Kosovska kazneno-popravna služba započela je zatvaranje Pritvorskog centra u Gnjilanu i postepeno premeštanje pritvorenika u druge ustanove, kako bi ovaj objekat bio stavljen na raspolaganje Danskoj u okviru desetogodišnjeg sporazuma dve zemlje o smeštaju do 300 zatvorenika iz ove skandinavske države.
Kosovska advokatska komora saopštila je da ju je Kosovska kazneno-popravna služba zvanično obavestila da je počeo proces zatvaranja Pritvorskog centra u Gnjilanu, u okviru primene Sporazuma između Kosova i Kraljevine Danske o korišćenju ovog objekta za izvršenje kazni koje izriču danski pravosudni organi.
Kako je navedeno u saopštenju, javila je Koha, već je započelo postepeno premeštanje osoba lišenih slobode iz Gnjilana u druge kazneno-popravne ustanove.
Proces će se odvijati fazno, u skladu sa bezbednosnim procenama, raspoloživim smeštajnim kapacitetima i operativnim potrebama Kosovske kazneno-popravne službe.
Advokatska komora navela je da je ovu informaciju objavila kako bi pravovremeno obavestila advokate i olakšala komunikaciju sa njihovim klijentima tokom prelaznog perioda.
Prvi zatvorenici iz Danske očekuju se u aprilu 2027.
Vest dolazi svega nekoliko dana nakon što je direktor Kosovske kazneno-popravne službe Ismail Dibrani izjavio da se prva grupa zatvorenika iz Danske očekuje u aprilu naredne godine.
On je tada rekao da će zatvorom upravljati danski guverner i kosovski direktor, dok će za bezbednost biti zaduženi pripadnici Kosovske kazneno-popravne službe, koji već prolaze obuku u Danskoj prema pravilima koja će važiti u ustanovi u Gnjilanu.
Dibrani je tada naveo i da će Kosovo, osim finansijske koristi od oko 210 miliona evra, kroz ovaj projekat preuzeti i iskustva danskog zatvorskog sistema, koji se smatra jednim od najrazvijenijih u svetu.
Sporazum vredan više od 200 miliona evra
Kosovo i Danska potpisali su sporazum 2022. godine, a kosovska Skupština ga je ratifikovala u maju 2024.
Prema sporazumu, Danska će tokom deset godina koristiti do 300 zatvorskih mesta u Gnjilanu, dok će Kosovo zauzvrat dobiti više od 200 miliona evra.
Sredstva su namenjena unapređenju kosovskog kazneno-popravnog sistema, dok će deo novca biti uložen u projekte obnovljivih izvora energije.
Danska je već, kako su ranije pisali kosovski mediji, uplatila početnih pet miliona evra namenjenih renoviranju zatvora, izgradnji novih radionica i pripremi objekta za prijem zatvorenika.
Ko će biti prebačen u Gnjilane?
Prema sporazumu, u Gnjilanu neće biti smeštani danski državljani, već strani državljani osuđeni u Danskoj koji po odsluženju kazne treba da budu deportovani iz te zemlje.
Danske vlasti ranije su naglasile da među njima neće biti osoba osuđenih za terorizam, ratne zločine niti zatvorenika visokog bezbednosnog rizika, kao ni osoba sa teškim mentalnim poremećajima. Kazne koje izdržavaju ne mogu biti duže od deset godina.
Pozadina
Ideja o prebacivanju zatvorenika iz Danske na Kosovo prvi put je predstavljena krajem 2021. godine kao odgovor Kopenhagena na hroničnu prenatrpanost danskih zatvora.
Plan predviđa da strani državljani osuđeni u Danskoj kaznu služe u Gnjilanu, nakon čega će biti deportovani u svoje matične zemlje, bez povratka u Dansku.
Sporazum je u međuvremenu izazvao brojne polemike, posebno u Danskoj, gde su organizacije za zaštitu ljudskih prava dovodile u pitanje njegovu usklađenost sa međunarodnim standardima. Zbog tih prigovora njegova primena je jedno vreme bila usporena, ali je potom nastavljena, a početak rada zatvora za danske osuđenike trenutno je planiran za april 2027. godine.
Prva grupa zatvorenika iz Danske stiže u aprilu naredne godine
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
