Početkom avgusta Srbi se sećaju ubijenih i prognanih u Oluji, Hrvati slave vojnu akciju. Najmanje 612 porodica žrtava posle više od tri decenije i dalje traže tela svojih najmilijih.
Na traktorima, u automobilima, kamonima, autobusima, ko je kako stigao, više od 200.000 Srba poneli su tek delić onoga što su godinama i decenijama stvarali.
Mnogi od onih koji su ostali ubrzo su ubijeni, njih 612 još uvek se vodi kao nestalo.
Helena te 1995. nije bila rođena, dedu po majci nikada nije upoznala.
„Naša jedina želja jeste da saznamo istinu, da naši najmiliji budu pronađeni, dostojanstveno sahranjeni i da njihove porodice konačno dobiju mir“, rekla je ona.
Čekaju porodice, ali zvanična potraga skoro je stala, od prošle godišnjice „Oluje“ Srbija je preuzela samo devet tela.
Komisije za nestale se ne sastaju jer kako kaže srpska strana, kolege iz Zagreba ne žele da sarađuju.
U hrvatskim sudskim institutima na ekshumaciju čeka još 850 tela.
„Zločini, ako ih je bilo – a bilo ih je – desili su se na teritoroji Hrvatske. Tamo su tela, tamo su grobnice, tamo su arhive, tamo su mrtvačnice, tamo su istražni organi, tamo su tela koja treba da daju odgovore na pitanja koja mi uporno od njih tražimo, a ne dobijamo odgovore“, navodi Veljko Odalović iz Komisije za nestala lica.
Ne dobijaju odgovore ni udruženja porodica nestalih iz Predsedništva, nezadovoljne nacrtom zakona o nestalima koji se priprema. Tražili su prijem na Andrićevom vencu, odgovora nema.
„Možda predsednik Vučić nije ni obavešten da Koordinacija traži prijem kod njega. Porodice smatraju da je važno da budu saslušane pre donošenja zakonskih rešenja koje se tiču njihovih prava“, istakla je Mirjana Božin, predsednica Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica.
Iz sela Komić sa komemoracije poruičeno je da je Srpsko nacionalno vijeće (SNV) zatražilo procesuiranje odgovornih za počinjene zločine.
U tom selu, u leto 1995. godine, ubijeno je osmoro srpskih civila, uglavnom starih i nepokrenih.
I za taj zločin niko nije odgovarao.
„Nijedna žrtva, hrvatska ili srpska, ne zaslužuje da bude zaboravljena. Nevinost žrtve ne zavisi od toga na čijoj je strani rođena… Mi ovde ne tražimo da se zaboravi ijedna žrtva hrvatska ili srpska – tražimo da se nijedna ne deli na važniju i manje važnu“, istakao je Boris Milošević iz SNV-a.
U Oluji je ubijeno i nestalo 1.904 osobe.
Da su zločini u Oluji odgovornost svih, poručile su iz centra Zagreba žene – žrtve rata“.
Nema, kažu, za jedno društvo budućnosti bez sučavanja sa zločinima i odgovornošću.
„Upozoravamo da institucionalno negiranje, umanjivanje i prešućivanje zločina dovodi i do njihovog veličanja… Većina počinjenih zločina nije istražena ni procesuirana – naprotiv, svedočimo relativizaciji i pretvaranju prošlosti u nacionalni mit“, kazala je Nela Pamuković iz Centra za žene žrtve rata „Rosa”
U takvoj ammosferi svake godine za godišnjicu Oluje koncerte održava Marko Perković Tompson, pevač koji otvoreno promoviše ustaške pozdrave i simbole NDH-a.
Ove godine u Šibeniku i to pored spomen parka na Šubićevcu, mestu steljanja Radeta Končara i antifašista.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
