Srbija i 31 godina od Srebrenice: Vučić o pijetetu, plakati Mladiću, napad na Arsenijevića i cvetovi sećanja

Vest je ažurirana

„Danas treba da pokažemo pijetet prema bošnjačkim žrtvama u Srebrenici. Ja to činim i ovog puta. I uvek ćemo da činimo. Mi, za razliku od drugih, pokazujemo poštovanje i uvek se duboko naklonimo žrtvama. To je naša obaveza, jer time pokazujemo da smo ljudi“ – ovim rečima predsednik Srbije Aleksandar Vučić obeležio je ove godine godišnjicu teškog zločina nad Bošnjacima u Srebrenici, koji je u presudama međunarodnih sudova pravno okvalifikovan kao genocid. Današnje obeležavanje godišnjice u Srbiji pratili su plakati podrške Ratku Mladiću, napad na pisca Vladimira Arsenijevića i otkazivanje komemorativnog skupa žrtvama Srebrenice u Beogradu iz bezbednosnih razloga.

„Danas treba da pokažemo pijetet prema bošnjačkim žrtvama u Srebrenici. Ja to činim i ovog puta. I uvek ćemo da činimo. Mi, za razliku od drugih, pokazujemo poštovanje i uvek se duboko naklonimo žrtvama. To je naša obaveza, jer time pokazujemo da smo ljudi, a šta drugi rade, nek oni rade svoj posao“, rekao je Vučić tokom obilaska radova na modernizaciji opštinskog puta između Gornjih i Donjih Sinkovaca kod Leskovca.

Na pitanje prorežimskih ekipa koje ga prate da „prokomentariše“ to što ni 11 godina nakon napada na njega u Potočarima, gde je tada otišao da oda poštu žrtvama Srebrenice, nema odgovornih, Vučić je kazao da ih nikada neće ni biti.

„I nije meni tu problem samo u vlastima u Sarajevu koje to nikada nisu htele da otkriju. Nije mi problem ni u lažima koje su širili o tome kako je to sve organizovano iz Beograda. Mi znamo čak i imena ljudi koji su to činili. Neki od njih su mi se izvinili. Jedan mi je mladić iz Tešnja, ako se ne varam, poslao i pismo i izvinio se. Ja sam rekao: ‘Oprošteno je.’ Ja razumem i nervozu, razumem i sve drugo“, rekao je Vučić.

Dodao je da se, prema njegovim rečima, postavljaju dva pitanja.

„Zamislite ozbiljnu državu koja to nije u stanju 11 godina da istraži. I pod dva, zamislite šta bi stranci radili i kakve bi istrage zahtevali i kako ne bismo mogli, ne poglavlje da otvorimo, nego da pogledamo uvis ili pravo ispred sebe da se to desilo nekom drugom na teritoriji ove zemlje. Nikada to pitanje čak nisu postavili. Nikada ih ništa nije interesovalo. Zato što je dozvoljeno i napadati i ubijati premijera ili predsednika Srbije. Sve što je dozvoljeno protiv Srba nije dozvoljeno ni protiv koga drugog. To je dozvoljeni linč“, kazao je Vučić.

Plakati podrške Mladiću u Vojvodini, u Beogradu napadnut pisac

Istovremeno, na više lokacija u Novom Sadu jutros su osvanuli plakati Srpske radikalne stranke u znak podrške nekadašnjem komandantu Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću, pravosnažno osuđenom na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici i drugih ratnih zločina.

Na plakatima se nalazi generalska šapka Ratka Mladića i poruka: „Đenerale, tvojoj majci hvala“.

SRS plakatima u Novom Sadu veliča Ratka Mladića na dan sećanja na genocid u Srebrenici https://t.co/dpPE5Wtjdt

— Radio 021 (@Radio021) July 11, 2026

SRS je saopštila da je akciju lepljenja plakata sprovela širom Srbije kako bi, prema njihovim rečima, „podsetila na generalovu herojsku ulogu u oslobađanju srpske Srebrenice“.

Na pojedinim lokacijama u Novom Sadu građani su plakate pocepali.

Novosađani cepaju po gradu plakate SRS o Ratku Mladiću koji su se pojavili na godišnjicu genocida u Srebrenici. pic.twitter.com/63WMYBTDvV

— Razglas news (@razglasnews) July 11, 2026

U Beogradu je, u međuvremenu, jutros napadnut pisac i programski direktor festivala „Krokodil“ Vladimir Arsenijević, koji je, prema sopstvenom svedočenju, došao ispod Brankovog mosta kako bi očistio prostor na kojem je bio planiran događaj posvećen sećanju na žrtve Srebrenice.

Arsenijević je za N1 potvrdio da ga je napala grupa huligana, udarala ga u glavu i šutirala, kao i da mu je oduzet telefon.

„Jutros kada sam ovde došao zatekla me je grupa od 20 do 30 mladih ljudi koji su me udarali i pretili mi, unosili mi se u lice“, naveo je Arsenijević.

Prostor ispod Brankovog mosta je vandalizovan, a događaj koji je bio planiran za 11 časova povodom obeležavanja godišnjice genocida u Srebrenici organizatori su otkazali iz bezbednosnih razloga.

Pretučen pisac Vladimir Arsenijević u centru Beograda

„Cvet koji ostaje“ u Beogradu

Istovremeno, aktivistkinje i aktivisti YIHR-a postavili su u Srebreničkoj ulici u Beogradu 11 srebreničkih cvetova, kao memorijal pod nazivom „Cvet koji ostaje“, povodom 31. godišnjice genocida u Srebrenici.

Cvetovi su napravljeni od dugmadi, koja asociraju na predmete pronađene u masovnim grobnicama u kojima su žrtve bile tajno zakopane, navodi ova organizacija.

„Cvet Srebrenice, poznat i kao cvet ‘Sećanje’, vizuelni je simbol stradanja Bošnjaka u genocidu u Srebrenici. Bela boja latica predstavlja nevinost žrtava, zelena boja u središtu simbolizuje nadu, dok 11 latica predstavlja 11. jul 1995. godine“.

YIHR je pozvao građane da se večeras u 20 časova pridruže komemoraciji žrtvama na Trgu Republike u Beogradu, gde će paljenjem sveća biti obeležen 11. jul kao Međunarodni dan sećanja i obeležavanja genocida u Srebrenici.

Prošle godine saučešće na engleskom preko mreže X

Vučić je i prošle godine, na 30. godišnjicu zločina u Srebrenici, izrazio saučešće porodicama bošnjačkih žrtava, oglasivši se na društvenoj mreži X na engleskom jeziku.

Poručio je tada da se prošlost ne može promeniti, ali da se budućnost promeniti mora.

„Danas se navršava trideset godina od strašnog zločina u Srebrenici. Ne možemo promeniti prošlost, ali moramo promeniti budućnost. Još jednom, u ime građana Srbije, izražavam saučešće porodicama bošnjačkih žrtava, uveren da se sličan zločin nikada više neće ponoviti“, naveo je Vučić tada na mreži X.

U Potočarima danas ukop deset žrtava

U Memorijalnom centru Srebrenica–Potočari danas će biti klanjana kolektivna dženaza i obavljen ukop posmrtnih ostataka deset žrtava.

Kako je ranije za Fenu potvrdila portparolka Instituta za nestale osobe Bosne i Hercegovine Emza Fazlić, žrtve koje će ove godine biti sahranjene, imale su između 20 i 56 godina u trenutku kada su ubijene.

Među žrtvama koje će biti ukopane, a koje su ubijene na području Srebrenice, Bratunca, Zvornika i Vlasenice, su i trojica mladića u ranim dvadesetim godinama života.

Najmlađa žrtva koja će biti ukopana je Senad Jusić, rođen 1975. godine, koji je imao 20 godina kada je ubijen. Njegovi posmrtni ostaci ekshumirani su tek 2022. godine na lokalitetu Kameničko brdo.

Najstariji među žrtvama koje se ove godine sahranjuju je Ramo Dautović, rođen 1939. godine. Njegovi posmrtni ostaci pronađeni su 2001. godine u masovnoj grobnici Kamenica–Čančari.

Međunarodni sud pravde: Genocid

Nakon ulaska u Srebrenicu, tada zaštićenu zonu Ujedinjenih nacija, snage predvođene komandantom Vojske Republike Srpske Ratkom Mladićem ubile su u julu 1995. više od 8.000 ljudi, mahom muškaraca i dečaka.

Prema podacima Memorijalnog centra Srebrenica–Potočari, u Srebrenici i njenoj okolini ubijene su najmanje 8.372 osobe, među kojima je bilo i žena, devojčica i starijih.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je u maju 2024. godine rezoluciju kojom je 11. jul proglašen Međunarodnim danom sećanja i obeležavanja genocida u Srebrenici, a kojom se osuđuju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.

Srebrenički genocid je pravno potvrđen presudama Međunarodnog suda pravde, Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (Haškog tribunala) i Suda Bosne i Hercegovine.

Za genocid, zločine protiv čovečnosti i druge zločine počinjene u Srebrenici u julu 1995. godine do sada su osuđene 54 osobe na ukupno 781 godinu zatvora.

Na doživotni zatvor osuđeno je pet osoba, među kojima su bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić i još trojica visokorangiranih oficira Vojske Republike Srpske.