Više od 39 odsto žena na Kosovu nezadovoljno iskustvom porođaja

Izvor: Koha (Tekst je preveden sa albanskog; prekjučerašnje izdanje)

Zlostavljanje tokom porođaja, nedostatak informacija i kašnjenje u zdravstvenoj zaštiti neki su od problema sa kojima se suočavaju žene na Kosovu i u regionu Zapadnog Balkana, navodi se u najnovijem izveštaju Agencije Ujedinjenih nacija za seksualno i reproduktivno zdravlje, UNFPA.

Ova situacija, kako se navodi u saopštenju kancelarije UNFPA u Kosovu, odražava trendove zabeležene u čitavoj Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji.

Izveštaj ističe značajne regionalne razlike i konstatuje da su žene sa Zapadnog Balkana prijavile neke od najviših nivoa nezadovoljstva svojim iskustvom porođaja.

Prema izveštaju, 42,7 odsto žena u Albaniji i 39,2 odsto žena na Kosovu izjavilo je da je nezadovoljno svojim iskustvom porođaja. Ovo se navodi kao jedna od najviših vrednosti zabeleženih među zemljama obuhvaćenim studijom.

Izveštaj pod naslovom „Poštovan porođaj: Iskustva i perspektive žena u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji“ ističe rasprostranjenu, ali često nevidljivu, krizu akušerskog nasilja koje krši osnovna ljudska prava i dostojanstvo žena.

Nalazi izveštaja zasnovani su na onlajn anketi sa više od 2.600 žena koje su nedavno rodile, sprovedenoj u 16 zemalja i teritorija regiona. Preko 70 odsto ispitanica u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji navelo je da je doživelo neki oblik zlostavljanja tokom porođaja.

„Anketa je obuhvatila i ispitanice sa Zapadnog Balkana, uključujući Kosovo, gde iskustva žena pokazuju da i dalje postoje značajne praznine u obezbeđivanju poštovanog i dostojanstvenog porođajnog procesa“, navodi se u saopštenju.

Prema anketi, dve od tri žene prijavile su da su doživele barem jedan oblik zlostavljanja tokom porođaja. „To uključuje medicinske procedure bez informisanog pristanka, verbalno i fizičko zlostavljanje, kao i ozbiljna kršenja privatnosti“, navodi se u saopštenju.

„Ovi nalazi predstavljaju snažan poziv na buđenje. Svaka žena ima pravo na najviši mogući standard zdravlja, što uključuje dostojanstvenu i poštovanu negu tokom porođaja“, citira se Florence Bauer, regionalna direktorka UNFPA za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju.

Prema njenim rečima, akušersko nasilje nije samo kliničko pitanje, već kršenje ljudskih prava koje žene čini bespomoćnim i povređenim, sa dugoročnim posledicama po zdravlje i dobrobit.

Među glavnim nalazima izveštaja je rasprostranjeno zlostavljanje. Prema izveštaju, 67 odsto ispitanica iskusilo je bar jedan oblik zlostavljanja tokom porođaja.

Još jedan nalaz odnosi se na „procedure bez pristanka“. Skoro polovina (48,1 odsto) žena podvrgnuta je akušerskim procedurama – poput epiziotomije, carskog reza ili davanja oksitocina – bez njihovog informisanog pristanka.

Izveštaj takođe konstatuje da je zlostavljanje uobičajeno. Oko 24 odsto ispitanica navelo je da su doživele verbalno zlostavljanje, uključujući vikanje i ponižavanje, dok je jedna od deset žena prijavila fizičko ili seksualno zlostavljanje tokom porođaja ili ginekoloških pregleda.

Još jedan nalaz je niska svest i prijavljivanje. Više od polovine ispitanica (53,7 odsto) nije bilo upoznato sa terminom „akušersko nasilje“, a samo 2 odsto onih koje su doživele zlostavljanje prijavilo je svoja iskustva, često zbog nedostatka poverenja u mehanizme odgovornosti ili straha od posledica.

Izveštaj takođe ukazuje na nejednakost u ranjivosti. Žene mlađe od 18 do 24 godine, kao i one koje se suočavaju sa ekonomskim teškoćama ili nižim obrazovanjem, imale su značajno veću verovatnoću da prijave iskustvo zlostavljanja.

Uz objavljivanje izveštaja, UNFPA i Evropski odbor za akušerstvo i ginekologiju (EBCOG) objavili su zajednički Poziv na akciju, upućujući institucijama i medicinskoj zajednici u regionu da preduzmu konkretne korake za eliminisanje akušerskog nasilja.

„Poziv na akciju uključuje nekoliko ključnih mera: usvajanje zakonodavstva, jačanje profesionalne obuke, osnaživanje žena i porodica, obezbeđivanje odgovornosti i angažovanje društva u rešavanju ovog problema.“