Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) usvojila je izveštaj o Srbiji, u kojem se izražava zabrinutost zbog izostanka dijaloga vlasti i opozicije, rizika po nezavisnost pravosuđa, korupcije, ograničenja slobode izražavanja i udruživanja, kao i stanja u medijima, uz navode o mogućoj upotrebi soničnog oružja protiv demonstranata 15. marta tokom protesta u Beogradu. U istom dokumentu razmatraju se i pitanja Kosova i slučaja Banjska, uključujući i stavove o protivljenju Srbije članstvu Kosova u Savetu Evrope.
Protesti
Kako se navodi u izveštaju, Srbija je veoma podeljena između vlasti i opozicije, kao i između vlasti i dela civilnog društva i studentskog pokreta koji je nastao posle nesreće u Novom Sadu u novembru 2024. godine, u kojoj je poginulo 16 ljudi.
U dokumentu se navodi da su protesti, koje su predvodili studenti i organizacije civilnog društva, otvorili pitanja odgovornosti, transparentnosti i borbe protiv korupcije.
Izveštaj se bavi i radom policije tokom protesta. Neki poslanici, kako se navodi u izveštaju, tvrde da je bilo prekomerne upotrebe sile, dok drugi traže da se u tekst doda da su tokom protesta napadani i državni zvaničnici i institucije.
Pominje se i tvrdnja o mogućoj upotrebi „soničnog oružja“ tokom protesta u Beogradu 15. marta 2025. godine, uz zahtev za istragu.
U delu o pravosuđu govori se o nedavnim zakonima u Srbiji, takozvanim „Mrdićevim zakonima“. Kritikuje se to što su usvojeni bez javne rasprave i upozorava se da bi mogli uticati na nezavisnost sudstva i tužilaštva. Traži se i njihovo usklađivanje sa preporukama Venecijanske komisije.
Zabrinutost postoji i u vezi sa REM-om
U delu o medijima i civilnom društvu izražava se zabrinutost zbog pritisaka na novinare, aktiviste i nezavisne medije, kao i zbog SLAPP tužbi i navoda o nadzoru. Pominje se i Regulatorno telo za elektronske medije (REM), uz zahtev da bude nezavisno.
Banjska
A, izveštaj se dotiče i situacija na Kosovu, i to najpre na slučaj Banjska iz septembra 2023. godine i pitanje odgovornosti za taj napad, uz poziv na punu saradnju Srbije sa relevantnim pravosudnim institucijama.
Poslanici su, kako se navodi, izrazili zabrinutost zbog toga što, „i dalje nema nikakve odgovornosti za oružani napad u Banjskoj, Kosovo, 24. septembra 2023. godine“, u kojem je ubijen kosovski policijski narednik Afrim Bunjaku.
„Uprkos odbijanju predsednika Vučića da ga izruči Kosovu i njegovom obećanju da će srpski pravosudni organi sami sprovesti istragu i procesuirati slučaj, protiv gospodina Radoičića nije podignuta optužnica u više od dve godine od otvaranja istrage u Srbiji. Skupština smatra da ovakvo produženo nepostupanje, naspram osuda drugih počinilaca pred sudovima na Kosovu, predstavlja propust u sprovođenju pravde i izaziva ozbiljnu zabrinutost zbog de facto državne zaštite samoproglašenog organizatora smrtonosnog napada“.
Takođe se podseća da je napad u Banjskoj ocenjen kao ozbiljan udar na regionalnu stabilnost i vladavinu prava, uz poziv Srbiji da „u potpunosti i bez daljeg odlaganja sarađuje sa svim relevantnim sudskim organima“ i da obezbedi da svi odgovorni budu izvedeni pred lice pravde.
Savet Evrope i protivljenje Srbije članstvu Kosova
Najzad, navodi se da Skupština žali zbog kontinuiranih napora Srbije da se suprotstavi pristupanju Kosova Savetu Evrope.
U tom kontekstu se navodi da bi prijem Kosova u Savet Evrope, prema predlagačima amandmana, doprineo jačanju ljudskih prava, demokratije i vladavine prava, kao i stabilnosti i saradnje u regionu Zapadnog Balkana.
„Skupština žali zbog kontinuiranih napora Srbije da se suprotstavi pristupanju Kosova Savetu Evrope, uprkos Mišljenju 302 (2024), kojim je Skupština preporučila članstvo Kosova. Skupština ponavlja svoj stav da bi pristupanje Kosova ojačalo zaštitu ljudskih prava, demokratije i vladavine prava, kao i doprinelo stabilnosti i saradnji u regionu, navodi se.
Ceo izveštaj možete pogledati ovde.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
