Dvadeset šest godina posle 5. oktobra, Srbija pred izbore 25. oktobra ponovo ulazi u period u kojem se govori ne samo o rezultatu glasanja, već i o tome šta će se dogoditi ukoliko on bude tesan ili vlast odbije da prizna poraz. Istoričar Milan St. Protić ne isključuje ni masovne proteste, pa čak ni scenario uvođenja vanrednog stanja, dok sociolog Ivan Živkov upozorava da se današnji trenutak ipak bitno razlikuje od 2000. godine – nema predsedničkih izbora, jednog jasnog opozicionog lidera, niti infrastrukture koju je tada imao DOS.
O tome su Protić, Živkov i istoričar Srđan Cvetković, uoči 5. oktobra, govorili u emisiji KTV „Bez cenzure“, posvećenoj poređenju izbora 2000. i predstojećih izbora 25. oktobra, ali i pitanju koliko je srpsko društvo spremno za političku i dublju društvenu promenu.
Protić: Sličnost sa 5. oktobrom zavisiće od onoga što se dogodi posle izbora
Protić, koji je bio jedan od neposrednih učesnika događaja 2000. godine, podsetio je da su tada izbori održani 24. septembra, a da je do masovnih demonstracija 5. oktobra došlo nakon što Slobodan Milošević nije prihvatio poraz.
Kaže da još nije moguće napraviti punu paralelu sa sadašnjim trenutkom, jer se ne zna kako će se završiti izbori 25. oktobra.
Ukoliko antirežimske stranke i blokovi pobede, a vlast odbije da prizna rezultat, Protić očekuje mogućnost novih masovnih demonstracija.
„Onda će između onog 5. oktobra i ovog 25. ili 26. oktobra postojati frapantna sličnost“, kazao je.
Ukoliko bi, sa druge strane, promena vlasti bila prihvaćena i završena mirnim putem, smatra da bi to pokazalo da je društvo izašlo iz dela političke netrpeljivosti koja je obeležila 2000. godinu.
Živkov: Danas nema jednog očiglednog pobednika
Živkov, međutim, vidi više razlika nego sličnosti sa 2000.
Tada je Milošević lično izgubio predsedničke izbore od Vojislava Koštunice, pa je, kako je objasnio, postojala jasno prepoznatljiva osoba iza koje je stajala izborna pobeda.
Ovoga puta održavaju se parlamentarni, a ne predsednički izbori.
To, prema njegovoj oceni, znači da u slučaju tesnog rezultata neće nužno biti jasno ko je novi politički centar moći, niti kome bi se ljudi unutar institucija okrenuli.
„Može da se dogodi da je rezultat neizvestan i da institucije nastave po inerciji da podržavaju dosadašnju vlast“, naveo je.
Živkov je tokom emisije više puta naglašavao i da se na parlamentarnim izborima pobeda ne svodi samo na to ko je osvojio najviše glasova ili mandata, već ko je u stanju da sastavi parlamentarnu većinu i formira vladu.
Protić ne isključuje ni vanredno stanje
U kasnijem delu razgovora Protić je otišao korak dalje u proceni mogućeg postizbornog razvoja događaja.
Kazao je da, ukoliko bi se već tokom izbornog dana pokazalo da vlast gubi, ne isključuje pokušaj izazivanja incidenata na pojedinim biračkim mestima i uvođenje vanrednog stanja.
„Ne isključujem da se uvede vanredno stanje, da se izazove skandal na nekoliko izbornih mesta, da se uvede vanredno stanje i – doviđenja. Nema izbora, nema ništa“, kazao je.
Naglasio je da ne tvrdi da je takav scenario verovatan, ali da ga, s obzirom na dosadašnju praksu vlasti i stanje institucija, ne smatra nemogućim.
Šta je opozicija imala 2000, a studenti danas nemaju
Sagovornici su posebnu pažnju posvetili organizacionim razlikama između DOS-a 2000. godine i današnjeg studentskog pokreta.
Protić je podsetio da je opozicija pred 5. oktobar već imala vlast u dvadesetak važnih gradova Srbije, lokalne medije preko kojih je mogla da se obraća biračima, kao i političare koji su iza sebe imali nekoliko izbornih ciklusa.
„Bez toga bi naša pobeda 2000. bila pod velikim znakom pitanja“, kazao je.
Prema njegovim rečima, lokalni izbori 1996. i protesti koji su usledili dali su tadašnjoj opoziciji iskustvo, infrastrukturu i ljude sa prepoznatljivom političkom težinom.
Cvetković je podsetio da Velimir Ilić 5. oktobra nije krenuo iz Čačka ka Beogradu samo kao demonstrant, već kao gradonačelnik, te da su uz opoziciju stajali i lokalni mediji i već izgrađene organizacione strukture.
Danas, ocenio je, studentski pokret nema ni takvu lokalnu vlast ni isti stepen organizacione povezanosti. Pojedini kandidati sa studentske liste, naveo je, tek se međusobno upoznaju, dok se od njih istovremeno očekuje da iznesu izbore, eventualno odbrane rezultat i potom učestvuju u formiranju vlasti.
Protić: Problem je i „dan posle“
Protić je upozorio i da izborna pobeda sama po sebi ne rešava pitanje šta se događa nakon promene vlasti.
Podsetio je na iskustvo DOS-a – koalicije koja je uspela da smeni Miloševića, ali se potom suočila sa dubokim unutrašnjim sukobima.
„Mi smo oborili Miloševića. I to prilično ubedljivo. I na izborima i na ulici“, kazao je, dodajući da su problemi počeli kada je trebalo dogovoriti pravac politike i upravljanje državom.
Zbog toga je poručio da bi studentski pokret trebalo da iz tog iskustva izvuče pouku, posebno kada je reč o programu, ljudima koji bi preuzeli institucije i pripremljenim zakonima za period nakon eventualne promene vlasti.
Promena vlasti ne znači nužno i promenu društva
Drugi deo rasprave odnosio se na pitanje da li je želja za smenom vlasti istovremeno i znak dublje promene političkih stavova u Srbiji.
Živkov smatra da nije.
Prema istraživanjima na koja se pozvao, veći broj građana sada želi promenu vlasti nego njen opstanak, ali među protivnicima vlasti ne postoji nužno saglasnost o tome kako bi trebalo menjati državnu politiku.
Kada se, kako je naveo, ode dalje od pitanja „za ili protiv Vučića“ i građani pitaju o ekonomiji, diplomatiji, Kosovu, Srebrenici ili Rusiji, razlike između dela opozicionih i birača vlasti postaju znatno manje.
Njegova ocena je da politička promena zato ne mora automatski da znači i promenu vrednosnog obrasca ili odnosa prema autoritarnosti.
Sagovornici su se saglasili da će izbori 25. oktobra biti važni, ali su različito procenili koliko je opravdano nazivati ih „sudbinskim“. Protić i Cvetković naglasili su mogućnost prelomnog političkog trenutka, dok je Živkov upozorio da i posle izbora, bez obzira na rezultat, ostaje pitanje stvaranja funkcionalne većine, institucija i političke strukture sposobne da sprovede eventualnu promenu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
