Danas se navršava 31 godina od teškog ratnog zločina nad Bošnjacima u Srebrenici, koji je Međunarodni sud pravde u presudi iz 2007. godine pravno okvalifikovao kao genocid. Svakog 11. jula u Memorijalnom centru Srebrenica–Potočari odaje se počast žrtvama i sahranjuju posmrtni ostaci novoidentifikovanih ubijenih, dok se godišnjica obeležava i širom regiona. U Prištini su među najglasnijima u obeležavanju ovog datuma politički zvaničnici, koji u svojim porukama posebno ističu odgovornost Srbije i srpskih političkih, vojnih i policijskih struktura, potrebu za priznavanjem genocida i suprotstavljanjem njegovom negiranju.
Povodom 31. godišnjice, sinoć je u Institutu za istoriju u Prištini održana komemoracija kojoj su prisustvovali vršilac dužnosti premijera Aljbin Kurti, vršilac dužnosti predsednice Kosova Aljbuljena Hadžiju, potpredsednica Skupštine Emilija Redžepi, kao i gosti iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, novopazarskog kraja, kao i jedini albanski poslanik u Narodnoj skupštini Srbije – Šaip Kamberi.
Komemoraciji je u prvim redovima prisustvovao i Nikola Džufka, državljanin Albanije iz Elbasana koji se predstavlja kao pravoslavni sveštenik i „arhiepiskop Kosova“, ali kojeg, prema ranijim navodima Eparhije raško-prizrenske i Pravoslavne crkve Albanije, ne priznaje nijedna kanonska pravoslavna crkva.
Džufka je odranije poznat javnosti na Kosovu zbog obijanja Srpske pravoslavne crkve Svetog Arhangela Mihaila u Rakinici kod Podujeva, koju je proglasio „albanskom pravoslavnom crkvom“. Protiv njega se pred Osnovnim sudom u Prištini vodi postupak po optužbama za podsticanje razdora i netrpeljivosti.
Prema prethodnoj najavi Redžepi, za zainteresovane građane bio je obezbeđen i besplatan organizovani prevoz iz Prizrena, Peći i Istoka.
„Sinoć smo u Prištini svi zajedno obeležili godišnjicu genocida u Srebrenici. Zahvalna sam svima koji su svojim prisustvom podržali ovu komemoraciju, koju organizujemo sa posebnim prioritetom kako bismo sačuvali sećanje na žrtve i poslali jasnu poruku da istina i pravda nemaju alternativu“, poručila je Redžepi nakon događaja, koja inače predstavlja bošnjačku zajednicu na Kosovu.
Kurti: Veliki zločini počinju ranije – u jeziku, propagandi i isključivanju
Kurti je u opširnom obraćanju ocenio da je „genocid u Srebrenici istorijska, pravna i ljudska istina“, utvrđena pred međunarodnim pravosuđem.
„U Srebrenici se dogodio genocid. To je istorijska, pravna i ljudska istina. Nije stvar mišljenja niti tema koja se može ublažiti diplomatskim jezikom. Ono što se dogodilo dokazano je pred međunarodnim pravosuđem, uključujući optužnice protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića, kao političkih i vojnih vođa zločinačkog projekta“, rekao je Kurti.
On je potom izneo direktne optužbe na račun Srbije, tvrdeći da je Srebrenica bila „kulminacija sistematskog nasilja Srbije i njenih političkih, vojnih i policijskih struktura nad Bošnjacima“, usmerenog, prema njegovim rečima, ka etničkom čišćenju i uništenju jednog naroda.
Kurti je posebno upozorio na procese koji prethode velikim zločinima.
„Veliki zločini ne počinju onog dana kada su počinjeni. Počinju ranije, u jeziku, propagandi, isključivanju, učenju društva da drugog posmatra kao nešto manje od čoveka. Pre nego što se otvore grobovi, otvara se put ka njima. Pre nego što se organizuje nasilje, organizuje se mržnja. Zato Srebrenica nije samo sećanje na tragediju iz prošlosti; ona je trajno upozorenje svakom društvu koje dozvoli da se nečovečnost pretvori u politiku“, poručio je.
Prema njegovim rečima, „političko zlo“ se „retko vraća u istoj uniformi i sa istim rečnikom“, već „uči da se prerušava“.
„Ponekad se predstavlja kao briga za bezbednost, ponekad kao rasprava o redu, ponekad kao potreba za stabilnošću, a ponekad kao zaštita nacionalnog interesa. Kada je u njegovoj osnovi negiranje drugog, kada se neko tretira kao demografska prepreka, kada se jedan narod predstavlja kao problem koji treba ukloniti, nove reči samo prikrivaju staru opasnost“, kazao je Kurti.
Govoreći o negiranju genocida, ocenio je da ono nije politički stav niti razlika u tumačenjima.
„To je napad na činjenice, pravdu i mogućnost trajnog mira. Genocid u Srebrenici nastavlja da se negira iako je dokazan pred međunarodnim sudovima, iako su glavni počinioci osuđeni, iako su dokazi dokumentovani, a imena žrtava ostaju u Potočarima“, rekao je.
Kurti je i u ovom delu govora direktno govorio o odgovornosti Srbije, tvrdeći da ona „ne može biti zatvorena ćutanjem niti zamenjena opštim jezikom pomirenja“.
„Srbija se ne oslobađa negiranjem Srebrenice. Negiranje ne štiti ni državu od zvanične odgovornosti niti narod od kolektivne odgovornosti; umesto toga, ono drži društvo kao taoca nasleđa koje mora biti prihvaćeno da bi bilo prevaziđeno. Prihvatanje istine nije poniženje, a pokajanje nije slabost“, kazao je Kurti.
A govoreći o Kosovu, naveo je da ono „poznaje logiku etničkog čišćenja, proterivanja, masovnih grobnica i nasilno nestalih osoba“.
„Mi takođe prepoznajemo genocidnu nameru Srbije. Zato naša solidarnost sa Srebrenicom i bošnjačkim narodom nije protokolarna formalnost. Ona proizlazi iz bliskosti iskustava i uverenja da se sloboda jednog naroda ne može meriti bez žrtve koju je podneo za nju“, rekao je Kurti.
Na kraju obraćanja odao je počast ubijenima u Srebrenici, njihovim porodicama i bošnjačkom narodu.
Hadžiju: Sećanje na žrtve i istina o zločinu moralna su obaveza
Vršilac dužnosti predsednice Kosova Aljbuljena Hadžiju poručila je da Srebrenica ostaje bolno podsećanje na posledice izostanka pravovremene zaštite ljudskih života.
„Povodom 31. godišnjice genocida u Srebrenici, danas smo odali počast sećanju na 8.372 bošnjačka muškarca i dečaka ubijena u jednom od najtežih zločina počinjenih u Evropi nakon Drugog svetskog rata“, navela je Hadžiju.
Poručila je da sećanje na žrtve i istina o zločinu predstavljaju moralnu obavezu koja ne bledi protokom vremena.
„Kao građani Kosova, razumemo težinu gubitka, bola i značaj pravde. Zato stojimo uz porodice žrtava i sve one koji nastavljaju da brane istinu o Srebrenici. Negiranju genocida i veličanju osuđenih ratnih zločinaca nema mesta u društvu koje teži miru, demokratiji i pomirenju“, poručila je Hadžiju.
Redžepi: Ne tražimo da se prošlost koristi za nove podele
V.d. potpredsednica Skupštine Emilija Redžepi ocenila je da Srebrenica nije samo mesto sećanja, već „trajna opomena čovečanstvu“.
„To je mesto gde je čovek ubio čoveka samo zato što mu je ime bilo drugačije i što je pripadao drugom narodu. To nije bila tragedija, greška ili nesreća, kako bi neki želeli da je predstave. Bio je to genocid, koji su počinile njihove srpske komšije sa kojima su živeli zajedno, u planiranom, organizovanom i sistematskom zločinu, potvrđenom presudama međunarodnih sudova“, navela je Redžepi.
Ona je poručila da Kosovo ostaje „čvrsto uz istinu, pravdu i dostojanstvo žrtava“.
„Dok postoji istina, postojaće i sećanje. Dok postoji sećanje, Srebrenica će živeti kao upozorenje svetu. Ne tražimo da se prošlost koristi za nove podele, već da bude priznata kako se Srebrenica nikada više ne bi ponovila nijednoj majci, nijednom detetu i nijednom narodu“, poručila je Redžepi.
Kamberi: Genocid ostaje genocid, istina se ne može pobediti ćutanjem
Na komemoraciji je učestvovao i Šaip Kamberi, jedini albanski poslanik u Skupštini Srbije, koji je poručio da sećanje na žrtve Srebrenice nije samo moralna obaveza, već i „politička odgovornost da se zaštiti istina“.
Kamberi je ocenio da „genocid u Srebrenici „ije bio izolovan čin“, već, kako je naveo, „kulminacija politike koja je proizvela ratove, etničko čišćenje i masovne zločine u bivšoj Jugoslaviji“.
„Ideologija Velike Srbije, izgrađena na teritorijalnim pretenzijama i negiranju prava drugih naroda, ostavila je za sobom hiljade žrtava i milione uništenih života“, poručio je Kamberi.
On je optužio Srbiju da se ni tri decenije kasnije nije, kako je rekao, na potreban način distancirala od takve politike, navodeći da su negiranje genocida, relativizacija odluka međunarodnih sudova i veličanje ratnih zločinaca i dalje deo javnog i političkog diskursa.
„To nije samo nepravda prema žrtvama, već ozbiljna prepreka pomirenju, stabilnosti i evropskoj perspektivi regiona“, naveo je.
Kamberi je podsetio da već godinama, zajedno sa poslanicima „SDA Sandžak“, predlaže Skupštini Srbije rezoluciju kojom bi genocid u Srebrenici bio priznat i osuđen, ali da, prema njegovim rečima, nikada nije dozvoljeno da se o njoj raspravlja.
„Ali odbijanje rasprave ne menja istinu. Genocid ostaje genocid. Istina se ne može pobediti ćutanjem“, poručio je Kamberi.
Na kraju je ocenio da obeležavanje Srebrenice predstavlja poziv regionu da gradi mir na prihvatanju istine, pravdi i odgovornosti, „jer samo tako možemo osigurati da se takvi zločini nikada više ne ponove“.
Kosovska skupština pre dve godine usvojila Deklaraciju o Srebrenici
Podsetimo, skupština u Prištini je 11. jula 2024. godine, sa 84 glasa, usvojila „Deklaraciju o odavanju počasti i sećanju na žrtve genocida u Srebrenici 1995. godine“.
Dan ranije, kosovska vlada proglasila je 11. jul zvaničnim „Danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici“, nakon što je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 23. maja iste godine usvojila Rezoluciju kojom je 11. jul proglašen Međunarodnim danom sećanja i obeležavanja genocida u Srebrenici.
Deklaracijom je Kosovo podržalo ocenu Generalne skupštine UN da je krivična odgovornost za genocid individualizovana i da se ne može pripisati bilo kojoj etničkoj grupi ili zajednici u celini.
„Kosovo kroz ovu izjavu snažno podržava ocenu Generalne skupštine UN da je krivična odgovornost po zakonu za zločin genocida individualizovana i da se ne može pripisati bilo kojoj etničkoj grupi ili drugima, ili bilo kojoj grupi u celini. Deklaracija predstavlja čvrstu posvećenost Kosova održavanju stabilnosti i promovisanju jedinstva različitosti u Bosni i Hercegovini, potvrđujući protivljenje Kosova nekažnjivosti za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine ili druga kršenja međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava, uz zahtev za održiv mir, pravdu, istinu i pomirenje“, navedeno je tada u Deklaraciji.
U Potočarima ukopano deset žrtava
U Memorijalnom centru Srebrenica–Potočari danas je klanjana kolektivna dženaza i obavljen ukop posmrtnih ostataka deset žrtava, javljaju medijikoji su pratili ovaj događaj.
Žrtve koje su ove godine sahranjene imale su između 20 i 56 godina u trenutku kada su ubijene.
Najmlađa među njima je Senad Jusić, rođen 1975. godine. Njegovi posmrtni ostaci ekshumirani su tek 2022. godine na lokalitetu Kameničko brdo.
Najstariji među ovogodišnjim žrtvama je Ramo Dautović, rođen 1939. godine. Njegovi posmrtni ostaci pronađeni su 2001. godine u masovnoj grobnici Kamenica–Čančari.
Međunarodni sud pravde: Genocid
Nakon ulaska u Srebrenicu, tada zaštićenu zonu Ujedinjenih nacija, snage predvođene komandantom Vojske Republike Srpske Ratkom Mladićem, prema presudi, ubile su u julu 1995. više od 8.000 ljudi, mahom muškaraca i dečaka.
Prema podacima Memorijalnog centra Srebrenica–Potočari, u Srebrenici i njenoj okolini ubijene su najmanje 8.372 osobe, među kojima je bilo i žena, devojčica i starijih.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je u maju 2024. godine rezoluciju kojom je 11. jul proglašen Međunarodnim danom sećanja i obeležavanja genocida u Srebrenici, a kojom se osuđuju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
Srebrenički genocid je pravno potvrđen presudama Međunarodnog suda pravde, Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (Haškog tribunala) i Suda Bosne i Hercegovine.
Za genocid, zločine protiv čovečnosti i druge zločine počinjene u Srebrenici u julu 1995. godine do sada su osuđene 54 osobe na ukupno 781 godinu zatvora.
Na doživotni zatvor osuđeno je pet osoba, među kojima su bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić i još trojica visokorangiranih oficira Vojske Republike Srpske.
Kako je obeležena godišnjica u Srbiji, podsetite se u:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
