Ustavni sud Kosova objedinio je u jedan postupak dva zahteva poslanika PDK kojima se osporava praktično čitav niz odluka od izbora Aljbuljene Hadžiju za predsednicu Skupštine, preko načina izbora potpredsednika i proglašenja parlamenta konstituisanim, pa sve do izbora nove Vlade Aljbina Kurtija. Dokument Ustavnog suda od 15. septembra, koji je jutros objavila Gazeta Express, pokazuje da su predmeti KO256/26 i KO258/26 spojeni i da je poslanicima ostavljen rok do danas, 18. septembra, da dostave komentare.
Sud time još nije odlučio da je bilo koja od osporenih odluka protivustavna – za sada je reč o registraciji, spajanju predmeta i postupku prikupljanja izjašnjenja.
Iz dokumentacije koju je objavila Gazeta Express vidi se da je prvi zahtev – KO256/26 – Ustavnom sudu stigao 14. septembra.
Njime poslanici PDK traže ocenu ustavnosti tri ključna koraka u procesu konstituisanja novog saziva: odluke od 9. septembra o izboru predsednice Skupštine, proceduralne odluke od 11. septembra o načinu izbora potpredsednika, kao i konstatacije od 13. septembra da je 11. saziv Skupštine konstituisan.
Dan kasnije, 15. septembra, Sud je primio i drugi zahtev – KO258/26 – kojim poslanici iste stranke osporavaju odluku od 13. septembra o izboru Vlade Kosova.
Istog dana Ustavni sud odlučio je da drugi predmet pripoji prvom i da se oba pitanja razmatraju u jedinstvenom postupku.
Obaveštenje je potom vršilac dužnosti generalnog sekretara Skupštine Feride Podvorica prosledila poslanicima. Kopije oba zahteva dostavljene su svim poslanicima, kojima je ostavljen rok do danas da Ustavnom sudu dostave eventualne pisane komentare i relevantnu dokumentaciju.
Šta se zapravo sada nalazi pred Sudom
Suština spora počinje 9. septembra, kada je Aljbuljena Hadžiju izabrana za predsednicu 11. saziva sa 62 glasa za, 16 protiv i 13 uzdržanih.
Nakon toga počeo je znatno komplikovaniji izbor pet potpredsednika.
U nastavku 11. septembra izabran je Ardijan Gola iz Samoopredeljenja, dok kandidatkinja PDK Vljora Čitaku nije dobila potrebnu većinu. PDK je zatim napustio proces i najavio obraćanje Ustavnom sudu.
Dva dana kasnije usledio je obrt.
PDK je privremeno povukao kandidaturu Čitaku i nije učestvovao u nastavku konstitutivne sednice. Kujtim Šalja iz LDK izabran je za potpredsednika sa 75 glasova. Nakon što osam prethodno predloženih kandidata Srpske liste nije dobilo većinu, Tanja Vujović iz iste stranke izabrana je sa 62 glasa, a Emilija Redžepi sa 70. Mesto potpredsednika koje pripada PDK ostalo je prazno.
Uprkos tome, Hadžiju je proglasila Skupštinu konstituisanom.
Ona je obrazložila da PDK ni nakon ponovljenih poziva nije učestvovao u sednici i da jedna politička stranka ne može držati proces konstituisanja kao „taoca“. Mesto PDK, prema njenom tumačenju, ostaje rezervisano za tu stranku i popuniće se kada ona predloži kandidata.
Time se, praktično, istovremeno sa formalnim okončanjem višemesečne blokade, otvorio novi ustavni spor. Bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani tvrdio je da se parlament bez svih potpredsednika „ni pod kojim okolnostima“ ne može smatrati konstituisanim.
Nekoliko sati kasnije izabrana Vlada
Samo nekoliko sati nakon što je Hadžiju proglasila Skupštinu konstituisanom, sazvana je vanredna sednica na kojoj je sa 62 glasa za i osam protiv izabrana nova Vlada Aljbina Kurtija. PDK, LDK i AAK nisu učestvovali u tom glasanju – što bi moglo d ab ude ključno za to što je Ustavni sud sada oba zahteva spojio.
PDK zato ne osporava samo način na koji je konstituisana Skupština, već i odluku koju je taj parlament potom doneo – izbor Vlade.
Njihova argumentacija je da, ukoliko Skupština prethodno nije konstituisana u skladu sa Ustavom, onda se otvara i pitanje ustavnosti odluka koje je takva Skupština neposredno potom donela.
„Skupština koja je konstituisana na neustavan način ne može da proizvede ustavne institucije“, obrazložio je poslanik PDK Perparim Gruda prilikom predaje drugog zahteva. To je stav podnosilaca zahteva o kojem tek treba da se izjasni Ustavni sud.
Tri tačke prvog zahteva PDK
Prilikom predaje prvog predmeta, pravni zastupnik PDK Faton Fetahu izdvojio je upravo tri pitanja koja smatraju spornim.
Prvo je izbor predsednice Skupštine, drugo promena načina glasanja za potpredsednike, a treće proglašenje Skupštine konstituisanom bez člana Predsedništva koji pripada drugoj po veličini parlamentarnoj grupi – PDK.
Tu je i spor oko rokova.
PDK tvrdi da je prekoračen rok od 30 dana za konstituisanje Skupštine, kao i pravilo o nastavcima konstitutivne sednice. Prema ranijoj presudi Ustavnog suda na koju se poziva opozicija, konstituisanje parlamenta trebalo je da bude završeno u roku od 30 dana od potvrđivanja rezultata; u ovom sazivu taj rok istekao je 7. avgusta.
Ustav kaže – predsednik i pet potpredsednika
Član 67 Ustava predviđa predsednika i pet potpredsednika Skupštine. Tri potpredsednika predlažu tri najveće parlamentarne grupe, dok dva predstavljaju nevećinske zajednice. I sama Skupština na svojoj zvaničnoj stranici Predsedništvo definiše kao predsednika i pet potpredsednika.
Prema ranija praksa Ustavnog suda, međutim, daje nekoliko elemenata koji bi mogli da budu važni i za sadašnji spor.
U presudi iz ustavne krize 2014. Sud je naveo da je izbor predsednika i potpredsednika preduslov da Skupština počne da funkcioniše kao zakonodavno telo.
U drugom predmetu, iz 2018. godine, Sud je potvrdio da pravo da predlože tri potpredsednika pripada trima najvećim parlamentarnim grupama, ali je istovremeno naglašavao slobodu poslanika da glasaju za, protiv ili budu uzdržani.
Poznavaoci prilika sada ukazuju na to da upravo zbog toga sadašnji predmet nije jednostavno pitanje da li PDK „ima“ potpredsedničko mesto, a što nije sporno – već to „da li se Skupština mogla proglasiti konstituisanom dok je to mesto ostalo nepopunjeno, nakon što je PDK odbio da dalje učestvuje u procesu“, i kakve su posledice po odluke koje su potom donete.
Spajanje predmeta nije presuda
Odlukom da spoji KO256/26 i KO258/26 Ustavni sud nije prihvatio tvrdnju PDK da su Skupština i Vlada neustavno formirane, niti je poništio njihove odluke.
Sud je za sada dva povezana ustavna spora stavio u isti postupak: prvi se odnosi na pravni temelj na kojem je Skupština proglašena konstituisanom, a drugi na jednu od najvažnijih odluka koja je iz tog parlamenta odmah proistekla – izbor Vlade.
Ustav inače omogućava da najmanje deset poslanika, u roku od osam dana od usvajanja, pred Ustavnim sudom ospori zakon ili odluku Skupštine, kako zbog sadržaja tako i zbog procedure.
PDK je uz prvi zahtev zatražio i privremenu meru, odnosno da Sud do konačne odluke spreči dalje pravne i institucionalne posledice osporenog konstituisanja.
Međutim, u dokumentu Ustavnog suda od 15. septembra koji je sada objavljen nema odluke o privremenoj meri.
Danas istekao rok za komentare poslanika
Današnji datum – 18. septembar – zato nije rok u kojem Ustavni sud mora da donese odluku, već rok koji je dao poslanicima da dostave svoje komentare i relevantnu dokumentaciju.
Tek nakon toga Sud nastavlja razmatranje dva spojena zahteva.
Konačan odgovor trebalo bi da razreši ono što je ostalo otvoreno još 13. septembra: da li je Skupština mogla da pređe iz faze konstituisanja u redovan rad bez potpredsednika PDK, i, povezano s tim, kakav je ustavni status odluke kojom je nekoliko sati kasnije izabrana nova Vlada.
I Evropska unija je nakon nastanka spora izbegla da sama ocenjuje ustavnost procesa, poručivši da je upravo na Ustavnom sudu da odluči o ustavnosti formiranja Skupštine i Vlade.
U jeku ustavnog spora, Hamza odvojeno sa Kurtijem, Abdidžikuom i Đinijem zbog presude u Hagu
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
