Rat između Izraela i Irana nastavlja da se širi regionom Bliskog istoka, uz nove razmene napada, eksplozije u više zemalja i rastući broj žrtava. Prema podacima organizacije za ljudska prava sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama, od početka sukoba u Iranu je poginulo više od 1.100 ljudi.
Istovremeno, sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se u Tel Avivu i Jerusalimu dok su izraelski protivvazdušni sistemi presretali iranske projektile, a na nebu iznad gradova viđene su eksplozije.
Sjedinjene Američke Države najavile su da će početi da izvode udare dublje na teritoriji Irana, dok visoki američki zvaničnici upozoravaju da je operacija još u ranoj fazi.
Iran: Gađaju se civilna područja
Iransko Ministarstvo spoljnih poslova optužilo je SAD i Izrael da namerno gađaju civilna područja tokom napada. Portparol Esmail Bakaei naveo je na mreži X da napadi imaju globalne posledice, uključujući rast cena energije, destabilizaciju valuta i pad kupovne moći širom sveta.
„Za nas Irance cena je neuporedivo veća: naš narod se brutalno ubija dok agresori namerno gađaju civilna područja i svaku lokaciju za koju veruju da će izazvati najveću patnju i gubitak života“, naveo je Bakaei.
Američki predsednik Donald Tramp ranije je izjavio da želi da uništi iranske balističke raketne kapacitete i sposobnost zemlje da razvije nuklearno oružje.
Iran tvrdi da gori američki tanker
Iranska državna televizija javila je da su pomorske snage te zemlje pogodile američki tanker u severnom delu Persijskog zaliva.
Prema navodima Islamske revolucionarne garde (IRGC), tanker je pogođen raketom i trenutno gori. IRGC je takođe saopštio da ima „potpunu kontrolu“ nad Ormuskim moreuzom, ključnim pomorskim prolazom između Persijskog zaliva i Indijskog okeana.
Incident za sada nije nezavisno potvrđen. Britanska organizacija za pomorsku trgovinu (UKMTO) ranije je saopštila da je tanker pogođen kod obale Kuvajta.
Napadi i van glavnih frontova
Sukob se proširio i na druge zemlje regiona.
Azerbejdžan je optužio Iran da je izveo napade dronovima na njegovu teritoriju, pri čemu su povređene dve osobe. Jedan dron pogodio je zgradu terminala međunarodnog aerodroma u Nahčivanu, a drugi je pao u blizini školske zgrade u selu Šakarabad.
Azerbejdžan je zbog toga pozvao iranskog ambasadora na razgovor i najavio snažan diplomatski protest.
U Abu Dabiju je šest stranih državljana iz Pakistana i Nepala lakše i srednje teško povređeno od krhotina nakon što je protivvazdušna odbrana presrela dron.
Eksplozije su prijavljene i u Dohi, glavnom gradu Katara, dok su vlasti ranije počele evakuaciju stanovnika koji žive u blizini američke ambasade kao meru predostrožnosti.
Napadi na Izrael i nova bombardovanja u Iranu
Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su jutros aktivirani sistemi protivvazdušne odbrane nakon što je identifikovan novi talas raketa lansiranih iz Irana. Građani su pozvani da prate bezbednosna uputstva.
Istovremeno su u Teheranu ponovo odjeknule eksplozije. Stanovnici navode da se bombardovanja čuju širom grada, dok mnogi razmišljaju da li da napuste prestonicu.
Jedan stanovnik koji je napustio Teheran rekao je za CNN da se bombardovanja čuju „na severu, jugu, istoku i zapadu“, dodajući da ljudi ne znaju šta je sledeća meta.
Isključen internet u Iranu
Prema podacima organizacije NetBlocks, u Iranu je internet blokiran više od 120 sati, a povezanost je pala na oko jedan odsto u odnosu na uobičajeni nivo.
Organizacija navodi da telekomunikacione kompanije prete pravnim postupcima korisnicima koji pokušavaju da pristupe globalnom internetu, što dodatno otežava dobijanje pouzdanih informacija iz zemlje.
Rusija: Iran nije tražio vojnu pomoć
Kremlj je saopštio da Iran nije zatražio vojnu pomoć Rusije uprkos napadima SAD i Izraela.
Portparol Dmitrij Peskov naveo je da sporazum o strateškom partnerstvu između Rusije i Irana, potpisan prošle godine na period od 20 godina, ne predviđa vojnu pomoć.
Rusija je angažovana na izgradnji jedine iranske nuklearne elektrane u Bušeru, dok je Iran ranije snabdeo Rusiju velikim brojem dronova koje Moskva koristi u ratu u Ukrajini.
Incidenti u regionu i žrtve
Na severoistoku Sirije presretnuta raketa pala je u blizini grada Kamišli, bez prijavljenih žrtava.
Pentagon je u međuvremenu identifikovao petog američkog vojnika poginulog u napadu dronom na luku Šuaiba u Kuvajtu. Reč je o majoru Džefriju O’Brajenu iz Ajove. Još jedan vojnik za koga se veruje da je poginuo čeka formalnu identifikaciju, dok su ranije identifikovana još četvorica stradalih američkih vojnika.
Američka komanda je takođe potvrdila da su tri američka aviona F-15E Strike Eagle oborena iznad Kuvajta tokom napada na Iran, usled incidenta „prijateljske vatre“.
Napadi i u Libanu
Izraelski vazdušni napadi nastavljeni su i u Libanu. Prema libanskim medijima, tri osobe su poginule, a šest je povređeno u dva napada u blizini Bejruta.
Napadi su prijavljeni i u južnom delu prestonice, uporištu Hezbolaha. Izrael tvrdi da je pogodio nekoliko komandnih centara te organizacije.
Libanski državni mediji navode i da je izraelski dron pogodio stan u palestinskom izbegličkom kampu Bedavi kod Tripolija, pri čemu su poginuli visoki zvaničnik Hamasa Vasim Atalah al-Ali i njegova supruga.
Evakuacija stranaca iz regiona
Zbog pogoršanja bezbednosne situacije, aviokompanija Katar Ervejz saopštila je da će početi da prevozi strane državljane iz Omana u evropske gradove, uključujući Amsterdam, Berlin, Kopenhagen, London, Madrid i Rim, uz ograničen broj letova.
Letovi će biti organizovani i iz Rijada za Frankfurt, dok je vazdušni prostor Katara zatvoren zbog iranskih napada.
Ministar spoljnih poslova Omana Badr Al Busaidi poručio je da se sa vladama različitih zemalja radi na organizovanju letova za evakuaciju stranih državljana iz regiona.
„Građani svih zemalja imaju ljudsko pravo na bezbednost. Važni su ljudi. Zaustavimo rat“, poručio je Al Busaidi.
U Ambasadi Irana u Beogradu otvorena knjiga žalosti za ajatolaha
„Sa dubokom tugom, obaveštavamo da će Ambasada Islamske Republike Iran u Beogradu otvoriti knjigu žalosti povodom mučeničke smrti Vrhovnog Vođe Islamske Revolucije Irana, Njegove Eminencije velikog Ajatolaha Alija Hamneija.“
U saopštenju se navodi da je ajatolah stradao 28. februara 2026. godine tokom, kako se tvrdi, zajedničke vojne agresije Sjedinjenih Američkih Država i cionističkog režima na Iran.
Kako se navodi, knjiga žalosti će biti otvorena u prostorijama Ambasade Islamske Republike Iran u Beogradu, na adresi Mihaila Mike Jankovića broj 3 od srede do petka, 4 – 6. marta 2026.godine, od 10 do 14 časova.
Iran lansira rakete ka Izraelu, ceo Irak ostao bez struje: SAD potopile iranski ratni brod
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
