Fon der Lajen u Prištini: „Kosovo kao evropska zemlja može u EU“, presuda u Hagu „ne sudi otporu Kosova“

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je danas u Prištini da kao „evropska zemlja“, Kosovo „može da bude članica Evropske unije“ i da na tom cilju EU i Kosovo treba zajedno da rade, ali je istovremeno vezala dalji napredak za stabilne institucije i ubrzane reforme.

Premijer Aljbin Kurti zatražio je od nje otvorenu podršku kandidatskom statusu i poziv Savetu EU da zatraži mišljenje Evropske komisije o kosovskoj aplikaciji za članstvo.

Na zajedničkoj konferenciji za medije otvorena je i tema presude Specijalizovanih veća bivšim čelnicima OVK.

Kurti je rekao da, prema njegovom tumačenju, deo zaključaka i izrečenih kazni sadrži „činjenične, istorijske i pravne greške“ za koje očekuje da budu ispravljene u žalbenom postupku.

Fon der Lajen je poručila da se presuda odnosi na individualnu odgovornost optuženih i da „otpor Kosova nije bio na suđenju“, ali i da odluke nezavisnih pravosudnih institucija i njihov mandat moraju da budu poštovani.

„Ništa i niko ne može prepisati istoriju Kosova. Godina 1999. urezana je u kolektivno sećanje Evrope – nasilna represija, humanitarna kriza i patnje koje je vaš narod pretrpeo“, rekla je Fon der Lajen danas u Prištini.

Dodala je da su Specijalizovana veća nezavisna pravosudna institucija i da optuženi sada imaju pravo žalbe.

„Jedno je jasno: ova presuda odnosi se na individualnu odgovornost optuženih. Otpor Kosova nije bio na suđenju“, rekla je.

Pozvala je istovremeno na očuvanje sećanja na sve žrtve iz svih zajednica na Kosovu i na nastavak procesa pomirenja.

Kurti: Tri stvari iz presude treba naglasiti

Kurti je i ispred Fond der Lajen danas ponovio da su, prema njegovom mišljenju, tri elementa presude posebno važna.

Prvo, naveo je da optužbe povezane sa takozvanom „Žutom kućom“ i trgovinom organima nisu bile deo optužnice.

Drugo, ukazao je na to da su optužbe za zločine protiv čovečnosti i za široke i sistematske napade na civilno stanovništvo odbačene.

Treće, rekao je da su Specijalizovana veća jasno navela da OVK nije na suđenju i da presuda ne dovodi u pitanje, kako je naveo, „pravednost ili legitimitet oslobodilačke borbe“.

„Istovremeno, imamo ozbiljne zabrinutosti zbog drugih zaključaka i teških kazni. Verujemo da sadrže činjenične, istorijske i pravne greške i očekujemo da budu ispravljene u žalbenom postupku“, rekao je Kurti.

Dodao je da „pravda mora biti nepristrasna i mora biti viđena i doživljena kao nepristrasna“.

„Kosovo traži pravdu za svaku žrtvu, za svaki zločin i za svakog počinioca. Ne možemo dozvoliti izjednačavanje odgovornosti i krivice zato što neko želi da stvara alternativne narative“, rekao je Kurti.

Kurti o „tri kapitalna nedostatka“ presude: Vilijamson utvrdio da nije bilo trgovine organima – šta su stvarni nalazi?

„Računajte na mene“ za kandidatski status

Fon der Lajen je veoma direktno govorila i o evropskoj perspektivi Kosova.

Odgovarajući na pitanje o mogućem „pridruženom članstvu“ Kanade u EU, objasnila je da Kanada, za razliku od Kosova, geografski nije evropska država i zato ne može da aplicira za puno članstvo.

„Za Kosovo je drugačije. Kao evropska zemlja možete da budete članica Evropske unije i upravo je to cilj kojem težimo“, rekla je.

Za pokretanje formalnog procesa potrebna je, međutim, saglasnost država članica.

„Zajedno moramo da ubedimo 27 država članica da od Komisije zatraže mišljenje. To je ono što pokreće proces“, rekla je Fon der Lajen.

Poručila je da će sa kosovskim institucijama nastaviti da radi na tome.

„Računajte na mene kada je to u pitanju“, rekla je, dodajući da su stabilne institucije i napredak u reformama ključni za povećanje šansi da Savet od Komisije zatraži mišljenje.

Kurti je prethodno rekao da se u decembru navršavaju četiri godine od podnošenja kosovske aplikacije za članstvo i da Kosovo, prema njegovoj oceni, na osnovu rezultata ispunjava kriterijume za kandidatski status i otvaranje pristupnih pregovora.

Do 882 miliona evra iz Plana rasta

Fon der Lajen je podsetila da Kosovo kroz Plan rasta može da dobije do 882 miliona evra, od čega je 62 miliona već primljeno kao pretfinansiranje.

Za ostatak sredstava, rekla je, potrebne su brze i „hrabre reforme“ i potpuno funkcionalne institucije.

Kao dva konkretna naredna koraka izdvojila je roaming i SEPA sistem plaćanja.

Kosovo je imenovalo glavnog pregovarača za roaming, pa bi trebalo da počnu pregovori o snižavanju cena, dok bi nakon usvajanja potrebnog zakonodavstva moglo da pristupi Jedinstvenom području plaćanja u evrima – SEPA.

Fon der Lajen je navela da bi SEPA kompanijama Zapadnog Balkana mogla da donese uštede do 500 miliona evra godišnje.

Srpska zajednica i multietnički karakter

Predsednica Evropske komisije naglasila je i da evropska budućnost Kosova zavisi od društva koje gradi.

„Kosovo mora da zaštiti svoj multietnički karakter i ponovo izgradi poverenje sa zajednicom kosovskih Srba“, rekla je.

Kao pozitivne korake pomenula je pitanje nestalih osoba i dogovor od 14. marta.

O izmenama Zakona za Specijalizovana veća

Na pitanje o inicijativi PDK za izmene pravnog okvira Specijalizovanih veća, Fon der Lajen rekla je da je na Kosovu da odluči šta će menjati.

„Što se pravnog okvira tiče, na Kosovu je da odluči. Važno je da nezavisnost pravosuđa bude garantovana“, rekla je.

Dodala je da kosovske institucije mogu odlučiti šta smatraju potrebnim da učine ili ne učine, ali unutar okvira očuvane nezavisnosti pravosuđa.

Fon der Lajen se tokom dana u Prištini najpre sastala sa vršiteljkom dužnosti predsednice Aljbuljenom Hadžiju, a potom sa Kurtijem. Evropska komisija je njenu posetu Kosovu najavila kao deo regionalne turneje po Zapadnom Balkanu.