Izvor: RTK (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Nelegalne aktivnosti na izvorištima pijaće vode predstavljaju rizik po javno zdravlje. Odluka izvršne vlasti iz 2013. godine izričito zabranjuje kupanje i plovidbu na jezeru Batlava, a za njeno sprovođenje zadužuje Regionalnu kompaniju za vodosnabdevanje „Priština“. Međutim, na terenu se zakon ne sprovodi.
Građani slobodno ulaze u zaštićeno područje i plove nelegalnim čamcima, bez ikakve kontrole ili bezbednosnih mera. Ovaj paradoks, između zakonskih zabrana na papiru i potpune anarhije na terenu, ukazuje na ozbiljan institucionalni neuspeh u nadzoru.
Situacija na jezeru Batlava direktno utiče na dva ključna pitanja – bezbednost građana i moguće zagađenje glavnog izvorišta pijaće vode za područje Prištine i Podujeva.
Više od decenije, jezero Batlava, jedno od glavnih izvorišta pijaće vode na Kosovu, pretvoreno je u nelegalnu rekreativnu zonu. Bez institucionalne kontrole građani se kupaju, dok nelegalni čamci otvoreno ulaze u zaštićene vodene zone.
Dok institucije ćute i odgovornost prebacuju jedna na drugu, broj ljudskih tragedija i rizik od zagađenja vode povećavaju se iz godine u godinu.
Odluka Vlade iz 2013. godine jasno propisuje da su u prvoj i drugoj zoni zaštite akumulacije zabranjene sve aktivnosti, osim onih za koje je izdata posebna dozvola. Ipak, na pitanje koliko je dozvola izdato tokom protekle decenije i ko kontroliše jezero Batlava, rukovodstvo Regionalne kompanije za vodosnabdevanje „Priština“ nije odgovorilo.
Većina građana koji posećuju Batlavu ne zna da je ulazak u pojedine delove jezera zakonom zabranjen. Oni nastavljaju da se kupaju, koriste neodobrena plovila i borave uz jezero bez ikakvih upozorenja, nadzora ili bezbednosnih mera.
„Mesto je veoma lepo i mirno, ali ono što mi se ne dopada jeste smeće koje ostavljamo mi koji ovde dolazimo. Neprihvatljivo je da neko tako postupa prema sopstvenom mestu… smeće, automobili… Nisam znao da je to zabranjeno, ali smeće je glavni problem“, kaže građanin Arnim Selmanaj.
„Mi smo samo meštani. Ne znam da li je zabranjeno ili nije, ali ono što mi najviše smeta jeste velika količina otpada. Ima ljudi za koje čovek ne zna ni šta da kaže“, navodi građanka Viola Ibiši.
Međutim, neinformisanost građana samo je jedan deo problema. Ministarstvo životne sredine naglašava da su nadležnosti za upravljanje ovim vodenim resursom jasno definisane zvaničnim dokumentima. Prema navodima ministarstva, odlukom iz 2013. godine Regionalna kompanija za vodosnabdevanje nije zadužena samo za distribuciju vode, već i za njenu fizičku zaštitu.
„Nadzor i praćenje stanja, nažalost, nisu bili dovoljni, što je dovelo i do brojnih nejasnoća“, rekao je portparol Ministarstva životne sredine Fatri Žitija.
To potvrđuje i sama odluka, odnosno članovi 9 i 10, kojima se Regionalna kompanija za vodosnabdevanje obavezuje da štiti zaštićene zone, dok se u prvoj zoni zabranjuje kretanje vozila i građana, kao i izgradnja turističkih objekata.
Međutim, ono što se danas može videti na terenu potpuno je suprotno onome što propisuju važeći propisi.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
