanemaruje međunarodno humanitarno pravo. Sličan problem uočen je i u predmetma pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu.
Ukoliko napravimo poređenje, optuženi albanske nacionalnosti pred Specijalizovanim većima Kosova imaju neuporedivo bolju, stručniju i finansijski moćniju odbranu u odnosu na optužene srpske nacionalnosti kojima se sudi pred lokalnim kosovskim pravosuđem. Kosovo je iz budžeta izdvojilo preko 40 miliona evra za odbranu i finansijsku podršku optuženima u Hagu. Pored budžetskih sredstava, u kosovskoj javnosti su za potrebe njihove odbrane formirani i privatni fondovi koji prikupljaju milionske donacije. Sa druge strane, Kancelarija za KiM izdvaja na netransparentan način oko 100.000 evra svake godine za advokate.
Iz tog razloga su i razlike u kvalitetu odbrane enormne. Optuženi u Hagu imaju vrhunske međunarodne advokatske timove, pri čemu svaki optuženi ima čitav tim pomoćnika, pravnih savetnika, vojnih eksperata, istražitelja na terenu i digitalnih forenzičara. To predstavlja nivo logistike koji je za optužene srpske nacionalnosti na Kosovu potpuno nedostižan.
Sami uslovi suđenja u Hagu pružaju daleko veće procesne garancije. U Specijalizovanim većima postoji objektivnost sudskih veća, budući da nema etničke pristrasnosti niti pritiska lokalne albanske javnosti i kosovskih političara na sam procesni tok, što predstavlja ključni problem na suđenjima na Kosovu. Iz ugla optuženih, u Hagu su prava odbrane maksimalno poštovana, dok se na Kosovu advokati konstantno žale na kršenje elementarnih procesnih prava svojih klijenata.
Sami uslovi suđenja u Hagu pružaju daleko veće procesne garancije. U Specijalizovanim većima postoji objektivnost sudskih veća, budući da nema etničke pristrasnosti niti pritiska lokalne albanske javnosti i kosovskih političara na sam procesni tok, što predstavlja ključni problem na suđenjima na Kosovu. Iz ugla optuženih, u Hagu su prava odbrane maksimalno poštovana, dok se na Kosovu advokati konstantno žale na kršenje elementarnih procesnih prava svojih klijenata.
Autor je istoričar
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
