Kosovo u političkoj petlji

Dragi Saša,

Kosovo danas nema samo političku ili institucionalnu krizu. Posledica krajnje političke polarizacije jeste politička kultura u kojoj je polarizacija postala važnija od sposobnosti da se upravlja državom. Opšti interes ne stavlja se iznad partijskih i ličnih interesa. To je opasnija faza od svake pojedinačne institucionalne blokade, jer više nije pitanje samo ko će formirati narednu vladu, već da li postojeća politička elita uopšte može da proizvede novu političku realnost, stabilnost i razvoj.

Već gotovo dve godine zemlja se kreće u političkoj petlji u kojoj se institucionalne blokade smenjuju izborima, izbori proizvode gotovo identične rezultate, a politička kriza potom se vraća na početak. Svaki novi politički ciklus završava se gotovo na istom mestu na kojem je i počeo.

Istovremeno se urušava politički kredibilitet gotovo svih relevantnih stranaka. Građani sve manje veruju njihovim obećanjima, ali istovremeno ne vide političku alternativu kojoj bi mogli da ukažu poverenje. Rezultat zato nije politička promena, već politička stagnacija.

Takvo političko okruženje počinje da reprodukuje samo sebe: isti lideri, iste političke poruke, isti sukobi i, na kraju, gotovo isti izborni rezultati.

Drugi simptom ove političke petlje jeste gotovo potpuni nestanak poverenja među političkim akterima. Na Kosovu kompromis više nije politička veština, već politički rizik. Saradnja se doživljava kao slabost, a ne kao odgovornost. Zato svaka institucionalna kriza traje mnogo duže nego što bi morala.

Najvidljivije se to danas vidi u Demokratskom savezu Kosova. Međutim, problem nije samo jedna stranka. Gotovo sve velike političke partije suočavaju se sa istim pitanjem: šta predstavljaju osim svojih lidera? Kakvu viziju Kosova nude za narednu deceniju? Mogu li njihove politike da opstanu nezavisno od ličnosti koje ih predvode i nude li budućnost ili samo upravljanje postojećim sukobima?

Kriza u LDK nije samo posledica slabijeg izbornog rezultata od 7. juna, niti činjenice da ni povratak Vjose Osmani nije uspeo da promeni političku dinamiku. Mnogo ozbiljnije pitanje jeste gubitak političkog kredibiliteta sadašnjeg rukovodstva i odsustvo jasnog odgovora na to šta LDK danas predstavlja i kakvu budućnost nudi. To je, međutim, pitanje koje daleko prevazilazi jednu stranku.

Sve češće se govori o mogućnosti novih izbora već u decembru ove godine. Međutim, ukoliko na njima nastupe isti politički lideri sa istim političkim narativima, teško je očekivati bitno drugačiji rezultat. Novi izbori mogu minimalno da promene raspodelu mandata, ali sami po sebi neće promeniti političku logiku koja proizvodi blokadu.

Najveća cena ove političke petlje nije institucionalna blokada, već izgubljena budućnost. Dok Kosovo vodi beskrajne unutrašnje političke bitke, svet prolazi kroz možda najveću transformaciju od završetka Hladnog rata. Prvi put od sticanja nezavisnosti, Kosovo istovremeno propušta dve velike istorijske promene: tehnološku revoluciju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji i redefinisanje evropske političke, bezbednosne i ekonomske arhitekture. Obe će oblikovati naredne decenije, a Kosovo za njih danas gotovo da nema sopstvenu strategiju.

Evropa već ulaže milijarde evra u industrijsku primenu veštačke inteligencije, nove energetske sisteme, data centre, digitalnu infrastrukturu, obrazovanje i tehnološku konkurentnost. Na Kosovu gotovo da ne postoji ozbiljna politička rasprava o tome kako će zemlja izgledati za deset ili dvadeset godina. Još manje postoji nacionalna strategija koja bi odgovorila na izazove industrijske primene veštačke inteligencije i njene posledice po ekonomiju, tržište rada i obrazovni sistem.

Zemlje koje danas ulažu u veštačku inteligenciju ne ulažu samo u novu tehnologiju, već u buduću produktivnost, konkurentnost i politički uticaj. One koje propuste ovu transformaciju rizikuju dugoročnu ekonomsku i razvojnu periferizaciju.

Istovremeno se menja i geopolitička arhitektura Evrope. Posle ruske agresije na Ukrajinu, energetska bezbednost, industrijska politika, odbrana i tehnološki razvoj postaju deo jedinstvene strateške celine.

Kosovo još nije definisalo svoje mesto u Evropi koja nastaje. Dok mi raspravljamo o tome ko će formirati narednu vladu, drugi već oblikuju svet u kojem će Kosovo živeti narednih decenija.

Upravo zato treba pažljivo čitati političke poruke koje dolaze iz Vašingtona. Sjedinjene Američke Države jasno su pokazale da Kosovo vide kao deo nove regionalne energetske arhitekture, uključujući i prihvatanje američkog tečnog prirodnog gasa (LNG). Istovremeno, Vašington ukazuje na to da će početak strateškog dijaloga između Kosova i Sjedinjenih Država biti povezan sa ispunjavanjem obaveza koje je Kosovo preuzelo prema srpskoj zajednici. Iako precizni uslovi još nisu poznati, očigledno je da će odnos vlasti prema opštinama na severu Kosova i formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom predstavljati važan deo budućih odnosa između Prištine i Vašingtona.

To znači da ova pitanja više nisu teme koje se mogu beskonačno odlagati. Pre ili kasnije zahtevaće jasne političke odgovore.

To nas vraća na početak ove priče.

Kosovo je zarobljeno zato što postojeća politička elita više ne proizvodi novu političku energiju, nove ideje niti novu generaciju lidera sposobnih da razmišljaju izvan sledećeg izbornog ciklusa.

Kosovu je danas potrebna nova politička generacija koja će imati hrabrosti da razmišlja o zemlji u narednim decenijama, a ne samo o narednim izborima. Generacija koja će razumeti da se budućnost Kosova neće određivati samo u Skupštini Kosova, već i u razvoju veštačke inteligencije, energetskim koridorima koji povezuju Evropu i novoj bezbednosnoj arhitekturi koja se upravo oblikuje. Jer vreme neće čekati Kosovo. U politici je moguće ispraviti i pogrešne odluke, ali je mnogo teže nadoknaditi propuštene prilike.

Najveća opasnost za Kosovo nije da će izabrati pogrešan put, već da, zarobljeno u sopstvenoj političkoj petlji, neće izabrati nikakav. A dok bude čekalo da se politički ciklus konačno prekine, svet neće stajati u mestu. Kada Kosovo konačno odluči da krene napred, možda će otkriti da je budućnost koju je moglo da oblikuje već oblikovao neko drugi.

Srdačno,

Ilir