Godina 2025. na Kosovu bila je „izgubljena godina“ u političkom i institucionalnom smislu, ocenio je stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, Riho Teras, u svom najnovijem nacrtu izveštaja.
Dok konstatuje napredak u pojedinim segmentima, Teras šalje jasne poruke o potrebi za hitnim rešavanjem nasleđenih problema, sprovođenjem sporazuma sa Beogradom i jačanjem demokratskih institucija.
Kada je reč o srpskoj zajednici, izveštaj pozdravlja učešće kosovskih Srba na izborima 2025. godine i preuzimanje dužnosti novih gradonačelnika na Severu.
Evropski parlament je ukazao i na probleme u bezbednosnom sektoru, izražavajući zabrinutost zbog prijavljenih slučajeva prekomerne upotrebe sile i nedoličnog ponašanja pripadnika Kosovske policije na severu.
Vlasti u Prištini pozvane su da poboljšaju dijalog sa srpskom zajednicom radi jačanja poverenja i integracije, uz napomenu da je zabeleženo niz nekoordinisanih zatvaranja institucija koje je podržavala Srbija u tom delu Kosova.
Evropski parlament usvojio je danas godišnju Rezoluciju o Kosovu, odnosno izveštaj za 2025. godinu.
Kako je saopštio na mreži X izvestilac EP za Kosovo, Riho Teras, za nju je glasalo 412 evropskih poslanika, 174 je bilo protiv, a 58 uzdržanih.
One of the key enlargement votes of June plenary. @Europarl_EN has adopted my report on #Kosovo with a strong majority:
✅ In favour: 412
❌ Against: 174
⚪ Abstentions: 58
Continued reforms and progress in the #EU-facilitated dialogue remain essential on the 🇪🇺path.@EPPGroup pic.twitter.com/FfsPBAqGre— Riho Terras (@RihoTerras) June 17, 2026
Izveštaj, koji je još 9. juna objavljen na sajtu Evropskog parlamenta, sastoji se od 66. tačaka, koje obuhvataju šest celina.
Po celinama su izdvojene celine pristupanja Kosova u EU, Demokratija i vladavina prava, Osnovne slobode i ljudska prava, Pomirenje i dobrosusedski odnosi, Socio-demokratske reforme i Životna sredina.
2025. je izgubljena godina
Evropski parlament je prvi deo izveštaja posvetio prošlogodišnjoj ali i ovogodišnjoj političkoj i socio-ekonomskoj situaciji na Kosovu.
Prema izveštaju, uprkos mirnom sprovođenju tri izborna ciklusa tokom 2025. godine – dva parlamentarna i jednog lokalnog – normalan politički proces bio „duboko poremećen“.
Zbog toga se cela prošla godina, navodi se u izveštaju, smatra „izgubljenom“.
„Ukratko, 2025. se mora smatrati izgubljenom godipnom za Kosovo, jer nakon redovnih izbora za Narodnu skupštinu u februaru, ni zakonodavno telo ni vlada nisu mogli da počnu sa radom. Iako su sva tri izbora, koja su se održala na Kosovu 2025. godine – dva parlamentarna i jedni lokalni – sprovedena mirno i na uredan način, normalan politički proces je bio duboko poremećen. Kao rezultat toga, nekoliko političkih i ekonomskih reformi je pretrpelo povredu, a Plan rasta Zapadnog Balkana nije mogao biti sproveden“.
Srbi na Kosovu
Sa druge strane, u izveštaju se, u tački 12, pozdravlja učešće Srba na kosovskim izborima i činjenicu da su novi srpski gradonačelnici u oktobru prošle godine na Severu preuzeli dužnosti.
Ipak, izražava se zabrinutost zbog pritisaka na birače koji, kako se navodi, „zavise od socijalne pomoći i zaposlenja da glasaju za Srpsku listu“.
„Pozdravlja se učešće kosovskih Srba na parlamentarnim i lokalnim izborima 2025. godine i četvoricu novoizabranih srpskih gradonačelnika koji preuzimaju dužnost od svojih albanskih prethodnika u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova; međutim, izražava zabrinutost zbog pritiska na birače koji zavise od srpske socijalne pomoći i zaposlenja da glasaju za predstavnike Srpske liste na parlamentarnim izborima u februaru 2025. godine“.
Takođe, u izveštaju se, u tački 20, skreće pažnja na loše postupanje policijskih snaga na Severu. Zapravo, izvestilac je u dokumentu izrazio zabrinutost.
„Izražava se zabrinutost zbog prijavljenih slučajeva prekomerne upotrebe sile i nedoličnog ponašanja od strane nekih službenika Kosovske policije na severu Kosova“.
Kosovska policija se, stoga, poziva da osigura da njeno osoblje u potpunosti poštuje sve zahteve koji se odnose na vladavinu prava i ljudska prava.
„Podsećamo na zajedničku odgovornost svih političkih predstavnika i svih ljudi na Kosovu za očuvanje mira i vladavine prava“, navodi se.
Vlastima u Prištini poručuje se da poboljšaju unutrašnji dijalog sa srpskom zajednicom, posebno na Severu, radi izgradnje poverenja i uspešnije integracije u kosovski sistem.
U ovom se izveštaju takođe ukazuje na niz, kako stoji, nekoordinisanih zatvaranja institucija koje je podržavala Srbija na severu Kosova.
„Primećuje se zatvaranje desetina institucija koje podržava Srbija na nekoordinisan način na severu Kosova“, navodi se u tački 45.
„Uspavan“ dijalog i zahtevi za odgovornošću
Dijalog između Beograda i Prištine, koji je u osnovi bio „uspavan“ tokom 2025. godine, prema oceni izvestioca, nema izgleda za uspeh bez vlade u Prištini sa punim mandatom i ovlašćenjima.
U izveštaju se naglašava da normalizacija odnosa nije „sekundarna briga“, već „apsolutni politički prioritet“.
Pozivaju se obe strane da bez odlaganja primene Briselski i Ohridski sporazum, uključujući i formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
„Nekoliko izazova Kosova su nasleđeni problemi, čije rešavanje zahteva uključivanje celog regiona u širi proces integracije Evropske unije. Dijalog Prištine i Beograda, koji je pokrenut radi pronalaženja kompromisa prihvatljivog za strane, nažalost nije dao očekivane rezultate. Dijalog je u osnovi bio uspavan 2025. godine. To je takođe bilo zato što Kosovu nedostajala vlada sa mandatom i ovlašćenjima, a pregovori u ovom obliku nemaju izgleda. Evropska komisija, kao i Evropski parlament i države članice, svakako moraju učiniti sve kako bi se osiguralo da se dijalog Prištine i Beograda nastavi sa obnovljenom energijom“.
„Ponavlja važnost konstruktivnog angažovanja vlasti Kosova i Srbije kako bi se unapredila primena Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog aneksa za implementaciju, koji ostaje važeći i pravno obavezujući za obe strane; poziva i Kosovo i Srbiju da u potpunosti sprovedu Briselski i Ohridski sporazum, uključujući i uspostavljanje Udruženja/Zajednice opština sa većinskom srpskom većinom i ukidanje protivljenja Srbije članstvu Kosova u regionalnim i međunarodnim organizacijama, i da izbegnu jednostrane akcije koje bi mogle da potkopaju proces dijaloga“.
„Podseća se da normalizacija odnosa sa Srbijom i sprovođenje svih sporazuma postignutih u okviru dijaloga između Beograda i Prištine ostaju sastavni deo i fundamentalna i neophodna komponenta evropske perspektive Kosova; naglašava se da je konkretan, trajan i proverljiv napredak u ovoj oblasti od vitalnog značaja za jačanje regionalne stabilnosti i unapređenje evropske perspektive zemlje; naglašava da se normalizacija ne može posmatrati kao sekundarna briga, već mora ostati apsolutni politički prioritet; podvlači važnost daljeg jačanja napora EU u posredovanju između strana u cilju prevazilaženja trenutnog zastoja“.
Poseban fokus u izveštaju stavljen je i na bezbednosne izazove.
U izveštaju je izraženo da se očekuje puna saradnju Srbije u procesuiranju odgovornih za napad u Banjskoj 2023. godine, uz oštru kritiku što Srbija još uvek nije krivično gonila ključne aktere, poput Milana Radoičića.
Takođe, osuđuje se napad na kanal Ibar-Lepenac iz novembra 2024. godine i zahteva se od Beograda da hitno odgovori na zahtev Prištine za međusobnu pravnu pomoć.
„Očekuje se da će Srbija u potpunosti sarađivati sa Kosovom kako bi se konačno pred lice pravde izveli počinioci terorističkog napada u Banjskoj 2023. godine; osuđuje se činjenica da Srbija još uvek nije krivično gonila krivce, a posebno Milana Radoičića, bivšeg potpredsednika Srpske liste; ponavlja se da svi pojedinci odgovorni za akte nasilja moraju biti pozvani na odgovornost i suočeni sa pravdom bez odlaganja, u skladu sa vladavinom prava i pravičnim postupkom; snažno se osuđuje napad na kanal Ibar-Lepenac/Ibar-Lepenac na severu Kosova u novembru 2024. godine i poziva se da se počinioci brzo uhapse i izvedu pred lice pravde; poziva se Srbija da bez daljeg odlaganja odgovori na zahtev Kosova iz januara 2025. za međusobnu pravnu pomoć u vezi sa ovim napadom i da u potpunosti sarađuje u istrazi“.
Nestali kao „kamen spoticanja“
Pitanje 1.590 nestalih lica ostaje bolna tačka, navodi se u ovom izveštaju.
Konstatuje se da je u proteklih godinu i po dana rešena sudbina svega 26 lica, ali se i pozivaju i Beograd i Priština da se uzdrže od politizacije ovog pitanja.
„Primećuje se činjenica da je sudbina čak 1.590 nestalih lica i dalje nerešena, pri čemu je sudbina samo 26 nestalih lica rešena između aprila 2024. i kraja izveštajnog perioda u septembru 2025. godine; pozivaju se i Kosovo i Srbija da se konstruktivno i u dobroj veri uključe u sve tehničke diskusije usmerene na razjašnjavanje sudbine preostalih nestalih lica, uključujući i putem Radne podgrupe za forenzička pitanja, i da se uzdrže od bilo kakve politizacije; pozdravlja se prvi sastanak Zajedničke komisije za nestala lica, koju su sazvali glavni pregovarači Kosova i Srbije u januaru 2026. godine u okviru dijaloga koji posreduje EU, i poziva se na dalju saradnju kako bi se ubrzala identifikacija masovnih grobnica i razmena informacija“.
Ujedno, od Srbije se u ovom izveštaju zahteva otvaranje policijskih i vojnih arhiva iz perioda 1998-1999, što bi, smatra se, bilo ključno za potragu za istinom i pomirenje.
„Poziva se Srbija da otvori i podeli svu relevantnu policijsku, vojnu i arhivsku dokumentaciju vezanu za rat na Kosovu 1998-1999. godine kako bi podržala istinu, pravdu i odgovornost, uključujući i slučajeve seksualnog nasilja povezanog sa sukobom; napominje se da opšti sporazum o razmeni takvih informacija još uvek nije sproveden i izražava zabrinutost zbog produženja tajnosti, što rizikuje dalje odlaganje pravde i priznanja za preživele“.
„Podseća se na važnost obezbeđivanja punog pristupa arhivama bivše jugoslovenske tajne službe (UDBA) i Tajne službe Jugoslovenske narodne armije (KOS), uključujući one koje se čuvaju u Prištini i Beogradu, kako bi se temeljno istražili i rešili zločini iz komunističkog doba i kriminalne organizacije; ističe da bi otvaranje ovih arhiva širom regiona doprinelo traženju istine, pravdi za žrtve, pomirenju i konsolidaciji demokratske uprave“.
EU mere i evropska perspektiva
Deo izveštaja posvećen je integraciji Kosova u međunarodne organizacije.
Izvestilac u njemu konstatuje da su kaznene mere EU iz 2023. godine uvedene zbog situacije na Severu Kosova imale „veoma negativan uticaj“ na Kosovo, posebno na civilno društvo i mala preduzeća, te da postoji rizik od smanjenja poverenja građana u Evropsku uniju.
Ipak, izražava punu podršku članstvu Kosova u Savetu Evrope, kao i težnjama za ulazak u NATO-ovo „Partnerstvo za mir“.
„Ponavlja se puna podrška zahtevu Kosova za članstvo u Savetu Evrope, planu strateške orijentacije zemlje za pridruživanje programu NATO-a Partnerstvo za mir i njenim kandidaturama za pridruživanje drugim međunarodnim organizacijama; pozivaju se nadležne organizacije i države članice da aktivno podrže ove zahteve; napominje se da približavanje Kosova NATO-u jača evropsku bezbednost; pozivaju se Komisija i Kancelarija EU na Kosovu da pojačaju svoje napore kako bi poboljšale vidljivost i razumevanje EU i konkretnih koristi od jačeg partnerstva između EU i Kosova na Kosovu“.
U istoj tački izveštaja se Srbija poziva da se tome ne protivi jer bi to bilo „u suprotnosti sa sporazumom između Kosova i Srbije iz 2023. godine o putu ka normalizaciji odnosa“.
KBS i trilateralna odbrambena deklaracija (Sa Albanijom i Hrvatskom)
U tački 50 se Kosovo poziva Kosovo da nastavi angažovanje u nizu regionalnih inicijativa za saradnju.
Ponavlja se važnost KBS, koje su, kako se navodi, predvođene NATO-om, za širu regionalnu bezbednost.
Takođe se podseća na značaj misije za razvoj KBS kroz savetovanje, obuku i izgradnju kapaciteta, uz poziv državama članicama koje doprinose ovoj misiji da se „uzdrže od smanjenja svog prisustva“.
„Poziva se Kosovo da nastavi svoje angažovanje u nizu regionalnih inicijativa za saradnju; ponavlja važnost Kosovskih snaga predvođenih NATO-om za širu bezbednost i pohvaljuje njihove kontinuirane napore u izgradnji i održavanju bezbednog i sigurnog okruženja na Kosovu i u regionu Zapadnog Balkana uopšte; podseća se na važnost misije za kontinuirani razvoj Kosovskih snaga bezbednosti kroz pružanje saveta, obuke i izgradnju kapaciteta; pozivaju se države članice koje doprinose Kosovskim snagama da se uzdrže od smanjenja svog prisustva“.
U izveštaju se, takođe, pozdravlja potpisivanje trilateralne deklaracije o odbrambenoj saradnji između Kosova, Albanije i Hrvatske. čiji je „cilj jačanje odbrambenih kapaciteta i unapređenje saradnje u suzbijanju hibridnih pretnji“.
Nezavisne institucije i mediji
U izveštaju se naglašava potreba za jačanjem nezavisnosti ključnih institucija. Upozorava se na „kontinuirane pokušaje politizacije“ Centralne izborne komisije i nedostatke u upravljanju unutar Nezavisne medijske komisije.
„Pozivamo vlasti da obezbede imenovanja zasnovana na zaslugama, transparentnost u postupcima zapošljavanja i puno poštovanje nezavisnosti ovih institucija“, navodi se, uz podsećanje da su otporne demokratske institucije „prva linija odbrane“ od manipulacija informacijama.
Izveštaj takođe zaključuje da je za Kosovo neophodna kontinuirana posvećenost sveobuhvatnim reformama u pravosuđu, medijskim slobodama i digitalizaciji, jer su to „jedini sigurni putevi ka evropskim integracijama“.
„Kao što je istaknuto u prethodnim izveštajima Evropskog parlamenta, Kosovo je postiglo značajan napredak u izbornim reformama, ekonomskoj otpornosti i zaštiti osnovnih prava. Međutim, izazovi ostaju u reformi pravosuđa, slobodi medija, efikasnosti javne uprave i digitalizaciji javnih usluga. Kontinuirana posvećenost sveobuhvatnim reformama i inkluzivnom upravljanju je neophodna za napredak Kosova na putu evropskih integracija“.
Najzad, Kosovo se poziva na obnovljene napore za zaštitu verskog i kulturnog nasleđa na Kosovu, uključujući pravoslavno, islamsko, katoličko i ostalo, kao:
„Deo šire posvećenosti pluralizmu, pomirenju i poštovanju zajedničkog evropskog kulturnog nasleđa“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
