Planovi da Albanija 2027. godine bude domaćin samita NATO-a dovedeni su u pitanje zbog protivljenja administracije predsednika SAD Donalda Trampa i nezadovoljstva pojedinih saveznika izdvajanjima Tirane za odbranu, objavio je Rojters pozivajući se na diplomatske i evropske izvore upoznate sa razgovorima.
Kako navodi britanska agencija, u nacrtu završne deklaracije samita NATO-a, koji će naredne sedmice biti održan u Ankari, za sada se više ne pominje održavanje narednog samita u Albaniji, iako je ranije bilo predviđeno da Tirana bude domaćin okupljanja lidera Alijanse 2027. godine.
Prema izvorima Rojtersa, evropske članice NATO-a nastoje da na samitu u Ankari pokažu američkom predsedniku Donaldu Trampu da su ispunile obećanja o povećanju izdvajanja za odbranu i da izbegnu otvorene sukobe sa Vašingtonom.
Jedan od sagovornika agencije naveo je da bi održavanje samita u Albaniji moglo izazvati negativnu reakciju Trampa upravo zbog, kako se ocenjuje, nedovoljnih izdvajanja Tirane za odbranu.
Rojters podseća i da je još u aprilu objavio da NATO razmatra mogućnost da odustane od dosadašnje prakse održavanja godišnjih samita lidera, što bi, između ostalog, moglo da smanji mogućnost političkih nesuglasica unutar Alijanse tokom Trampovog mandata.
Albanija, međutim, poručuje da radi na usklađivanju fiskalne politike sa novim ciljevima NATO-a i da nastavlja pripreme za potencijalno domaćinstvo.
Kosovo nije pozvano ni na samit u Ankari
Neizvesnost oko samita u Albaniji dolazi u trenutku kada i Kosovo neće učestvovati ni na ovogodišnjem samitu NATO-a u Ankari, zakazanom za 7. i 8. jul.
Kako je KoSSev ranije objavio, pozivajući se na Albanian Post, zvaničnik NATO-a potvrdio je da institucije na Kosovu nisu pozvane na skup lidera Alijanse, uprkos ranijim najavama generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea da će na samitu, pored država članica, učestvovati i deset partnerskih zemalja.
Kosovski zvaničnici, uz medije bavili su se prethodnih dana upravo pitanjem potrebe članstva Kosova u NATO.
Kosovo i dalje nije podnelo zvaničnu kandidaturu za članstvo u NATO-u, a dodatnu prepreku predstavlja činjenica da četiri članice Alijanse – Španija, Rumunija, Slovačka i Grčka – ne priznaju njegovu nezavisnost. Budući da se odluke o prijemu novih članica donose konsenzusom, protivljenje bilo koje države članice može blokirati proces pristupanja.
Sredinom juna NATO je istovremeno najavio da će naredne godine dodatno prilagoditi, odnosno smanjiti svoje prisustvo na Kosovu, gde KFOR trenutno broji oko 4.600 pripadnika, znatno manje u odnosu na oko 50.000 vojnika raspoređenih po završetku rata 1999. godine.
Na samitu u Ankari očekuje se da glavne teme budu povećanje izdvajanja za odbranu, planovi odvraćanja i kolektivne bezbednosti, nastavak podrške Ukrajini i budući pravac razvoja Alijanse.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
