Suđenje u odsustvu 21 bivšem vojnom i policijskom zvaničniku Srbije i tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, optuženim za ratne zločine nad albanskim civilima tokom sukoba na Kosovu 1999. godine, danas nije počelo pred Osnovnim sudom u Prištini zbog procesnih razloga, prenose kosovski mediji.
Kako navode Zakletva za pravdu i Koha, početak glavnog pretresa odložen je pošto pojedinim advokatima, koje je po službenoj dužnosti odredila Advokatska komora Kosova, optužnica nije bila blagovremeno dostavljena, dok se trojica branilaca nisu pojavila, odnosno nisu vratila u sudnicu nakon pauze.
Na početku ročišta specijalna tužiteljka Fljorije Saljihu-Šamoli navela je da je Tužilaštvo preduzelo sve zakonom predviđene radnje za vođenje postupka u odsustvu, ocenivši da su ispunjeni zakonski uslovi jer optuženi nisu dostupni pravosudnim organima.
Sudija Medije Bitići saopštila je da je sud tek danas dobio konačan spisak advokata koje je odredila Advokatska komora Kosova, zbog čega im optužnica nije mogla biti uručena ranije. Nakon pauze utvrđeno je da jedan advokat nije došao na ročište, dok se dvojica nisu vratila u sudnicu, pa je glavni pretres odložen.
Optužnica Specijalnog tužilaštva Kosova podignuta je 15. avgusta prošle godine protiv 21 osobe, među kojima su bivši visoki vojni i policijski zvaničnici, uključujući Radomira Markovića, Gorana Radosavljevića i Božidara Delića.
Tužilaštvo ih tereti da su, kao komandno odgovorna lica tokom sukoba na Kosovu 1999. godine, propustili da spreče ili kazne zločine nad albanskim civilima, usled čega je, prema navodima optužnice, više od 862.000 Albanaca bilo prisilno proterano sa Kosova.
Dokazi: Haški tribunal, EULEX i snimci RTS-a
Specijalno tužilaštvo Kosova ranije je saopštilo da se istraga u slučaju Račak zasniva na materijalima preuzetim od Haškog tribunala i EULEX-a, kao i na javno dostupnim video-snimcima, uključujući dokumentarni film Radio-televizije Srbije.
Prema pisanju prištinske Kohe, tužilaštvo tvrdi da je jedan od petorice uhapšenih penzionisanih pripadnika MUP-a Srbije, inicijala S. J., identifikovan na kadrovima dokumentarca RTS-a, na kojima se, prema navodima tužilaštva, vidi kako tokom akcije u Račku šutira vrata jedne kuće.
Njegov branilac, advokat Ljubomir Pantović, odbacio je takvo tumačenje, navodeći da samo pojavljivanje u dokumentarnom filmu ne predstavlja dokaz za ratni zločin.
„Ako se tvrdi da postoji osnovana sumnja da je S. J. počinio ratni zločin, onda je to trebalo jasno navesti u zahtevu, a ne samo da je šutnuo ulazna vrata kuće. Fotografije koje tužilac pominje objektivno ne potvrđuju osnovanu sumnju protiv mog klijenta“, rekao je Pantović.
Koha je tada prenela i da se u dokumentarcu pojavljuje bivši komandant Posebnih jedinica policije Goran Radosavljević Guri, koji govori o učešću različitih policijskih jedinica u akciji u Račku, dok tužilaštvo sumnja da su četvorica uhapšenih bili pripadnici tih jedinica. Odbrana je, međutim, tvrdila da pripadnost policijskoj jedinici ili pojavljivanje na snimcima ne predstavlja dokaz o izvršenju ratnog zločina.
Hapšenja u slučaju „Račak“
Ročište je bilo zakazano dve sedmice nakon što je Kosovska policija u odvojenom slučaju uhapsila pet penzionisanih pripadnika MUP-a Srbije pod sumnjom za ratne zločine u selu Račak 1999. godine. Njima je potom određen jednomesečni pritvor.
Specijalno tužilaštvo tada je saopštilo da su u istrazi korišćeni materijali Haškog tribunala, dosijei koje je preuzeo EULEX, kao i javno dostupni video-snimci, uključujući i snimke Radio-televizije Srbije.
Nekoliko dana kasnije, vršilac dužnosti premijera Aljbin Kurti pozdravio je hapšenja, ali je ocenio da se u predmetima ratnih zločina mora postupati brže.
„Kako se približavamo tri decenije od rata, svedoci stare i mnogi od njih umiru, zato treba da se radi brže“, poručio je tada Kurti.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
