Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Dok je ostalo još samo 10 dana za odluku o tome da li će zemlju odvesti na izbore ili ne, parlamentarne stranke još nisu postigle dogovor o izboru predsednika. Predsednik LVV Aljbin Kurti rekao je da je organizovanje novih izbora kako bi se ponovo izabrala Skupština koja, prema njegovim rečima, zemlji ne bi dala predsednika – nepotrebno. Za razliku od Kurtija, predsednik PDK Bedri Hamza nije bio odlučan kada je reč o pitanju predsednika, ali je nagovestio da PDK menja i prilagođava svoje stavove o pitanjima koja su od interesa za budućnost zemlje.
Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da neuspeh u izboru novog predsednika može odvesti zemlju ka novim izborima, ali je naglasio da je takav scenario nepotreban.
Kurti je rekao da aktuelna Skupština ima mandat i odgovornost da izabere novog predsednika ili predsednicu, naglašavajući da se na Kosovu ne održavaju neposredni predsednički izbori.
„Ako ne budemo uspeli da izaberemo novog predsednika, ići ćemo na izbore. Novi izbori su nepotrebni. Imamo Skupštinu i ova Skupština može zemlji da da predsednika ili predsednicu. Moramo da shvatimo da na Kosovu nema predsedničkih izbora. Zašto ponovo ići na izbore da bismo konstituisali Skupštinu koja ne može da izabere predsednika“, rekao je on u izjavi na sastanku Ministarskog saveta za evropske integracije, prenosi EO.
Ustavni sud je odlučio da novi predsednik Kosova mora biti izabran najkasnije do 6. oktobra. U obaveštenju o odluci po zahtevu Demokratske partije Kosova u vezi sa konstituisanjem Skupštine i formiranjem Vlade, Ustavni sud je konstatovao da je 8. avgusta počeo da teče rok od 60 dana za izbor predsednika. Sud je konstatovao da za posledicu isteka roka od 30 dana za konstituisanje ima početak računanja ustavnih rokova za izbor predsednika.
O pitanju predsednika govorio je i predsednik Demokratske partije Kosova (PDK) Bedri Hamza. On je rekao da su poslednja dešavanja stvorila „nove okolnosti“ i da zbog toga njegova stranka može prilagoditi stavove o pitanjima koja se odnose na budućnost države, pozivajući se na pitanje predsednika. Hamza je izjavio da aktuelnu situaciju ne treba posmatrati kroz ranije stavove, već u funkciji interesa države i njene budućnosti.
„Nalazimo se u novim okolnostima, u stanju koje nema veze sa prošlošću, ima veze sa pojedincima, ima veze sa državom i budućnošću države. I na osnovu ovih novih okolnosti, mi, naravno, menjamo i prilagođavamo naše stavove o pitanjima koja se tiču budućnosti i perspektive države“, rekao je Hamza nakon sastanka Upravnog saveta PDK.
On je naglasio da je u takvim situacijama neophodno da bude sastanaka i razgovora među političkim akterima.
„Normalno je da u ovako važnim situacijama bude sastanaka. Ali ne mogu da govorim o hipotetičkim situacijama“, izjavio je kada je upitan da li bi glasali za kandidata Samoopredeljenja za predsednika.
Izbori 7. juna ove godine održani su upravo zbog neuspeha stranaka da se dogovore o imenu novog predsednika. Nakon 7. juna, vladajuće Samoopredeljenje zatražilo je odlaganje konstitutivne sednice uz obrazloženje da bez dogovora o predsedniku konstituisanje Skupštine i formiranje Vlade ne bi izbegli izbore.
Njegov predsednik Aljbin Kurti i predsednik Demokratskog saveza Kosova Lumir Abdidžiku, nakon nekoliko sastanaka, saopštili su da su se dogovorili o imenu Bekima Sejdiua za predsednika. Međutim, sporazumu se usprotivilo šest poslanika DSK. U međuvremenu, PDK je imala čvrst stav o ostanku u opoziciji i nije razgovarala sa VV o bilo kom imenu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
