Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, produžio je za još godinu dana uredbu o vanrednom stanju za Zapadni Balkan, meru uvedenu prvi put 2001. godine kako bi se odgovorilo na ono što su SAD videle kao „neobičnu i izuzetnu“ pretnju nacionalnoj bezbednosti i njihovoj spoljnoj politici, izazvanu tadašnjim nasiljem u ovom regionu i opstrukcijom sprovođenja ključnih mirovnih sporazuma na Kosovu i u Bosni i Hercegovini.
U najnovijem saopštenju Bele kuće navodi se da aktivnosti lica koja ugrožavaju mir i međunarodne napore za stabilizaciju na Zapadnom Balkanu, kao i situacija koja ometa napredak ka efikasnoj i demokratskoj vlasti i punoj integraciji u transatlantske institucije – i dalje predstavljaju neuobičajenu i vanrednu pretnju američkoj nacionalnoj bezbednosti i spoljnoj politici.
„Aktivnosti lica koja ugrožavaju mir i međunarodne napore za stabilizaciju na Zapadnom Balkanu, uključujući akte ekstremističkog nasilja i opstruktivne aktivnosti, kao i situacija na Zapadnom Balkanu koja ometa napredak ka efikasnoj i demokratskoj vlasti i punoj integraciji u transatlantske institucije, i dalje predstavljaju neuobičajenu i vanrednu pretnju nacionalnoj bezbednosti i spoljnoj politici Sjedinjenih Američkih Država“.
Iz tog razloga, dodaju, vanredno stanje se produžava na još godinu dana.
„Vanredno stanje proglašeno Izvršnom naredbom 13219, u okviru kojeg su dodatne mere preduzete Izvršnom naredbom 13304, čiji je obim proširen Izvršnom naredbom 14033, i u okviru kojeg su dodatne mere preduzete Izvršnom naredbom 14140, mora ostati na snazi i nakon 26. juna 2026. godine“.
O novoj odluci će biti obavešten Kongres, a odluka će biti objavljena u Službenom registru SAD.
Istorijat
Podsetimo, vanredno stanje u vezi sa Zapadnim Balkanom prvi put je proglasio tadašnji predsednik SAD 26. juna 2001. godine Izvršnom naredbom pod brojem 13219.
Odluka je doneta u skladu sa Zakonom o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima a:
„Kako bi se suočili sa neobičnom i izuzetnom pretnjom nacionalnoj bezbednosti i spoljnoj politici Sjedinjenih Država, usled radnji lica koja su angažovana ili pomažu, sponzorišu ili podržavaju ekstremističko nasilje u bivšoj Republici Makedoniji (koja je sada Republika Severna Makedonija) i drugde u regionu Zapadnog Balkana, ili opstruišu implementaciju Dejtonskog sporazuma u Bosni ili Rezoluciju 1244 Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija od 10. juna 1999. godine na Kosovu“, navodi se u saopštenju Bele kuće.
Ova uredba je potom izmenjena izvršnom naredbom 2003. godine.
Cilj izmene bilo je preduzimanje dodatnih koraka u vezi sa radnjama koje „ometaju sprovođenje Ohridskog okvirnog sporazuma iz 2001. godine koji se odnosi na Severnu Makedoniju“, dodaje se u saopštenju.
Obim vanrednog stanja potom je značajno proširen 8. juna 2021. godine, potpisivanjem Izvršne naredbe pod brojem 14033.
Tada je konstatovano da situacija na Zapadnom Balkanu tokom prethodne dve decenije, uključujući podrivanje posleratnih sporazuma i institucija, kao i rasprostranjenu korupciju, predstavlja pretnju američkim interesima.
Poslednja u nizu, Izvršna naredba 14140, potpisana 8. januara 2025. godine, uvedena je kao odgovor na kontinuirane pokušaje pojedinaca da, kako je navedeno u toj odluci – „ospore suverenitet i teritorijalni integritet država regiona, podrivaju institucije, učestvuju u korupciji koja narušava vladavinu prava, te da izbegavaju sankcije Vlade SAD“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
