Prošle nedelje obeležena je 27 godišnjica početka NATO bombardovanja. U Beogradu je to učinjeno uz kritike i gorka podsećanja, a u Prištini uz pohvale na račun ove alijanse. Za jedne je tada počela agresija na suverenu evropsku zemlju, bez odobrenja Saveta bezbednosti, a za druge humanitarna intervencija koja je imala za cilj da zaustavi „aparthejd i genocid“ u režima tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. I dok se vlasti u Beogradu nakon tog 24. marta više nisu osvrtale na ovu temu, u Prištini se skoro svakodnevno oglašavaju i obeležavaju godišnjice zločina, uz ponavljanje teških optužbi na račun Srbije.
Dan nakon početka bombardovanja, na Kosovu su usledila obeležavanja zločina u selima između Prizrena i Orahovca (Bela Crkva, Celina, Velika Kruša, Mala Kruša).
Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, tada su srpske snage započele ofanzivu protiv OVK, a u Maloj Kruši je 25. i 26. marta 1999. godine ubijeno 114 muškaraca Albanaca.
Prema navodima Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove UN-a, tog 25. marta su pripadnici MUP-a Srbije ubili 59 Albanaca u selu Bela Crkva.
Sa druge strane, precizni podaci regionalnih organizacija za ljudska prava o ubijenima u selu Velika Kruša – nedostaju.
U Knjizi pamćenja Fonda za humanitarno pravo, navodi se da je u ovom selu u periodu 25. – 26. mart 1999. ubijeno oko 180 Albanaca. Sa druge strane, u objavi na Fejsbuk profilu FHP-a iz 2020. godine – navodi se podatak o 204 ubijenih u tom periodu u istom selu.
Prištinski zvaničnici takođe spominju cifre od više od 200 ubijenih u ovom selu.
„Danas se sa bolom sećamo 243 civila ubijenih u Velikoj Kruši i 113 u Maloj Kruši, 26. marta 1999. godine. Srpska vojska je nasilno uklonila 64 stanovnika Kruše, spalivši preko 700 kuća, zajedno sa verskim i kulturnim institucijama“, poručio je 26. marta kosovski premijer Aljbin Kurti, na dan obeležavanja godišnjice.
Poručio je da oni neće zaboraviti članove porodica koje su u ovim selima stradali, a to su, tvrdi: „48 članova porodice Beriša u Suvoj Reci (čija su tela poslata u masovnu grobnicu u Batajnici, blizu Beograda), 19 članova porodice Imeraj u Padalištu, kao i 23 ubijena u Landovici i šest ubijenih u Đakovici“.
Sva ubistva i nestanci, kazao je Kurti, dokaz su o „genocidu Srbije na Kosovu“.
„Ova ubistva i prisilni nestanci su snažan dokaz o genocidu koji je počinila Srbija na Kosovu. Suočeni sa ovim zločinima, postoji samo jedan dostojanstven odgovor: uspostaviti pravdu kao moralni, pravni i istorijski imperativ“.
Kosovska predsednica Vjosa Osmani boravila je ove godine na komemoraciji za stradale u ovim selima, odnosno na sahrani posmrtnih ostataka Ajvaza Šehua iz Male Kruše.
„Nakon mnogo godina čekanja i bola, u Maloj Kruši smo se poslednji put oprostili od Ajvaza Šehua, koji je do sada bio nasilno nestao. Imao je samo 15 godina kada je ubijen, dok se njegova majka 27 godina nadala da će pronaći svog sina“, navela je Osmani.
A potom je poručila da „pokušaj Srbije da vatrom izbriše tragove zločina“ nije uspeo, jer istina nije ugašena.
„Naprotiv, to ju je učinio još jačom, još neizbrisivom. Na ovom prostoru gde je bol obuhvatio kao nepisani zakon, život se nije povukao. U očima dece odrasle bez roditelja, u tišini koja nije predaja, već sećanje, u neumoljivoj borbi za pravdu, pojavljuje se otpornost koja podseća na istoriju samog Kosova. Velika i Mala Kruša nisu samo sećanja na zločin, već moralne granice istorije koja traži pravdu i odbija da se zatvori u tišini“, navela je ova predsednica.
Izbica
Dva dana kasnije prištinski zvaničnici su nastavili sa obeležavanjem i oglašavanjem povodom drugih godišnjica, povodom zločina u Izbici.
Inače, zločin u Izbici bio je sastavni deo optužnice za ratne zločine protiv Slobodana Miloševića. U optužnici se navodi da su srpske i jugoslovenske snage napale selo 27. marta 1999. i da su se stanovnici sklonili na livadu izvan Izbice.
„Dana 28 marta ili oko tog datuma, snage SRJ i Srbije opkolile su seljane i onda im prišle, tražeći pare. Pošto su policajci ukrali dragocenosti, muškarci su odvojeni od žena i male dece. Muškarci su zatim dalje podeljeni u dve grupe, od kojih je jedna poslata na obližnje brdo, a druga u korito obližnje rečice. Snage SRJ i Srbije su onda pucale u obe grupe muškaraca. Oko 130 muškaraca kosovskih Albanaca je ubijeno“, navodi se u optužnici.
Prema navodima Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove UN, koji se oglasio 28. marta, u Izbici su tog dana pre 27 godina ubijena najmanje 132 Albanca.
Osnovni sud u Prištini osudio je 2024. godine Muhameta Aljidemaja na 15 godina zatvora za ovaj zločin, uz navode da je sa pripadnicima srpskih policijskih i vojnih snaga učestvovao u ubistvu albanskih civila. Pre oko mesec dana, kazna mu je smanjena na 13 godina.
Muhamet Aljidemaj (Alidemaj), inače rodom iz Krnjina kod Istoka, negirao je krivicu tokom suđenja. On je živeo u Beogradu duže od dve decenije, tj. sve do 2021, kada je, po dolasku na Kosovo uhapšen i poslat u pritvor.
Njegove komšije iz Beograda su se pre nego što je osuđen angažovale kako bi obezbedile deo novca za njegovu odbranu i izrazile želju da svedoče, takođe tvrdeći da je nevin.
Na ovu godišnjicu, 28. marta oglasio se Aljbin Kurti, sa podatkom od 147 ubijenih Albanaca.
„Na godišnjicu masakra u Izbici, sećamo se jedne od najtežih rana rata na Kosovu. 28. marta 1999. godine, srpske oružane snage su opkolile selo Izbica. Nakon pljačke i odvajanja muškaraca od žena i dece, pogubljeno je 147 nevinih Albanaca. Dve starije žene, nesposobne da se kreću, žive su spaljene nakon što su srpske snage zapalile prikolicu traktora u kojoj su se nalazile. Preživeli su nasilno proterani, dok su tela žrtava ekshumirana i sakrivena u masovnim grobnicama na Kosovu i u Srbiji, u pokušaju da se izbrišu tragovi zločina“, poručio je Kurti.
Odao je počast stradalima ali i istakao da odaje počast i članovima njihovih porodica koji su, kaže, svedočili pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju na suđenjima Miloševiću i drugim srpskim zvaničnicima.
Podujevo
Istog dana, tj. 28. marta, Kurti se oglasio i povodom zločina koji je pre 27 godina počinjen u Podujevu.
„Na ove dane sećanja, usred bola i ponosa, obeležavamo 21 žrtvu ubijene u masakru u Podujevu. Dana 28. marta 1999. godine, jedan od najtežih zločina nad albanskim civilima počinjen je nad porodicama Bogujevci, Durići i Ljugaljiu… Živi dokaz zločina Srbije i ljudske snage pred licem varvarstva. Deca koja su streljana sa 32 metka, Saranda, Fatoši, Jehona, Lirija i Genci, nose u svojim telima istoriju naroda koji se nije predao“, naveo je Kurti.
Za sve zločine tokom rata na Kosovu, dodao je, postoje dokazi i svedoci, što dodatno jača značaj osnivanju Instituta za ratne zločine.
„Naše institucije imaju obavezu da osiguraju da ti dokazi postanu temelj pravde koja je decenijama uskraćivana. Osnivanje Instituta za ratne zločine na Kosovu je važan korak ka dokumentovanju istorijske istine. Ali, nakon toga moraju uslediti konkretne akcije pravosudnog sistema. Pozivamo institucije Republike Kosovo, posebno Državno tužilaštvo, da deluju sa većom odlučnošću“, naveo je.
U poslednje četiri godine istrage i optužnice za ratne zločine su se povećale, ali Kurti smatra da je potrebno još.
Inače, Saranda i Fatos Bogujevci dvoje su od petoro dece koji su preživeli u zločinu koji su izvršili Škorpioni.
Sarandu je spasila redovna vojska koja joj je pružila prvu pomoć, prebacili su je u bolnicu u Prištini, gde je ostala na lečenju do kraja rata, kada je britanski KFOR odveo za Mančester, gde se i školovala.
Saranda i Fatos Bogujevci svedočili su na suđenju generalu MUP-a Srbije Vlastimiru Đorđeviću kojeg je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju osudio 2011. na 27 godina zatvora za zločine na Kosovu. Njemu je žalbeno veće 2014. godine smanjilo kaznu na 18. godina.
Za zločin u Podujevu, u Srbiji je osuđeno pet pripadnika „Škorpiona“, dok je šesti pripadnik Srbiji izručen iz Kanade. Ovom procesu prisustvovala je i Bogujevci, koja je kazala da se radi o važnom koraku u uspostavljanju pravde, ali i da su osuđeni za ovaj zločin pušteni iz zatvora pre isteka kazne.
Saranda Bogujevci, sada ministarka kulture i turizma u kosovskoj vladi, kao konceptualna umetnica, u Beogradu je 2013. godine predstavila izložbu u znak sećanja na njenu porodicu na kojoj je bio i tadašnji premijer Srbije, Ivica Dačić.
O tome šta se tada dogodilo, govorila je i pre četiri godine u emisiji Slobodno srpski:
Pusto Selo
Danas, 31. marta, na Kosovu se obeležava i godišnjica zločina u Pustom Selu kod Orahovca.
Inače, prema dosadašnjim medijskim napisima i nalazima organizacija koje su istraživale ovaj zločin, ali i svedočenjima, u popodnevnim satima 31. marta 1999. srpske vojne, paravojne i policijske snage, opkolile su Pusto Selo koje je brojalo oko 100 kuća, ali u kome se broj stanovnika udvostručio tada zbog toga što su se u njemu sklonili raseljeni iz drugih sela.
Kako je jedan od preživelih svedočio za BIRN pre nekoliko godina, posle jednosatnog granatiranja sela, srpske snage su u polju okupile meštane, odvajajući muškarce od žena. Potonjima je kazano da napuste selo, dok je prema ovim informacijama, 119 muškaraca podeljeno u četiri grupe.
„Prva grupa su činila deca od 13 do 17 godina. Naterali su ih da hodaju oko 30 metara iza nas i pogubili ih. Isto se dogodilo i sa drugom grupom. Ja sam bio u trećoj. Bilo je oko 20 vojnika sa mitraljezima”, svedok Tahir Krasnići je navodio. I on sam je bio ranjen. Jedan je od 13 preživelih ovog zločina.
Dan kasnije, ranjeni Tahir Krasnići se vratio u selo i tada su naredna tri dana počeli da pokopavaju mrtve u tajnosti.
„Počeli smo da skupljamo tela i kopamo grobove. Da bismo kasnije mogli da ih identifikujemo, zapisali smo njihova imena na kaiševima i na drvenim daskama svakog groba. Neka tela su bila spaljena, tako da nisu mogla biti identifikovana. Tela smo zamotali ćebadima i najlonima doniranih od humanitarnih organizacija kućama koje su spaljene 1998. godine”, svedočio je za BIRN.
Srpske snage su se, kako je tada pisao ovaj medij, 21. aprila vratile u Pusto Selo i ponovo iskopale 106 žrtava bagerom i navodno odvezli u pravcu Orahovca.
U junu 1999. godine, posmrtni ostaci ubijenih u Pustom Selu pronađeni su u tri masovne grobnice u Orahovcu, Prizrenu i Suvoj Reci.
Osim Vlastimira Đorđevića, bivši generali Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković i Vladimir Lazarević, bivši general srpske policije Sreten Lukić, proglašeni su krivima za ubistvo, deportaciju i nehumano postupanje prema kosovskim Albancima 1999. godine, uključujući i za zločin u Pustom Selu.
Lazarević je osuđen na 14 godina zatvora. Pavkoviću je izrečeno 22, Lukiću 20.
Kosovska predsednica Vjosa Osmani danas je kazala da je 31. marta 1999. godine u ovom selu otkrivena sva „razmera okrutnosti srpskog režima prema albanskom civilnom stanovništvu“.
„31. marta 1999. godine, u Pustom Selu, Orahovac, genocidni režim Srbije masakrirao je 106 nevinih civila, otkrivajući razmere okrutnosti koja prevazilazi sve ljudske granice. Bio je to namerni čin protiv života, dostojanstva i samog postojanja jednog naroda. 13 ljudi je preživelo da na svojim plećima nosi sećanje i istinu koja nikada ne sme biti zaboravljena“, kazala je Osmani danas, preneli su mediji u Prištini.
A Aljbin Kurti danas je poručio da je dužnost pravosudnih organa da sve zločine počinjene u ovom mestu – pretvori u optužnice.
„Sećanje nije dovoljno, ono mora postati i pravda. Dužnost je pravosudnih institucija da ih pretvore u optužnice. Odložena pravda je skraćena pravda, ali nikada nećemo prestati da je tražimo…“, kazao je Kurti, prenose mediji u Prištini.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
