Porukama o nacionalnom jedinstvu Albanaca, zaštiti „albanskih teritorija“ i značaju Prizrenske lige kao temelja albanskog nacionalnog pokreta, u Prizrenu je danas obeležena 148. godišnjica njenog osnivanja. Centralnoj ceremoniji prisustvovali su najviši kosovski zvaničnici, predstavnici Albanije, kao i albanski politički predstavnici s juga Srbije, dok je premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti u obraćanju poručio da Balkan i dalje ostaje prostor nestabilnosti zbog, kako je naveo, „destruktivnih pristupa Srbije“.
Prizren je danas bio središte okupljanja kosovskih zvaničnika, predstavnika Albanije i albanskih političkih predstavnika s juga Srbije povodom 148 godina od osnivanja Prizrenske lige.
Govoreći na centralnoj ceremoniji, Aljbin Kurti je Prizrensku ligu opisao kao prvu političku i vojnu organizaciju Albanaca koja ih je uvela u međunarodnu političku arenu.
Prizrenska liga bila je prva politička i vojna organizacija koja je Albance uvela u međunarodnu političku arenu
On je ocenio da su Albanci njenim osnivanjem odlučili da postanu „subjekt svoje političke i istorijske sudbine“, a ne predmet odluka velikih sila.
„Od naroda koji je rizikovao da bude tretiran kao predmet diplomatskih i geopolitičkih pogađanja, Albanci su odlučili da postanu subjekt svoje političke i istorijske sudbine“, rekao je Kurti.
Kurti je više puta naglašavao značaj povezivanja Albanaca sa različitih prostora, spominjući Mitrovicu, Prištinu, Valonu, Sarandu, Skadar, Tiranu, Preševo i Skoplje.
„Ovaj trg Lige, gde smo danas okupljeni, nije samo prostor, već mesto koje najviše povezuje sve albanske krajeve i Albance. Od Mitrovice i Prištine do Valone i Sarande, od Skadra i Tirane do Preševa i Skoplja“, rekao je Kurti.
On je dodao da je upravo na tom prostoru tokom istorije oblikovan duh albanskog nacionalnog jedinstva.
„To je zato što je takva bila geografija prostiranja i delovanja Lige, ali i zato što se upravo tu sabirao duh albanskog nacionalnog jedinstva“, kazao je.
Pozivajući se na nasleđe Prizrenske lige i albanskog nacionalnog preporoda, Kurti je poručio da i današnje generacije treba da ostanu povezane sa tim idealima.
„Naša generacija i generacije koje dolaze imaju putokaz upravo u snažnom povezivanju sa idejama Prizrenske lige i idealima albanskog nacionalnog preporoda“, rekao je Kurti.
Na kraju obraćanja pozvao je na dalje jačanje veza među Albancima.
„Jačajmo naše nacionalne, političke, kulturne, društvene i ekonomske veze u duhu Prizrenske lige“, poručio je.
„Destruktivni pristupi Srbije“
Kurti je povukao paralelu između vremena nastanka Prizrenske lige i današnje geopolitičke situacije, sa Srbijom kao „krivcem“.
„Balkan ostaje krhak prostor sa potencijalom za nestabilnosti koje podstiču destruktivni pristupi Srbije, posebno prema Republici Kosovo“, rekao je Kurti.
Dodao je da su Albanci krajem XIX veka rizikovali da ostanu objekat odluka velikih sila.
„Na Berlinskom kongresu Albanci su rizikovali da ostanu objekat diplomatskih pogađanja i da njihove teritorije budu podeljene bez njihovog političkog glasa“, naveo je.
Prema njegovim rečima, današnji odgovor na izazove treba da bude „jača država, svenacionalno jedinstvo, konsolidovanija demokratija i društvo ujedinjeno oko vrednosti slobode, jednakosti i napretka“.
Kurti je ocenio da je izazov današnjice da Kosovo ne ostane „predmet geopolitike“, kao što su, prema njegovim rečima, Albanci krajem XIX veka rizikovali da postanu predmet istorijskih odluka velikih sila.
Godine 1878. izazov je bio da Albanci ne ostanu predmet istorije. Danas je izazov da Republika Kosovo ne ostane predmet geopolitike
Hadžiju: Zaštita „albanskih teritorija“ i objedinjavanje u jedan vilajet
Vršiteljka dužnosti ministarke pravde Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu) ocenila je da je Prizrenska liga jedan od najvažnijih događaja albanske nacionalne istorije i prvi organizovani politički i vojni odgovor Albanaca na tadašnje geopolitičke promene.
Ona je navela da je Liga osnovana kao odgovor na „opasnost od komadanja albanskih teritorija“ nakon Sanstefanskog sporazuma i Berlinskog kongresa.
„Liga je imala tri glavna cilja: zaštitu teritorijalne celine albanskih prostora, administrativno ujedinjenje teritorija u jedan jedini vilajet i afirmaciju Albanaca kao posebnog naroda“, poručila je Hadžiju.
Prema njenim rečima, politička, diplomatska i vojna aktivnost Prizrenske lige pokazala je „odlučnost Albanaca da brane svoje teritorije“.
„Iako je silom ugušena 1881. godine, ideali Lige ostali su živi i postali su temelj puta ka nezavisnosti Albanije 1912. godine“, kazala je.
Hadžiju je dodala da Prizrenska liga ostaje „simbol jedinstva, otpora i albanske nacionalne svesti“.
„Prizrenska liga ostaje kamen temeljac naše nacionalne svesti i trajna inspiracija za očuvanje našeg identiteta i nacionalnih vrednosti“, poručila je.
Sinani: Prizrenska liga bila je liga nacionalnog jedinstva, dokaz volje Albanaca za ujedinjenje
U Prizrenu je bila i gradonačelnica Preševa Ardita Sinani, koja je Prizrensku ligu opisala kao organizaciju koja je okupila Albance oko zajedničkih nacionalnih ciljeva.
„Prizrenska liga bila je liga nacionalnog jedinstva, okupljanja Albanaca oko ideala slobode, dostojanstva i zaštite albanskih teritorija“, poručila je Sinani.
Ona je posebno istakla učešće predstavnika s juga Srbije u radu Lige.
„U ovom temeljnom događaju naše nacionalne istorije doprinos su dali i delegati iz Preševske doline“, navela je Sinani, pominjući među njima Šeha Maksuta Efendiju, Hadži Abazija, Kamber Agu, Osmana Čaušija i Mehmeta Muhadžirija.
„Sa poštovanjem i zahvalnošću za njihovo delo i žrtvu danas se sećamo jednog od najvažnijih trenutaka naše nacionalne istorije“, poručila je.
Obraćanje je završila rečima:
„Večna slava njihovom delu.“
Nakon centralne ceremonije, Sinani se ponovo oglasila na društvenim mrežama, navodeći da Prizrenska liga i danas predstavlja osnovu albanske nacionalne i političke svesti.
„Prizrenska liga ostaje kamen temeljac naše nacionalne i političke svesti, dokaz volje Albanaca za ujedinjenje, organizovanje i zaštitu nacionalnih interesa“, poručila je.
Dodala je da su tokom obeležavanja godišnjice odali poštu patriotama i preporoditeljima koji su, kako je navela, „svojom vizijom i žrtvom otvorili put stvaranju države i afirmaciji albanske nacije“.
Objavu je zaključila kratkom porukom:
„Liga je živa!“
Šta je Prizrenska liga?
Prema albanskom tumačenju istorije, 10. juna 1878. počela je sa radom Generalna skupština albanske Prizrenske lige, na kojoj se „podigao glas protiv podele albanskih zemalja“, sve dok na glavnom sastanku nije odlučeno da se stvori „organizacija političkog i vojnog karaktera, sa sedištem u Prizrenu i relevantnim filijalama u različitim albanskim pokrajinama“.
Tako je, prema albanskim istoričarima, nastao „Zavet“ (itifak), koji je kasnije nazvan „Albanska liga“ ili „Prizrenska liga“.
„Političko-vojna organizacija Prizrenske lige u ratu koji je trajao postala je državni organ sa svojom upravom, vojskom, resorima i teritorijom, te stoga uživa status značajnog događaja u istoriji borbe albanskog naroda za nacionalnu slobodu i nezavisnost“, pisala je Koha pre tr godine.
U širem istorijskom tumačenju, pre svega na srpskoj strani, uvreženo je tumačenje da se Prizrenska liga smatra začetkom ideja o Velikoj, ili kako je Albanci nazivaju, etničkoj Albaniji čiju su nezavisnost proglasili u Valoni 1912.
Osnovana je neposredno nakon završetka Rusko-turskog rata (1877—1878) između Rusije, Srbije i Crne Gore protiv Osmanskog Carstva, sa ciljem da spreči pripajanje oblasti na kojima je bilo nastanjeno muslimansko ili albansko stanovništvo da pripadnu ovim državama.
Na primer, Prizrenska liga se tada suprotstavila odlukama Berlinskog kongresa da preda Gusinje i Plav Kneževini Crnoj Gori, nakon čega je i došlo do oružanih sukoba sa Crnogorcima, dok su Srbiji predata četiri okruga (Niš, Pirot, Leskovac i Vranje) u kojima je do tada živeo veći broj Albanaca.
Međutim, izvorno Prizrenska liga nije osnovana kao organizacija koja se borila za nezavisnost albanskih teritorija, ukazuje istoričar Petar Ristanović.
„Oni su na početku bili osmanski lojalisti. Želeli su stvaranje velikog albanskog vilajeta, kojim bi Albancima bila garantovana neka prava koja su u praksi imali. Na primer – oko odlaska/ne odlaska u vojsku, poreza, itd. Iz Istanbula su u početku podržavali Prizrensku Ligu kao ‘oruđe’, jer su imali zajedničkog protivnika – Srbe i njihovo širenje. Odnos se tek kasnije menja, i kvari. A stavovi vođa lige postepeno evoluiraju i kreću se ka zahtevu za nezavisnost 1912“, objasnio je za KoSSev u jednom od razgovora.
Kako je Turska kapitulirala na Berlinskom kongresu, Prizrenska liga na Kosovu započinje oružane akcije i protiv Turske, koja sada pokušava da baš na Kosovu uspostavi, odnosno povrati, svoj poredak. Oružani ustanak Albanaca Turska privremeno guši prvo 1884, potom novi oko 1910, pre nego što Turska i na Kosovu bude kapitulirala u Balkanskim ratovima 1912.
Albanci kao godinu svoje nezavisnosti upravo uzimaju 1912. kada je grupa albanskih prvaka u Valoni 28. decembra proglasila nezavisnost teritorija pod tadašnjom osmanskom vlašću, obuhvativši četiri osmanska vilajeta (Skadarski, Kosovski, Bitoljski i Janjinski), a uoči Londonske mirovne konferencije, od koje su zatražili međunarodno priznanje, pozivajući se na pravo na samoopredeljenje.
To nije, međutim, bilo priznato Londonskim ugovorom o miru (potpisan 30. maja 1913). Znatan deo teritorije na koju su albanski prvaci imali pretenzije, Londonskim ugovorom podeljen je između država pobednica u ratu – Srbije, Grčke i Crne Gore.
Ugovorom je potvrđeno postojanje Kneževine Albanije kao međunarodnog protektorata, sa nemačkim plemićem Vilhelmom Vladom kao vladarom, u granicama sličnim današnjim. Potom, 29. jula iste godine na snažno insistiranje Italije i Austrougarske, u suštinski istim granicama današnje Republike Albanije stvorena je autonomna Albanija.
U Prizrenu obeležena 147. godišnjica Prizrenske lige: „Afirmativni mirovni projekat“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
