Srbija i Sjedinjene Američke Države trebalo bi da u petak, 17. jula, održe prvu sesiju strateškog dijaloga, najavio je jutros srpski ministar spoljnih poslova Marko Đurić, predstavljajući ovaj korak kao „diplomatsku i političku istoriju“ u odnosima dve zemlje. Dok Đurić tvrdi da će novi okvir saradnje biti važan i zbog Kosova, Aleksandar Vučić već očekuje da on Beogradu omogući da od Vašingtona traži razumevanje u vezi sa ruskim energentima i američkim merama. Prva reakcija stiže iz Prištine: bivši premijer Avdulah Hoti upozorava da Srbija otvara strateški dijalog sa SAD u trenutku kada je isti takav dijalog Vašingtona sa Kosovom suspendovan.
„Prvi put u istoriji, Srbija i Sjedinjene Američke Države podižu odnose na nivo strateškog partnerstva“, izjavio je Đurić za RTS.
Prema njegovim rečima, u Vašingtonu je doneta odluka o otpočinjanju strateškog dijaloga, a njegova prva sesija biće održana ovog petka.
Đurić je najavio da na poziv američkog državnog sekretara Marka Rubija putuje u Vašington, gde će u četvrtak učestvovati na samitu, dok će dan kasnije biti održana prva sesija dijaloga.
„Ovo što se dešava u petak je zaista diplomatska, a i, rekao bih, politička istorija u odnosima Srbije i SAD“, kazao je.
Prema njegovim rečima, odluka administracije američkog predsednika Donalda Trampa predstavlja snažan politički signal Srbiji, njenim institucijama, ali i američkoj javnosti i državnim institucijama.
Pokretanje strateškog dijaloga opisao je kao rezultat višegodišnjeg diplomatskog rada.
„Ovo je nešto na čemu smo radili mnogo godina, nešto što je u profesionalnom smislu jedno od ozbiljnih dostignuća za sve naše diplomate koje su se za to borile“, poručio je.
Zahvalio je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, navodeći da je on godinama podržavao napore za unapređenje odnosa sa SAD.
„Američki klaster za Srbiju“ i položaj „u kojem nije bila ni Jugoslavija“
Đurić je strateški dijalog opisao kao najviši nivo institucionalne saradnje sa Sjedinjenim Američkim Državama, koristeći poređenje sa procesom evropskih integracija.
„To je bukvalno, ako bismo pravili paralelu između odnosa sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama, američki klaster za Srbiju. To je stavljanje Srbije u potpuno drugu fioku“, kazao je.
Otišao je i korak dalje, tvrdeći:
„Srbija danas dolazi u situaciju u kojoj nije bila ni Jugoslavija, da bude zvanično prepoznata kao jedan od strateških partnera SAD.“
Đurić je ocenio da je takav odnos „srpski nacionalni interes“ i povezao ga sa nekim od najvažnijih političkih pitanja za Beograd – Kosovom i Republikom Srpskom.
„Važno nam je i zbog KiM, gde se oslanjamo na zaštitu našeg naroda, za Republiku Srpsku, gde smo prošle godine imali ozbiljno razumevanje administracije predsednika Trampa za rešavanje problema u Bosni i Hercegovini“, naveo je.
Očekuje i pozitivne posledice po ekonomiju, građane, međunarodni položaj i ugled Srbije, kao i snažniji signal stranim investitorima.
Kao primer naveo je Mađarsku, tvrdeći da je ona napravila „kvantni skok“ u ekonomiji nakon sticanja statusa strateškog partnera, što je, prema njegovim rečima, privuklo američke finansijske, tehnološke i druge kompanije.
Vučić: Strateški dijalog prilika da tražimo razumevanje Amerike
Gotovo istovremeno sa Đurićevom najavom, o strateškom dijalogu govorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji boravi u Francuskoj.
On je kao lošu vest označio novu najavu uvođenja američkih tarifa zemljama koje uvoze ruski gas ili naftu, a upravo je strateški dijalog označio kao mogući kanal za razgovore o tim pitanjima.
„Zato se nadam da će početak strateškog dijaloga sa SAD nama dati mogućnost da razgovaramo o svim tim pitanjima, da ih rešimo na drugačiji način i da tražimo razumevanje Amerike za Srbiju“, rekao je Vučić.
Njegova izjava dolazi u trenutku kada se Srbija već suočava sa posledicama američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije zbog ruskog vlasništva, dok pitanje buduće vlasničke strukture NIS-a ostaje povezano sa širim pitanjima sankcija, energetske bezbednosti i odnosa Beograda sa Moskvom i Vašingtonom.
Vučić je danas i za Financial Times govorio o očekivanjima od strateškog dijaloga, američkim investicijama i energetici.
„Moramo da imamo dobre odnose sa SAD i radujem se početku tog strateškog dijaloga“, kazao je.
Ocenio je da je druga Trampova administracija više okrenuta poslovnim pitanjima i spremnija da dovede finansijske i druge investitore u Srbiju, a energetiku – sektor kojim je dugo dominirala Rusija – predstavio je kao jednu od ključnih oblasti za moguća američka ulaganja.
„Kroz energetski sektor Amerikanci mogu imati stvaran uticaj u godinama i decenijama koje dolaze“, rekao je Vučić.
Financial Times navodi da je Vučić govorio i o mogućnosti da američko izuzeće od sankcija NIS-u ne bude produženo po isteku krajem jula, tvrdeći da je Beograd dobio neku vrstu „prijateljskog upozorenja“.
„Amerikanci su jedini ljudi koji mogu da reše sva pitanja“, rekao je Vučić za FT.
Dijalog nije počeo danas: Đurić i Rubio dogovorili pokretanje još u avgustu 2025.
Iako Đurić današnju najavu predstavlja kao istorijski korak, pripreme za uspostavljanje strateškog dijaloga traju najmanje od prošle godine.
U avgustu 2025. Đurić se u Vašingtonu sastao sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom, kada je dogovoreno pokretanje bilateralnog strateškog dijaloga.
Mesec dana kasnije, na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, Vučić i Rubio ponovo su razgovarali o istoj temi, uz američko učešće na EXPO 2027 u Beogradu.
Do početka 2026. strateški dijalog bio je načelno dogovoren, ali još nije bio formalno pokrenut. Među važnim otvorenim pitanjima nalazio se i problem vlasništva nad NIS-om i njegove posledice po američke sankcije, energetsku bezbednost i investicionu klimu.
Upravo zato najavljena prva sesija 17. jula predstavlja prelazak sa političkog dogovora o uspostavljanju dijaloga na njegovu, prema Đurićevoj najavi, formalnu operacionalizaciju.
Šta je strateški dijalog i šta bi mogao da obuhvati?
Strateški dijalog nije sam po sebi savez niti automatski podrazumeva saglasnost dve države o svim spoljnopolitičkim pitanjima. Reč je o institucionalizovanom okviru kroz koji dve zemlje redovno i na više nivoa razgovaraju o unapred određenim oblastima saradnje i pokušavaju da političke dogovore pretvore u konkretne projekte.
U analizi o mogućem budućem američko-srpskom strateškom dijalogu kao četiri potencijalna pravca saradnje izdvajaju se energetika i povezivanje; odbrambeno-industrijska i bezbednosna saradnja; ekonomija, trgovina i tehnologija; i veze među ljudima.
Kao ključni elementi ozbiljnog strateškog dijaloga navode se redovnost sastanaka, stalne radne grupe, konkretni rezultati nakon svake runde i jasno određene institucije i zvaničnici odgovorni za sprovođenje dogovorenog.
Iskustva Poljske i Rumunije pokazuju kako ovakvi dijalozi mogu da postanu trajni institucionalni mehanizmi, u nedavnoj studiji u junu pisala je Pupin inicijativa. Međutim, postoje velike razlike: i Poljska i Rumunija su članice NATO-a i Evropske unije i domaćini značajne američke vojne infrastrukture, dok Srbija nije članica ni NATO-a ni EU i insistira na vojnoj neutralnosti.
Zato se kao realniji mogući oslonci američko-srpskog dijaloga izdvajaju energetika, povezanost i informacione tehnologije, uz moguću odbrambeno-industrijsku saradnju, navodi se u ovoj studiji..
Američka strana još ranije najavila dijalog sa Srbijom tokom 2026.
Da intenziviranje saradnje sa Srbijom nije samo najava iz Beograda, pokazao je i izveštaj američkog Stejt departmenta upućen Kongresu o politici SAD prema Zapadnom Balkanu, o kojem je KoSSev izvestio 23. maja.
U njemu je administracija SAD izričito najavila da tokom 2026. planira dijaloge sa Srbijom i Severnom Makedonijom.
Istovremeno je poručila:
„Administracija će nastaviti da širi bezbednosnu i odbrambenu saradnju sa Srbijom na načine koji unapređuju interese SAD.“
Taj dokument je posebno važan za razumevanje šireg okvira u kojem dolazi do najavljenog strateškog dijaloga.
Američka administracija u njemu je poručila da je „era izgradnje država pod vođstvom SAD prošla“ i da njena politika na Zapadnom Balkanu više nije pitanje „spasavanja ili obnove“, već stabilnosti i uzajamno korisnih partnerstava.
Kao glavne prioritete SAD u regionu izdvojeni su regionalna stabilnost, jačanje američkih ekonomskih i komercijalnih interesa i suzbijanje ruskog i kineskog uticaja.
Administracija je najavila da će sredstva usmeravati na aktivnosti koje donose „jasne i merljive koristi za američke interese“, dajući prednost konkretnim i opipljivim rezultatima.
Među prioritetima su bezbednost, energetika, tržišni pristup za američke kompanije, komercijalni sporazumi, borba protiv organizovanog kriminala, obrazovne razmene i regionalni bezbednosni programi.
Gde je Kosovo u novom američko-srpskom dijalogu?
Iako je Đurić danas strateški dijalog predstavio kao važan i za Kosovo, zvanično definisana američka politika prema Srbiji Kosovo posmatra kroz normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.
Prema ranijoj zvaničnoj američkoj pozadini o bilateralnim odnosima sa Srbijom, Vašington nastoji da ojača saradnju sa Beogradom na osnovu uzajamnog interesa i poštovanja, a kao ključne ciljeve navodi podršku evropskim integracijama Srbije, normalizaciji odnosa sa Kosovom, jačanju vladavine prava, bezbednosnoj saradnji i ekonomskom rastu.
U tom dokumentu SAD podržavaju punu primenu sporazuma postignutih u dijalogu Beograda i Prištine i kretanje obe strane ka punoj normalizaciji.
Noviji izveštaj Stejt departmenta Kongresu iz maja 2026. koristi nešto drugačiju formulaciju i navodi da SAD nastavljaju da podstiču Srbiju i Kosovo da ostvare napredak u normalizaciji odnosa:
„Sa ciljem postizanja pregovaranog i održivog sporazuma prihvatljivog za obe strane.“
Istovremeno, SAD nastavljaju učešće u KFOR-u, koji je u istom izveštaju označen kao „ključna komponenta“ bezbednosti i slobode kretanja na Kosovu, kao i podršku transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga u, kako je navedeno, „profesionalne teritorijalne odbrambene snage“.
Prva reakcija iz Prištine: Hoti uporedio Srbiju sa Kosovom
Đurićeva najava već je izazvala prve reakcije u Prištini.
Bivši kosovski premijer Avdulah Hoti direktno je uporedio početak strateškog dijaloga Srbije i SAD sa položajem Kosova, čiji je strateški dijalog sa Vašingtonom suspendovan.
„Kosovo, kao najproameričkija zemlja u regionu i šire, ima suspendovan strateški dijalog sa SAD. U međuvremenu, severni sused Kosova ovog petka započinje prvu rundu ovog dijaloga sa SAD“, poručio je Hoti.
On je pitanje strateškog dijaloga povezao i sa energetikom.
Prema njegovim rečima, Kosovo je odbilo da bude uključeno u regionalnu gasnu mrežu preko koje bi trebalo da se distribuira američki gas, sa ciljem smanjivanja zavisnosti zemalja regiona i šire od ruskog gasa.
Istovremeno, tvrdi Hoti, „severni sused Kosova“ već je ušao u velike energetske ugovore, uključujući uvoz američkog gasa.
„Ako se ovakav pristup nastavi, Kosovo ostaje ekonomski i politički izolovano, gubeći priliku da ojača strateško partnerstvo i energetsku bezbednost“, zaključio je bivši premijer.
Energetika kao jedna od ključnih tačaka
Upravo se energetika nameće kao jedna od centralnih oblasti u kojoj se ukrštaju američki i srpski interesi, ali i njihove razlike.
Srbija je istorijski bila izrazito zavisna od ruskog gasa, dok SAD svoju energetsku politiku na Zapadnom Balkanu sve više povezuju sa smanjivanjem ruskog uticaja i diversifikacijom izvora snabdevanja.
U izveštaju Stejt departmenta Kongresu među prioritetnim regionalnim projektima navodi se i predložena gasna interkonekcija između Srbije i Severne Makedonije, uz niz drugih energetskih projekata na Zapadnom Balkanu.
S druge strane, pitanje NIS-a ostaje jedno od najosetljivijih u američko-srpskim odnosima zbog ruskog vlasništva i američkih sankcija.
Bezbednost, ekonomija i tehnologija
Srbija i SAD već imaju dugogodišnju bezbednosnu saradnju, čiji je jedan od najvažnijih stubova partnerstvo Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja.
Srbija učestvuje i u NATO programu Partnerstvo za mir, dok postoje i dugogodišnji programi zajedničkog vojnog obrazovanja, obuke i saradnje u mirovnim operacijama.
Ekonomski odnosi takođe su poslednjih godina rasli, a posebno mesto zauzima sektor informacionih i komunikacionih tehnologija.
Analiza budućeg strateškog dijaloga ukazuje da su energetika, povezivanje i ICT potencijalne oblasti na kojima bi mogao da počiva trajniji institucionalni odnos Beograda i Vašingtona.
Međutim, tek će prva sesija, ukoliko u petak bude održana kako je Đurić najavio, pokazati kakvu će stvarnu strukturu dijalog imati, ko će ga voditi sa američke strane, koje će radne grupe biti formirane i, najvažnije, koji će konkretni projekti i politička pitanja biti stavljeni na sto.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
