Glavni pregovarač i ujedno kosovski ambasador u Briselu, Agron Bajrami, saopštio je da je ponovo pisao specijalnom izaslaniku Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peteru Sorensenu, ovog puta zahtevajući od Evropske unije da obezbedi puno sprovođenje obaveza Srbije iz Deklaracije o nestalim osobama.
Bajrami je na društvenoj mreži X naveo da je Sorensenu preneo, kako je kazao, ozbiljnu zabrinutost zbog poslednjih dešavanja u vezi sa nestalim osobama iz rata 1998–1999. godine.
„Kao glavni pregovarač Republike Kosovo, zvanično sam preneo Peteru Sorensenu našu ozbiljnu zabrinutost zbog nedavnih dešavanja u vezi sa nestalim osobama iz rata 1998–1999. godine“, naveo je Bajrami.
Dodao je da je od Evropske unije zatražio da obezbedi da Srbija u potpunosti sprovede obaveze preuzete Deklaracijom o nestalim osobama.
„Zatražio sam od Evropske unije da obezbedi da Srbija u potpunosti sprovede svoje obaveze iz Deklaracije o nestalim osobama, uključujući neograničen pristup arhivama i zaštitu onih koji dostave informacije. Porodice su predugo čekale istinu“, poručio je Bajrami.
As Chief Negotiator of the Republic of #Kosova, I have formally conveyed to @EUSR_Dialogue Peter Sørensen our grave concerns over recent developments regarding missing persons from the 1998–1999 war.
I have requested the EU to ensure Serbia fully implements its commitments under…— Agron Bajrami (@AgronBajrami) August 4, 2026
Drugi dopis Sorensenu za manje od mesec dana
Ovo je drugi put za manje od mesec dana da se Bajrami zvanično obraća evropskom posredniku u dijalogu.
Sredinom jula pisao je Sorensenu povodom izjave ministarke u Vladi Srbije Snežane Paunović, ocenjujući da njene izjave o etničkom čišćenju Albanaca predstavljaju kršenje Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa iz 2023. godine i da podrivaju dijalog koji vodi Evropska unija.
Tada je saopštio da je Sorensenu ukazao na, kako je naveo, „alarmantnu izjavu srpske ministarke koja otvoreno zagovara etničko čišćenje Albanaca na Kosovu“, uz tvrdnju da takva retorika ozbiljno narušava poverenje i proces normalizacije odnosa.
Ovoga puta u fokusu njegovog obraćanja nalazi se pitanje nestalih osoba iz rata na Kosovu.
Pitanje nestalih ponovo je u središtu pažnje nakon nedavnih započinjanja ekshumacija na lokacijama Jabuka i Mala Kaludra kod Zubinog Potoka, kao i novih uzajamnih optužbi Beograda i Prištine u vezi sa ratnim zločinima, otvaranjem arhiva i rasvetljavanjem sudbine nestalih.
Bajrami je samo jedan u nizu kosovskih zvaničnika koji ovih dana ponovo ponovo teškm rečima optužuju Srbiju da ne ispunjava obaveze u vezi sa rasvetljavanjem sudbine nestalih, uz zahteve za otvaranjem državnih, vojnih i policijskih arhiva.
Istovremeno, na račun srpskih vlasti stižu i iz same Srbije. Bivši pripadnici Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije, zajedno sa njihovim advokatima, upozoravaju da preko srpskih institucija primaju pozive iz Prištine za saslušanja i ročišta u predmetima ratnih zločina, otvarajući pitanje institucionalne zaštite. Pojedini od njih, među kojima i bivši general Momir Stojanović, javno su izneli sumnju da su kosovskom pravosuđu dostavljeni njihovi podaci iz Srbije.
Gotovo tri godine od Deklaracije
Krajem januara, održan je i prvi sastanak na temu Zajedničke komisije, i to gotovo tri godine od postignute Deklaracije 2023. godine. Kako je saopštila EU tada, pregovarači su prvi put u trilateralnom formatu sazvali Zajedničku komisiju za nestale.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti usvojili su tada u maju Deklaraciju o nestalima, a godinu dana kasnije ona je obavezala Beograd i Prištinu da sarađuju na lociranju i identifikaciji stotina ljudi koji se još uvek vode kao nestali.
U decembru 2024. glavni pregovarači Petar Petković i Besnik Bisljimi dogovorili su formiranje komisije za sprovođenje ove Deklaracije. Međutim, sve do danas je jedina najava o sastanku radne grupe bila ona za 26. jun u Ženevi, ali bez informacija da li je do njega i došlo.
U međuvremenu, tadašnji predsednik Vladine komisije za nestala lica u Prištini, Andin Hoti, krajem decembra prošle godine saopštio je da je Srbija je odbila učešće na tri sastanka koje je sazvala Evropska unija – u januaru, junu i septembru ove godine.
Još 2002. potpisana su tri važna protokola: O prekograničnoj repatrijaciji identifikovanih posmrtnih ostataka, o razmeni forenzičkih eksperata i ekspertiza i o zajedničkim verifikacionom timovima za skrivene zatvore.
Deset godina kasnije, 2012. u Briselu je dogovoreno da se pitanje nestalih uvrsti među prioritetne teme dijaloga.
Do današnjeg saopštenja Petra Petkovića, iz Beograda su usledile tek dve kratke izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića – jedna povodom rušenja objekata na Gazivodama, a druga povodom hapšenja Srba na severu Kosova – dok nije bilo posebnog zvaničnog reagovanja na same ekshumacije u Maloj Kaludri i optužbe koje su iz Prištine usledile tim povodom.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
