Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog – jučerašnje izdanje)
Kosovo planira da udvostruči kapacitete obnovljive energije u narednim godinama, ali stručnjaci ocenjuju da prirodni potencijal nije dovoljan. Prema izveštaju Instituta za razvojne politike, ključni izazov nije nedostatak prirodnog potencijala za obnovljive izvore energije, već stvaranje uslova da se ozbiljni projekti finansiraju i realizuju.
Obnovljiva energija se smatra jednim od glavnih stubova energetske tranzicije na Kosovu, rečeno je na predstavljanju izveštaja „Kreiranje okvira na investicionom nivou za obnovljivu energiju na Kosovu“, koji je izradio institut INDEP.
Vođa istraživanja, Dardan Abazi, naveo je da se zemlja i dalje uglavnom oslanja na proizvodnju energije iz lignita, dok je cilj postepeno povećanje učešća čistih izvora energije.
„Kosovo, kao što znate, dugo vremena i u osnovi svog energetskog sistema ima energiju iz lignita, dok se sve više zahteva prelazak na obnovljive izvore, na izvore koji će Kosovu doneti i čistiju energiju, i zaštitu životne sredine, i bržu integraciju, ali i, da kažemo, fleksibilan, otvoren, konkurentan energetski sistem, koji će biti osnova za dalje integrisanje u regionalno tržište“, rekao je Abazi.
Autorka izveštaja, Zanfina Kabaši (Kabashi), navela je da ključni izazov nije nedostatak prirodnog potencijala za obnovljive izvore energije, već stvaranje uslova da se ozbiljni projekti finansiraju i realizuju.
„Naš sistem je i dalje veoma zavisan od proizvodnje iz lignita, a u vreme kada Kosovo u velikoj meri zavisi od uvoza ili tokom zime, u zavisnosti od potrošnje energije, postoje ograničenja mreže, tehnička ograničenja i sve veća potreba za dekarbonizacijom tržišta, što znači da treba da se stvori sistem koji će prevazići ove probleme. Obnovljiva energija je jedno rešenje i jedan od glavnih stubova koji adresira deo ovih izazova sa kojima se naše tržište suočava“, rekla je Kabaši.
A rukovodilac Odeljenja za obnovljive izvore energije u Ministarstvu ekonomije, Miftar Nika, predstavio je neke od koraka koje je država preduzela.
„Prvi aukcioni postupak bio je solarni, koji je u fazi početka izgradnje. Pokrenut je i postupak za vetroelektrane, pri čemu je u početku bilo planirano oko 100 do 150 megavata, ali je zbog različitih reakcija smanjeno na 50 do 100 megavata, i to će biti prvi aukcioni postupak za vetar, a nastaviće se i sa drugim aukcijama“, rekao je Nika.
U ovom izveštaju preporučuje se usvajanje investicionog okvira za obnovljivu energiju, objavljivanje živog vodiča za realizaciju projekata obnovljive energije, mapiranje dozvola prema vrsti projekta, kao i priprema tržišta za skladištenje energije i fleksibilnost.
Pročitaje još:
Koha: Vlada Kosova traži od SAD podršku za gasifikaciju uglja, a ne uključivanje u regionalnu mrežu
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
