Kosovski premijer Aljbin Kurti poručio je da bi Španija trebalo da prizna Kosovo, ocenjujući da za to ne postoje prepreke i da bi takav potez bio ključan za napredak ka Evropskoj uniji. On je to izjavio u intervjuu za španski list „El Periódico“, tokom boravka u Barseloni, gde je učestvovao na forumu „Global Progressive Mobilisation“. Predstavljen je kao „premijer Republike Kosova“. Na istom događaju, najavljeno je, učestvuje i Dragan Đilas, lider srpskog opozicionog SSP.
„Aljbin Kurti (Priština, 1975) je premijer Kosova, koje je kao državu priznalo 103 članice UN i 22 od 27 država članica Evropske unije. Španija nije među njima, što predstavlja prepreku njegovom pristupanju EU. Kurti, koji je tokom rata bio zatvoren od strane srpskih snaga, predvodio je borbu protiv korupcije i za demokratsku obnovu Kosova nakon genocida 1999. godine“, piše u uvodnom delu intervjua za španski list.
Španija je jedna od pet država članica EU koje ne priznaju Kosovo, a do sada je bila među najčvršćima u tom stavu.
„Španija ne bi trebalo da poistovećuje slučaj Kosova sa sopstvenim teritorijalnim tenzijama. Srbija je počinila genocid; ne može se praviti paralela između Madrida i Beograda. Nema nikakvog poređenja i Španija je trebalo odavno da prizna Kosovo, ali još uvek ima vremena da to učini“, rekao je Kurti za Špance, ali i Katalonce s obzirom na to da ugledni list iz Barselone izlazi na dva jezika.
On je dodao da Kosovo nema nikakav spor sa Španijom i da ne postoje prepreke za priznanje, ističući da bi ono značajno pomoglo procesu pristupanja EU.
„U Briselu nam stalno govore da pet država koje ne priznaju Kosovo predstavljaju veliku prepreku“, naveo je Kurti.
Govoreći o odnosima sa Španijom, Kurti je ocenio da su oni poboljšani tokom mandata premijera Pedra Sančesa, ukazujući na priznanje kosovskih pasoša i liberalizaciju viza za šengenski prostor.
„Atmosfera između naše dve zemlje je mnogo bolja“, rekao je on.
Kurti je i ovde ponovio to da Kosovo, prema „brojne međunarodne organizacije“, predstavlja „najdemokratskiju zemlju Zapadnog Balkana“, pozivajući se na izveštaje organizacija poput „Freedom House“, „Transparency International“ i „World Justice Project“.
„Napredovali smo u svim demokratskim indeksima. BDP po glavi stanovnika danas je tri puta veći nego 2008. godine, smanjili smo nejednakosti i unapredili socijalnu pravdu“, naveo je.
Govoreći o evropskim integracijama, Kurti je kazao da su odnosi sa EU dobri i da Kosovo već više od decenije sprovodi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
„U poslednjem izveštaju iz oktobra 2025. godine, od 38 oblasti Kosovo je napredovalo u 35, a u preostale tri nije bilo nazadovanja“, rekao je on, dodajući da je EU glavni trgovinski partner Kosova.
Naglasio je da Kosovo ima oko 1,6 miliona stanovnika, ali i značajnu dijasporu, od koje više od 80 odsto živi u EU, što dodatno povezuje zemlju sa evropskim tržištem.
„Potrebno nam je da dobijemo status kandidata i započnemo reforme javne uprave i pravosuđa koje se od nas traže“, rekao je Kurti.
Prema njegovim rečima, podrška građana evropskim integracijama ostaje visoka.
„Više od 90 odsto stanovništva želi ulazak u EU“, istakao je.
Kurti smatra da bi proširenje EU imalo pozitivan efekat i na bezbednost kontinenta.
„Ulaskom Zapadnog Balkana, spoljne granice EU bile bi kraće za više od 3.000 kilometara. To bi poboljšalo bezbednost“, rekao je, dodajući da se zalaže za „mirno proširenje EU, dok se Rusija širi nasilno“.
Govoreći o ratu u Ukrajini, Kurti je povukao paralelu sa ratom na Kosovu, podsećajući i ovde na zločine iz 1999. godine koje pripisuje Srbiji.
„Više od 10.000 civila je ubijeno, oko 20.000 žena silovano, 120.000 kuća uništeno ili spaljeno, 860.000 ljudi proterano“, naveo je, ističući da Kosovo snažno podržava Ukrajinu i da nije bilo dileme „koja je strana ispravna“.
Na pitanje o mogućnosti da Ukrajina brže napreduje ka članstvu u EU, Kurti je rekao da nema mesta zavisti.
„Ako Ukrajina uđe u EU — utoliko bolje. Što pre, to bolje“, poručio je.
Govoreći o odnosima sa Srbijom, Kurti je ocenio da normalizacija nije moguća bez suočavanja sa prošlošću.
„Nije moguće normalizovati odnose bez priznanja zločina iz prošlosti. Za pomirenje su potrebni pravda i međusobno poverenje“, rekao je.
„Za pomirenje su potrebni pravda i međusobno poverenje. Još nismo tamo, ali učestvujemo u konstruktivnom dijalogu u Briselu koji je doveo do sporazuma o normalizaciji. Predsednik Srbije ga je prihvatio, ali je na kraju odbio da ga potpiše“.
Dodao je da Srbija, prema njegovim tvrdnjama, nastavlja sa provokacijama, uključujući incidente iz prethodnih godina, ali je istakao da su kosovske institucije danas snažnije.
Od tada je Srbija sprovela više upada na našu teritoriju. Godine 2023. oteli su trojicu naših policajaca i ubili jednog narednika. Godine 2024. digli su u vazduh ključnu infrastrukturu koja snabdeva vodom više od polovine Kosova. Bilo je provokacija protiv našeg suvereniteta i mira. Međutim, unutar Kosova više ne postoje strukture povezane sa Srbijom koje deluju van sistema i mogu da ospore njegov autoritet. Ono što im preostaje jeste povremeno slanje paravojnih formacija ili dronova kako bi nas provocirali. Ali mi postajemo sve jači sa našom policijom i vojskom.
Kurti je u intervjuu govorio i o ličnom iskustvu iz rata, navodeći da je bio zatvoren i da je preživeo teške uslove.
„Bio sam u zatvoru tokom rata; prva godina bila je nalik logoru. Premešten sam u Srbiju sa još 2.000 zatvorenika. Preživeo sam, ali više od 1.600 ljudi i dalje se vodi kao nestalo“, rekao je.
Kurti, predstavljen kao „Premijer Republike Kosova“ u Barseloni učestvuje na međunarodnom političkom forumu „Global Progressive Mobilisation“, koji okuplja lidere i predstavnike, kako se to ističe – naprednih političkih pokreta iz Evrope i sveta. Upravo tokom tog boravka dao je intervju za španski dnevni list „El Periódico de Catalunya“, iz kog je uputio direktne poruke španskim vlastima u vezi sa priznanjem Kosova. Na listi govornika, nema zvaničnih predstavnika Srbije, ali je tu Dragan Đilas, lider opozicionog SSP.
Bous video: Panel na kojem je Đilas učestvovao:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
