Posle višednevnih međunarodnih osuda, krivične prijave iz Prištine i zahteva za smenu iz Srbije, ministarka Snežana Paunović u novom televizijskom gostovanju kaže da bi danas umesto izraza „etničko čišćenje“ upotrebila termin „deportacija“, objašnjavajući da je mislila na proterivanje onih koji nisu priznavali tadašnju SR Jugoslaviju.
Posle višednevne političke i diplomatske bure koju je izazvala izjavom da bi 1998. godine „etnički očistila Kosovo“, ministarka Snežana Paunović sada kaže da je upotrebila „nesrećan termin“ i tvrdi da je zapravo mislila na – deportaciju. Iako je promenila izraz kojim opisuje ono što bi, kako kaže, uradila, od suštine svog stava nije odustala.
„To se zapravo zove deportacija.“
Tom rečenicom Snežana Paunović jutros je, u novom televizijskom gostovanju, prvi put pokušala da redefiniše izjavu zbog koje se već gotovo nedelju dana nalazi u centru jedne od najvećih političkih i diplomatskih polemika u regionu.
Na pitanje voditeljke šta je zapravo mislila kada je prošle subote izjavila da bi kao Slobodan Milošević „etnički očistila Kosovo“, ministarka državne uprave i lokalne samouprave Srbije odgovorila je da je izraz bio „nesrećan“, ali da je pod njim podrazumevala nešto sasvim drugo.
„Milošević je trebalo da uradi sledeću stvar, da svako onaj ko ne poštuje Ustav i zakone tadašnje Savezne Republike Jugoslavije bude vraćan u matičnu zemlju za koju smatra da mu je bolja. A da se sa teroristima, kao i svuda u svetu, obračunaju zvanično oružane snage.“
Na dodatno pitanje da li bi danas, da ponovo gostuje u istoj emisiji, upotrebila drugačiji izraz, odgovorila je potvrdno.
„Da, rekla bih verovatno deportacija, prosto da izbegnem da me razapinju i ovakvi i onakvi.“
Time Paunović prvi put izraz ‘etničko čišćenje’, koji je izazvao lavinu reakcija, zamenjuje izrazom ‘deportacija’. Pri tome, međutim, ne odustaje od suštine svog objašnjenja, već tvrdi da je upravo na to mislila i da je jedina greška bila izbor reči.
„Ja sam htela da kažem ono što sam rekla. Jedino što se izvuklo iz tog konteksta možda je termin etničkog čišćenja koji sam upotrebila, a koji je bio nesrećan.“
Za razliku od prethodnog gostovanja na Informer televiziji, kada je tvrdila da je formulacija bila „možda nesrećna“, ali nije precizirala šta je pod njom podrazumevala, ovog puta je prvi put eksplicitno navela da je mislila na proterivanje, odnosno, kako je rekla, „vraćanje u matičnu zemlju“ onih koji nisu priznavali tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Gotovo nedelju dana od prve izjave – novi termin, ali ne i novo stanovište
Novo objašnjenje dolazi gotovo nedelju dana nakon što je Paunović u emisiji „Neispričano“ na Kurir televiziji, govoreći o politici Slobodana Miloševića tokom rata na Kosovu, izjavila:
„Da sam bila Slobodan Milošević, etnički bih očistila Kosovo 1998.“
Odmah potom objasnila je da pod tim ne podrazumeva likvidacije, već da bi „svako onaj ko se oseća manje kao stanovnik Savezne Republike Jugoslavije napustio istu i otišao u svoju matičnu zemlju“, dok bi se, kako je navela, sa onima koji su se „odlučili za terorističke akte“ obračunala država.
Upravo je izraz „etnički očistila Kosovo“ izazvao burne reakcije koje se nisu zadržale samo na političkoj sceni Srbije i Kosova, već su prerasle u međunarodni diplomatski slučaj.
Nakon prvobitnog talasa osuda iz Prištine, usledile su reakcije Evropske komisije, evropske komesarke za proširenje Marte Kos, izvestioca Evropskog parlamenta za Kosovo Riha Terasa, kao i Velike Britanije, koja je saopštila da je pozivanje na etničko čišćenje „potpuno odvratno“ i da nema mesta u savremenom društvu.
Priština je u međuvremenu protiv Paunović podnela krivičnu prijavu zbog sumnje na izazivanje razdora i netrpeljivosti, vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja proglasio ju je personom non grata i trajno joj zabranio ulazak na Kosovo, dok je ambasador Kosova u Briselu i šef pregovaračkog tima Agron Bajrami ovo pitanje otvorio i u razgovoru sa specijalnim izaslanikom Evropske unije za dijalog Peterom Sorensenom, uz tvrdnju da izjava predstavlja kršenje Briselskog sporazuma.
Prvo Informer, sada Prva: od „nesrećne formulacije“ do „deportacije“
Ovo nije prvi put da Paunović pokušava da objasni svoju izjavu.
U četvrtak je, gostujući na Informer televiziji, poručila da ne povlači svoje reči, da je formulacija bila „možda nesrećna“, ali da je govorila kao raseljeno lice iz Peći, a ne kao ministarka Srbije. Istovremeno se izvinila predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, premijeru Đuri Macutu i Vladi Srbije zbog neprijatne situacije u koju ih je, kako je rekla, dovela njena izjava, ali je insistirala da nije pozivala na nasilje niti govorila u ime države.
U današnjem gostovanju, međutim, otišla je korak dalje.
Prvi put je otvoreno rekla da je izraz „etničko čišćenje“ bio pogrešan izbor reči i da bi danas upotrebila termin deportacija, objašnjavajući da je mislila na „vraćanje u matičnu zemlju“ svih koji nisu poštovali Ustav tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.
Istovremeno je naglasila da time ne menja suštinu svog stava.
„Ja sam htela da kažem ono što sam rekla“, poručila je, dodajući da je „jedino termin etničkog čišćenja bio nesrećan“.
Od televizijskog gostovanja do međunarodnog slučaja
Upravo u trenutku kada je Paunović prvi put upotrebila termin deportacija, slučaj koji je pokrenula njena prvobitna izjava već je uveliko prevazišao okvire unutrašnje političke polemike u Srbiji, kao i lavinu reakcija na Kosovu.
Za svega nekoliko dana prerastao je u pitanje kojim su se bavili kosovski zvaničnici, Evropska komisija, Evropski parlament, Velika Britanija i evropski posrednici u dijalogu Beograda i Prištine.
Priština je protiv Paunović podnela krivičnu prijavu zbog sumnje da je izjavom počinila krivično delo izazivanja razdora i netrpeljivosti. Vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja potom ju je proglasio personom non grata i trajno joj zabranio ulazak na Kosovo, ocenjujući da javni pozivi na etničko čišćenje predstavljaju pretnju javnom redu i međuetničkim odnosima.
Istovremeno je ambasador Kosova u Briselu i šef pregovaračkog tima Agron Bajrami ovo pitanje otvorio na sastanku sa specijalnim izaslanikom Evropske unije za dijalog Peterom Sorensenom, uz tvrdnju da izjava srpske ministarke predstavlja kršenje Briselskog sporazuma.
U Briselu je najpre reagovala Evropska komisija, poručivši da u Evropi nema mesta retorici koja opravdava ili zagovara etničko čišćenje.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos najpre je saopštila da je „šokirana“ izjavom, da bi dan kasnije otišla i korak dalje, ocenivši da „ne može da zamisli da posle takve izjave jedan ministar nastavi da obavlja svoj posao“.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Riho Teras ocenio je da ovakva retorika dodatno urušava poverenje neophodno za nastavak dijaloga Beograda i Prištine.
Reagovala je i Velika Britanija, čije je Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da je pozivanje na etničko čišćenje Kosova „potpuno odvratno“ i da nema mesta u današnjem društvu.
Kritike i iz Srbije: od Srba sa Kosova do studenata
Za razliku od prvih sati nakon emitovanja intervjua, kada u Srbiji gotovo da nije bilo reakcija, narednih dana usledio je talas osuda iz različitih delova društva.
Među prvima su reagovali predstavnici Srba sa Kosova, upozoravajući da cenu ovakvih izjava neće platiti političari u Beogradu već ljudi koji svakodnevno žive na Kosovu.
Srpski nacionalni forum iz Gračanice ocenio je da je izjava „glupa i nadasve štetna“, i da je „so na ranu“ Srbima, dok je bivši predsednik Srpske demokratije Aleksandar Arsenijević poručio da ovakva retorika dodatno otežava položaj srpske zajednice.
Ubrzo su usledili zahtevi za odgovornost opozicionih stranaka, organizacija civilnog društva i Studenata u blokadi.
Studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu ocenili su da javno zagovaranje politike koja je dovela do teških zločina predstavlja nedopustiv govor i zatražili ostavku ministarke.
Istovremeno su upozorili da će posledice ovakvih poruka ponovo snositi Srbi koji žive na Kosovu, dok će oni koji ih izgovaraju ostati u Beogradu.
Sličnu ocenu iznela je i urednica KoSSev-a Tatjana Lazarević, koja je u gostovanju na N1 izjavila da je reč o „školskom primeru govora mržnje“ i ocenila da će najveća posledica cele afere biti njena politička instrumentalizacija u odnosima Beograda i Prištine.
Prema njenoj oceni, upravo će Srbi na Kosovu ponovo platiti najveću cenu zbog retorike koja dodatno produbljuje ionako teško narušene odnose između dve zajednice.
Tako je gotovo nedelju dana nakon što je izjava o „etničkom čišćenju Kosova“ pokrenula jednu od najvećih političkih polemika poslednjih meseci, Paunović promenila termin kojim opisuje ono što je mislila – ali ne i samo objašnjenje onoga što je, kako tvrdi, želela da poruči.
Lazarević: Izjava Paunović postaće novo političko oružje, cenu će ponovo platiti Srbi na Kosovu
Studenti Pravnog fakulteta u Novom Sadu zahtevaju ostavku Paunović: „Lako je pozivati na sukob…
Teras o Paunović: Izjava srpske ministarke urušava poverenje u dijalog koji vodi EU
Marta Kos o Paunović: Ne mogu da zamislim da posle takve izjave jedan ministar…
Paunović o „etničkom čišćenju“: Ne povlačim svoje reči, izvinjavam se Vučiću i Vladi što…
Britanija osudila izjavu Paunović: „Pozivanje na etničko čišćenje Kosova je odvratno i nema mesta…
Marta Kos o Paunović: Ne mogu da zamislim da posle takve izjave jedan ministar…
Vučić o izjavi Snežane Paunović: „Etnička čišćenja nisu politika Srbije, naša politika su mir…
Četiri srpske NVO sa severa o Paunović: Najveću cenu njene retorike plaćaju Srbi na…
Prve reakcije Srba sa Kosova na izjavu Paunović: So na ranu, posledice ćemo snositi…
Ružić o izjavi Paunović: Etničko čišćenje nikada nije bilo politika SPS-a; Goci traži njenu hitnu smenu
Dačić brani Paunović posle izjave o „etničkom čišćenju Kosova“, kritičare nazvao izdajnicima; EU: Za takvu retoriku nema mesta u Evropi
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
