Kurti: Posle 23 godine prva presuda za seksualno nasilje u ratu, Kosovo važan primer za druge zemlje u tretiranju ratnih zločina

„Seksualno nasilje je tokom rata 1998–1999. godine sistematski korišćeno od strane Srbije kao sredstvo rata na Kosovu. Nakon 23 godine nekažnjivosti, u julu 2021. godine zabeležen je prvi korak ka pravdi, prvom presudom ratnog zločinca Zorana Vukotića za seksualno nasilje nad jednom albanskom ženom u Vučitrnu. Poslednjih godina broj suđenja i presuda za ove ratne zločine, koji ne zastarevaju niti mogu biti oprošteni, raste“, poručio je Aljbin Kurti u kosovskoj skupštini.

Na Kosovu se danas, četvrtu godinu zaredom, obeležava Dan sećanja na preživele seksualnog nasilja tokom ratnog sukoba 1998–1999. godine.

Ovaj datum je 2023. proglašen memorijalnim danom, na predlog tadašnje predsednice Vjosa Osmani, a povodom slučaja silovanja maloletne devojčice u Babinom Mostu tokom rata.

Tokom dana, kosovski premijer Aljbin Kurti položio je najpre cveće kod spomenika „Heroina“, gde su i drugi najviši prištinski zvaničnici odali poštu žrtvama, potom se obratio na okruglom stolu u zgradi vlade, a centralnu poruku izneo je na svečanoj sednici Skupštine Kosova.

U ranijem obraćanju iz zgrade vlade, Kurti je poručio da institucije „neće dozvoliti da ova bol ostane nevidljiva“, navodeći da je do sada status žrtve priznat za 1.925 osoba.

„Mnogi i dalje oklevaju da zatraže ono što im pripada – pravdu, priznanje i podršku“, rekao je tada, uz poruku da prijava za priznanje statusa predstavlja „korak ka istini, izlečenju i pravdi“.

Na sednici Skupštine, međutim, Kurti je kao ključni pomak izdvojio činjenicu da je tek 23 godine nakon rata izrečena prva presuda za seksualno nasilje kao ratni zločin, navodeći da Kosovo danas svoje iskustvo deli sa zemljama pogođenim sukobima, uključujući i Ukrajinu.

Podsetio je na to da je u julu 2021. godine izrečena prva presuda Zoranu Vukotiću, osuđenom za seksualno nasilje nad Albankom u Vučitrnu.

„Posle 23 godine nekažnjivosti, u julu 2021. označen je korak ka pravdi, prvom presudom ratnom zločincu Zoranu Vukotiću za seksualno nasilje nad albanskom ženom u Vučitrnu“, rekao je Kurti.

Pohvalio se time da je poslednjih godina povećan broj suđenja i presuda za ratne zločine, naglašavajući da ova dela „ne zastarevaju niti se opraštaju“. No, on istovremeno zamera da je broj presuda „nesrazmerno nizak“.

„Promene koje smo zajedno napravili u Krivičnom zakoniku Kosova omogućile su suđenja u odsustvu za ratne zločine. Međutim, broj presuda i dalje je nizak i nesrazmeran obimu i razmerama zločina seksualnog nasilja tokom rata“, kaže Kurti.

„Kosovo kao primer“, tu i Ukrajina

Iako mnogi ostali slučajevi navodnog ratnog silovanja nisu dobili svoj sudski epilog u srpskom pravosuđu, Kurti tvrdi da se iskustvo Kosova danas koristi šire u Evropi.

„Uprkos nedostatku suočavanja Srbije sa prošlošću, iskustvo Republike Kosovo u tretiranju seksualnog nasilja tokom rata danas služi kao važan primer za druge zemlje pogođene sukobima“.

Posebno je izdvojio saradnju sa Ukrajinom, ocenivši da „razmena iskustava“ pokazuje da kosovske prakse doprinose podršci i osnaživanju preživelih i van Kosova.

„Iz bola našeg naroda proističe snaga koja pomaže drugim narodima“, rekao je.

„Srbija falsifikuje istoriju“

Kurti je istovremeno optužio Srbiju da nastavlja da negira ratne zločine i pruža utočište odgovornima.

Kazao je da, dok Kosovo odaje poštu žrtvama seksualnog nasilja kao „ratnog oružja“, Srbija „nastavlja sa institucionalnim falsifikovanjem istine“.

Posebno se osvrnuo na nedavnu izložbu u Skupštini Srbije posvećenu jedinicama Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije koje su delovale na Kosovu 1999. godine, ocenjujući da je reč o glorifikaciji jedinica čiji su visoki komandanti osuđeni za zločine protiv čovečnosti.

Podrška preživelima i tranziciona pravda

U oba današnja obraćanja, Kurti je insistirao i na institucionalnoj podršci preživelima.

Podsetio je na to da je Kosovo prvi put usvojilo i počelo da sprovodi Strategiju tranzicione pravde, kao i proces dokumentovanja ratnih zločina.

Naveo je i da vlada nastavlja finansiranje četiri organizacije koje pružaju podršku preživelima seksualnog nasilja tokom rata, a to su: „Kosovski centar za rehabilitaciju torture“, „Centar za promociju prava žena“ U Glogovcu, „Medika Đakovica“ i „Medika Kosova“.

Istovremeno je ponovio poruku iz ranijeg obraćanja u vladi da veliki broj preživelih i dalje ćuti zbog stigme i straha, zbog čega institucije, kako je rekao, moraju dodatno da približe informacije i podršku onima koji još oklevaju da se prijave.

Kurti: Nećemo dozvoliti da bol preživelih seksualnog nasilja tokom rata ostane nevidljiv, status priznat za 1.925 osoba