Osnovni sud u Prištini ponovo je zakazao početno ročište protiv 53 osobe optužene za ratne zločine nad civilnim stanovništvom u Meji i drugim selima na području Đakovice 1999. godine. Ročište je zakazano za 15. septembar, dok Specijalno tužilaštvo predlaže da se postupak vodi u odsustvu optuženih. Sud ih je danas javno pozvao da se pojave i predaju kosovskim organima gonjenja, kao i građane da policiji dostave informacije o njihovom mestu boravka. Novo ročište sledi nakon što je Apelacioni sud u maju ukinuo raniju potvrdu optužnice, upravo zbog toga što nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za vođenje postupka u odsustvu.
Specijalno odeljenje Osnovnog suda u Prištini saopštilo je danas da će početno ročište u predmetu PS.br.66/2023 biti održano 15. septembra u 09.00 časova, u Palati pravde u Ajvaliji, u objektu D.
Predsednica sudskog veća biće sudija Violeta Namani-Hajra.
Predmet se odnosi na optužnicu Specijalnog tužilaštva PPS.br.60/2010, koju Sud u današnjem saopštenju datira na 23. decembar 2024. godine.
Prvobitna optužnica u ovom predmetu podignuta je krajem 2023. godine, a potom izmenjena u decembru 2024.
Optuženima se na teret stavlja krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142, u vezi sa članom 22 Krivičnog zakona bivše SFRJ, odnosno dela koja su sada inkriminisana članovima 144, 145, 146 i 147, u vezi sa članom 31 Krivičnog zakonika Kosova.
Tužilaštvo zahteva suđenje u odsustvu, Sud javno poziva optužene
Prema predlogu Specijalnog tužilaštva, postupak bi trebalo da se vodi u odsustvu svih 53 optuženih, uz obrazloženje da su bili nedostupni organima gonjenja do trenutka podizanja optužnice.
Sud ih je zato danas javno pozvao da se pojave i predaju. „Pozivaju se gore navedeni okrivljeni da se pojave i predaju organima gonjenja Republike Kosovo“, navodi se u saopštenju.
Istovremeno je upućen poziv svim osobama koje imaju informacije o tome gde se optuženi nalaze da ih dostave Kosovskoj policiji ili drugim nadležnim organima.
Sud posebno navodi da su optužnica i pozivi za ročište objavljeni na internet stranici Suda i u Službenom glasniku.
Ko su 53 optužena
Na optužnici su: Momir Stojanović, Sreten Ćamović, Nikola Mićunović, Milovan Kovačević, Sergej Perović, Veroljub Živković, Milan Kotur, Radomir Čolić, Danilo Zečević, Dragutin Josifović, Franko Simatović, Momčilo Stanojević, Vlatko Vuković, Ilija Todorov, Stevo Kaponja, Dragan Živanović, Miloš Đošan, Predrag Stojanović, Dimitrije Rašović, Miloš Šćepanović, Aleksandar Peković, Živko Vuksanović, Milutin Novaković, Sokol Abazi, Novica Stanković, Mišo Popović, Milan Novićević, Nenad Rajičević, Muharrem Ibraj, Milan Slavković, Dragan Isailović, Saša Antić, Zlatko Odak, Savo Ljakić, Dragan Racić, Miladin Novaković, Dragan Peković, Njegoš Praščević, Zoran Mirković, Dušan Praščević, Ranko Vukadinović, Momčilo Stijović, Dušan Nedović, Đokica Mihajlović, Miraš Gegović, Aleksandar Mićunović, Lazar Drašković, Mihill Abazi, Momčilo Novaković, Marko Abramović, Smajl Beqiri, Momčilo Pantić i Predrag Mićunović.
Među njima su nekadašnji visoki vojni, policijski i bezbednosni funkcioneri Srbije i tadašnje SRJ.
Jedno od najpoznatijih imena je Momir Stojanović, nekadašnji načelnik bezbednosti Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, prvi direktor Vojnobezbednosne agencije Srbije, bivši narodni poslanik i predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Od februara 2024. nalazi se na čelu Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije.
Među optuženima je i Franko Simatović Frenki, nekadašnji visoki funkcioner Resora državne bezbednosti Srbije, kao i Dragan Živanović, Veroljub Živković, Ilija Todorov i drugi nekadašnji vojni, policijski i bezbednosni zvaničnici.
Optužnica: 370 ubijenih civila
Predmet se odnosi na događaje iz aprila 1999. godine u Meji i drugim selima na području Đakovice.
Prema navodima Specijalnog tužilaštva, od 27. do 29. aprila te godine ubijeno je 370 civila albanske nacionalnosti.
Tužilaštvo optužene tereti da su učestvovali u zajedničkom zločinačkom poduhvatu usmerenom protiv albanskog civilnog stanovništva, a na teret im se, prema optužnici, stavljaju ubistva, proterivanje, nečovečno postupanje, uništavanje imovine i etničko čišćenje.
Prema ranijim informacijama iz ovog predmeta, tela velikog broja ubijenih kasnije su pronađena u masovnim grobnicama u Batajnici u Srbiji.
Stojanovića Specijalno tužilaštvo tereti u svojstvu tadašnjeg načelnika bezbednosti Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, označavajući ga kao jednog od ključnih optuženih i tvrdeći da je imao vodeću ulogu u planiranju operacije.
Reč je o navodima optužnice koji tek treba da budu dokazivani u sudskom postupku.
Apelacija oborila prethodnu odluku: Nisu učinjeni „razumni napori“
Postupak protiv 53 osobe već je bio stigao do faze početnog razmatranja optužnice. Međutim, usledio je procesni obrt.
Apelacioni sud je odlukom od 25. maja ove godine, objavljenom početkom juna, ukinuo rešenje Osnovnog suda kojim je optužnica bila potvrđena i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Apelacija je ocenila da nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za vođenje postupka u odsustvu optuženih.
Žalbe na potvrđivanje optužnice podnelo je 37 branilaca, navodeći, između ostalog, proceduralne povrede, pogrešno utvrđeno činjenično stanje i nedostatak dokaza.
Apelacioni sud utvrdio je bitne povrede odredaba krivičnog postupka i zaključio da nisu preduzeti dovoljni „razumni napori“ da optuženi budu obavešteni o postupku i da se obezbedi njihovo prisustvo.
Drugostepeni sud posebno je ukazao da u spisima nije bilo dokaza da su pozivi za ročište i optužnica objavljeni na internet stranicama Suda, Tužilaštva i u Službenom glasniku, na način predviđen zakonom.
I sama formalna objava, prema oceni Apelacije, nije dovoljna.
Sud je naveo tri uslova važna za ovakve postupke: iscrpljivanje raspoloživih procedura za obezbeđivanje prisustva optuženih, objavljivanje poziva i optužnice u zakonom propisanim medijima, kao i sprovođenje potpune informativne kampanje sa jasnim pozivom optuženima da se odazovu, ali i građanima da dostave informacije o njihovom boravištu.
Predmet je zato vraćen Osnovnom sudu upravo sa nalogom da ponovo zakaže početno ročište i otkloni utvrđene procesne nedostatke.
Današnje saopštenje Suda sada sadrži upravo javni poziv svim „optuženima da se predaju“, poziv građanima da „prijave informacije o njihovom boravištu“, kao i navod da su pozivi i optužnica „objavljeni na sajtu Suda i u Službenom glasniku“.
Da li je time ispunjen kompletan standard koji je zahtevala Apelacija biće, međutim, pitanje za Sud u nastavku postupka.
Odluka Apelacionog suda nije značila odbacivanje optužnice, već vraćanje predmeta u fazu u kojoj prvostepeni sud mora ponovo da odlučuje, uz prethodno ispunjavanje procesnih uslova za postupak u odsustvu.
Sudski pozivi u Srbiji već mesecima sporno pitanje
Način dostavljanja poziva osobama koje se nalaze u Srbiji poslednjih meseci postao je jedno od ključnih pitanja upravo u postupcima za ratne zločine u odsustvu.
Dodatnu pažnju ovom pitanju dale su tvrdnje pojedinih bivših visokih vojnih i policijskih zvaničnika Srbije, protiv kojih se vode postupci pred kosovskim pravosuđem, da je neko iz državnog aparata Srbije kosovskim institucijama dostavio njihove lične podatke i adrese.
Među prvima je to javno izneo Goran Radosavljević Guri, nekadašnji komandant Posebnih jedinica policije i jedan od optuženih u predmetu Račak, ali i prozivan za slučaj Bitići. Govoreći o pozivima koji bivšim pripadnicima vojske i policije stižu na kućne adrese u Srbiji, upitao je kako bi tužilaštvo u Prištini moglo da zna gde oni žive i tvrdio da je „neko iz naših državnih organa“ dostavio njihove aktuelne adrese.
Gotovo identičnu tvrdnju potom je izneo i Momir Stojanović, prvo ime među 53 optužena u predmetu Meja, navodeći da je novi poziv koji je dobio upućen na njegovu staru adresu i tvrdeći da je nju, „kao i mnogih kolega veterana“, neko iz državnog aparata ustupio kosovskom pravosuđu.
Zvanične institucije Srbije odbacile su, međutim, navode da su učestvovale u dostavljanju ovih poziva.
Ministarstvo pravde Srbije saopštilo je krajem juna da su pojedinim građanima u Srbiji zaista stizala pisma kosovskih pravosudnih institucija, ali da ona nisu dostavljena preko tog ministarstva i da ono nije učestvovalo u njihovoj distribuciji.
Iz Ministarstva su tada poručili i da građani nisu dužni da se prema takvim pismima odnose kao prema validnim aktima.
Vršilac dužnosti direktora Pošte Srbije Zoran Anđelković naknadno je za Radio Slobodna Evropa rekao da se poštanski saobraćaj između Srbije i Kosova, zbog nepostojanja direktne poštanske razmene, odvija preko međunarodnih centara, među kojima su Beč, Ljubljana i Budimpešta.
Specijalno tužilaštvo Kosova tada nije odgovorilo KoSSevu koliko je poziva upućeno u Srbiju i na koji način, dok je EULEX saopštio da nije posredovao u njihovom dostavljanju.
Intenzivirani predmeti za ratne zločine
Novo zakazivanje ročišta protiv 53 optužena dolazi u periodu višemesečnog intenziviranja postupaka za ratne zločine – kroz nova hapšenja i optužnice, ali i sve veći broj predmeta koji se vode ili se predlažu za vođenje u odsustvu.
Jedan od najvećih je predmet Račak. Pred Osnovnim sudom u Prištini je 31. jula počelo suđenje u odsustvu protiv 21 osobe optužene za ratne zločine u Račku. Specijalno tužilaštvo je na početku tog postupka posebno naglasilo da su, za razliku od procesnih problema utvrđenih u predmetu Meja, u slučaju Račak ispunjeni svi zakonski uslovi za vođenje postupka u odsustvu – od slanja poziva putem međunarodne pravne pomoći do naloga za hapšenje i domaćih i međunarodnih poternica.
Početkom avgusta Specijalno tužilaštvo podiglo je još jednu veliku optužnicu – protiv 20 osoba za ratne zločine na području Đakovice tokom 1998. i 1999. godine, uz predlog da se i njima sudi u odsustvu.
Tužilaštvo ih tereti, između ostalog, za ubistvo 107 albanskih civila. Radio Slobodna Evropa je potom objavio da je među optuženima i bivši potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić.
Posebno su poslednjih nedelja intenzivirane istrage i na području Zubinog Potoka.
Krajem jula počela su iskopavanja u Maloj Kaludri, da bi istraga potom bila proširena na Jabuku i treću lokaciju. Specijalno tužilaštvo i Kosovska policija početkom avgusta potvrdili su prisustvo posmrtnih ostataka i na toj trećoj lokaciji.
Vladina komisija za nestala lica juče je, predstavljajući presek četvoronedeljnih iskopavanja, saopštila da su na tri lokacije u Maloj Kaludri i Jabuci pronađeni i ekshumirani posmrtni ostaci za koje se procenjuje da pripadaju najmanje 23 osobe, za koje se sumnja da su žrtve prisilnog nestanka tokom rata. Proces identifikacije je u toku.
Ove aktivnosti pratile su i policijske akcije, pretresi i hapšenja više Srba na području Zubinog Potoka zbog sumnji za ratne zločine.
Predmet Meja, sa 53 optužene osobe, ostaje jedan od najvećih postupaka za ratne zločine pred kosovskim pravosuđem i jedan od ključnih testova primene pravila o suđenju u odsustvu, nakon što je Apelacioni sud već jednom utvrdio da zakonski uslovi nisu bili ispunjeni. Novo početno ročište zakazano je za 15. septembar – samo dan uoči izricanja presude Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju u Hagu, koje na Kosovu prati široka javna mobilizacija podrške bivšim liderima OVK, uključujući kampanju „Kosovo čeka“ i najavljeni marš u Prištini.
Posle četiri nedelje iskopavanja: Ostaci najmanje 23 osobe u Maloj Kaludri i Jabuci; Kurti…
General Stojanović ponovo pozvan na saslušanje za ratni zločin: Neko iz državnog aparata ustupio…
Specijalno tužilaštvo podiglo optužnicu protiv S. S. za ratni zločin u Vučitrnu, tereti se…
Specijalno tužilaštvo: Istraga o ratnim zločinima u Zubinom Potoku proširena na treću lokaciju
Apelacioni sud ukinuo potvrdu optužnice za Meju: Nisu bili ispunjeni uslovi za suđenje u…
Dan nestalih na Kosovu, godišnjica Meje: „Srbija počiva na masovnim grobnicama“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
