Još 12 dana za izbor predsednika: mogu li biti izbegnuti četvrti izbori za dve godine?

Izvor: Gazeta Express (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Ustavni sud morao je još jednom da se oglasi. Prema odluci ovog najvišeg autoriteta za tumačenje Ustava, ostalo je još samo 12 dana za izbor predsednika. U suprotnom, zemlja ponovo ide na parlamentarne izbore, koji bi bili četvrti za dve godine.

Konstituisanje Skupštine sa zakašnjenjem većim od mesec dana i izbor nove vlade istog dana, 13. septembra, nisu rešili političku krizu u zemlji. Predsednik još treba da bude izabran, a Ustavni sud je u sredu utvrdio da je za to ostalo još samo nekoliko dana.

Ustavni sud je utvrdio da je Skupština konstituisana nakon isteka ustavnog roka od 30 dana i da vlada, koja je potom izabrana, nije u suprotnosti sa najvišim pravnim aktom zemlje. Političke partije sada imaju rok od 12 dana da izaberu predsednika. Neuspeh bi zemlju ponovo odveo na parlamentarne izbore, koji bi bili četvrti za dve godine.

Ustavni sud je naveo da je 8. avgust bio krajnji rok za konstituisanje Skupštine i da je od tog dana počeo da teče rok od 60 dana za izbor predsednika. Kako je navedeno u odluci, taj rok „ističe 6. oktobra 2026. godine“. Predsednik mora biti izabran do tog datuma, a u suprotnom se Skupština automatski raspušta i zemlja ide na nove izbore, koji moraju biti održani u roku od 45 dana od tog datuma.

Uz jasne teškoće koje su bile pred njima, dan nakon konstituisanja Skupštine i izbora nove vlade povukao se Bekim Sejdiu, oko čije kandidature za predsednika su se prethodno saglasili premijer i predsednik Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti i predsednik Demokratskog saveza Kosova Ljumir Abdixhiku.

Povlačenje kandidature diplomata i profesor prava sa iskustvom u oblasti ustavnog prava obrazložio je time da je čitav proces skrenuo „u vrtlog unutrašnjih političkih dinamika i sukoba“.

„U okolnostima koje su nastale, a koje karakteriše nedostatak potrebne parlamentarne podrške za moj izbor za predsednika i skretanje čitavog procesa u vrtlog unutrašnjih političkih dinamika i sukoba, odlučio sam da povučem kandidaturu za predsednika Republike Kosovo“, napisao je u objavi na Fejsbuku.

Sejdiu je naveo da je verovao da će parlamentarne političke partije i poslanici prevazići podele „ili bilo koji drugi interes, kako bi zemlji obezbedili stabilne institucije u ovim teškim vremenima i sa brojnim izazovima“.

Kazao je da je o povlačenju prethodno obavestio Kurtija i Abdixhikua, koji su se krajem avgusta dogovorili da Sejdiu bude zajednički kandidat za predsednika.

Sejdiu je rekao da zemlji i građanima „nisu potrebne političke drame“ i izrazio nadu da će političke partije pronaći izlaz iz situacije koju je nazvao „začaranim krugom, koji više od svega drugog potkopava nadu građana u prosperitetnu budućnost za njih i njihove porodice“.

Izbor Bekima Sejdiua za predsednika već se neposredno nakon dogovora Kurtija i Abdixhikua pokazao kao teško rešivo pitanje. LDK je već narednog dana održao sastanak poslaničke grupe, na kojem je najmanje šest poslanika te stranke bilo protiv dogovora.

Poslanici LDK koji su se usprotivili dogovoru o Sejdiuovoj kandidaturi obrazložili su svoje stavove, a protivljenje su izrazili i potpredsednici stranke Imri Ahmeti i Gazmend Muhadžeri, koji su naveli da je ime kandidata prethodno trebalo da bude razmotreno u Generalnom savetu stranke.

Predsednik se bira dvotrećinskom većinom glasova svih poslanika Skupštine. Ukoliko nijedan kandidat ne dobije većinu od 80 glasova u prva dva kruga glasanja, Ustav predviđa treći krug, u kojem učestvuju dva kandidata sa najvećim brojem glasova u drugom krugu. Kandidat koji dobije najmanje 61 glas tada biva izabran za predsednika.

Više od mesec dana nakon početka konstitutivne sednice i više od tri meseca od održavanja izbora, LVV je odlučio da omogući konstituisanje Skupštine i izbor nove vlade.

Na Kurtijev zahtev, konstitutivna sednica Skupštine, koja je počela 6. avgusta, dva puta uzastopno je tih dana prekidana jer on nije predlagao kandidata za predsednika Skupštine, kako je predviđeno Ustavom. Kurti je to smatrao beskorisnim bez prethodnog dogovora o izboru predsednika.

Prema jednoj odluci Ustavnog suda, rok za konstituisanje Skupštine istekao je u ponoć 7. avgusta. Međutim, predsedavajući sednicom Avni Dehari – najstariji poslanik Skupštine iz redova LVV-a – zakazao je nastavak konstitutivne sednice za 8. avgust. Sednica je potom prekinuta na isti način kao i na dan kada je počela, a njen nastavak usledio je tek nakon prve nedelje septembra.

LVV je insistirao da se konstitutivna sednica neće nastaviti bez prethodnog dogovora o predsedniku, čiji bi rok od 60 dana za izbor počeo da teče tek nakon konstituisanja Skupštine.

Poslanici DPK i Alijanse – koji nisu učestvovali ni na konstitutivnoj sednici Skupštine ni na vanrednoj sednici za izbor vlade – tvrdili su da je LVV odlagao konstituisanje Skupštine do tog datuma sa ciljem da ustavni rok od 60 dana za izbor predsednika počne da teče tek tada i istekne u trenutku pogodnom za održavanje novih izbora krajem decembra, kada dijaspora obično dolazi na Kosovo tokom praznika.

Međutim, jučerašnja odluka Ustavnog suda otvorila je drugačiji račun.