Ono o čemu su pojedini analitičari govorili prethodnih dana, danas je praktično potvrđeno – Pokret Samoopredeljenje i njegov lider, kosovski premijer Aljbin Kurti, neće podržati još jedan mandat Vjose Osmani. Kao potencijalnog kandidata, Kurti je predložio profesora Murata Jašarija, navodeći da bi on, kao član porodice Jašari, bio „pravi izbor u pravom trenutku“ za predsednika Kosova. S druge strane, ukoliko se ne pronađe ujedinjujuća figura, prema Kurtiju, ostaje opcija da svaki politički subjekt predloži svog kandidata, o čemu bi se odlučivalo glasanjem u Skupštini Kosova. Važno je, prema njegovim rečima, da se Kosovo ne podvrgne još jednom izbornom procesu.
Pokret Samoopredeljenje danas je održao sednicu Glavnog odbora, a kako se i očekivalo, razgovaralo se o pitanju predsednika.
Inače, Kurti je u proteklim danima održao sastanke sa liderima najvećih opozicionih partija, sa nekima i po dva puta, uključujući predsednika PDK-a Bedrija Hamzu i lidera LDK Ljumira Abdidžikua. I pored toga, nijedan sastanak nije rezultirao dogovorom.
Ni drugi, jučerašnji sastanak Kurtija i Hamze nije doneo konkretan ishod. Kurti je nakon sastanka poručio da konsenzualnog imena nema i da je sve izgledniji scenario partijskih kandidatura.
Ipak, Kurti je danas, govoreći o sastancima sa opozicijom, naveo da su oni bili konstruktivni.
„Nakon formiranja vlade započeli smo intenzivno angažovanje za ovaj proces, jer je ostalo još veoma malo dana za izbor predsednika/predsednice. Veoma sam svestan da Pokret Samoopredeljenje sam nema brojke, nema 80 glasova. Zbog toga sam pozvao na sastanak dvojicu lidera opozicionih partija. Sastanci su bili konstruktivni“.
„Figura iz porodice Jašari imala podršku svih političkih partija“
U početku je, kaže Kurti, postojala saglasnost da je Kosovu potrebna ujedinjujuća figura.
„Takva, neupitna figura svakako bi bio kandidat iz emblematične porodice Jašari. Moje uverenje je bilo i ostaje da bi figura poput profesora Murata Jašarija imala podršku svih političkih partija“, rekao je Kurti, prenosi Koha.
Za Kosovo bi, kaže, „bila čast“ da Jašari bude predsednik u vreme kada se „zemlja kontinuirano suočava sa pretnjama i napadima iz Srbije“.
„Bila bi to čast i imajući u vidu uzastopne napade iz Srbije, uključujući terorističku agresiju u Banjskoj, teroristički napad na kanal Ibar-Lepenac i svakodnevne pretnje našeg severnog suseda. Potreban je trenutak refleksije i figura koja može da se suoči sa olujama sa kojima bi se naša zemlja mogla suočiti. U teškim vremenima nalazili smo podršku i inspiraciju u porodici Jašari, kao što smo je nalazili kod vrhovnog komandanta Adema Jašarija, stoga bi i danas izbor profesora Murata Jašarija bio pravi izbor u pravom trenutku“, rekao je Kurti.
Opcija da svaka partija predloži svog kandidata
Prema njegovim rečima, ukoliko se ne pronađe ujedinjujuća figura, ostaje opcija da svaki politički subjekt predloži svog kandidata, o čemu bi se odlučivalo glasanjem u Skupštini Kosova.
„Nakon sastanka sa predsednikom PDK-a Bedrijem Hamzom, najavljeno mi je da oni sada smatraju da predsednik od sledeće nedelje mora da bude iz PDK-a. Smatram da kandidat može da dođe iz bilo kog subjekta. Ali na kraju odlučuje glasanje u Skupštini. Ukoliko ne uspemo da pronađemo ujedinjujuću figuru, jedna od preostalih opcija jeste da svaki subjekt predloži svog kandidata i da se podvrgnu glasanju u Skupštini Kosova“, rekao je Kurti.
On je najavio i da će sutra razgovarati sa predsednikom LDK-a Ljumirom Abdidžikuom o ovom pitanju i procesu.
Kurti je izjavio da će, ukoliko se politički subjekti saglase o otvorenoj trci, i Pokret Samoopredeljenje imati svog kandidata.
Važno je, prema njegovim rečima, da se Kosovo ne podvrgne još jednom izbornom procesu.
Ističe rok
Podsetimo, Kosovo ulazi u poslednje dane ustavnog roka za izbor predsednika, a politički dogovor i dalje ne postoji. Skupština Kosova ima rok do 4. marta da izabere novog predsednika. Ukoliko se to ne dogodi ni u trećem krugu glasanja, Skupština se raspušta i sledi raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u roku od 45 dana.
Predsednik se bira u Skupštini Kosova tajnim glasanjem poslanika. U prva dva kruga potrebna je dvotrećinska većina svih poslanika – najmanje 80 od ukupno 120 glasova. Ukoliko u ta dva kruga ne dođe do izbora, u trećem krugu dovoljna je prosta većina, odnosno najmanje 61 glas. Neuspeh i u trećem krugu automatski vodi ka raspuštanju Skupštine.
Iako je Kosovo ušlo u završnicu procesa, nijedno konkretno ime kandidata nije zvanično predloženo, niti postoji politički sporazum koji bi omogućio izbor predsednika. I dalje se govori o potrebi „konsenzualnog kandidata“, ali bez ikakvog dogovora na vidiku.
Iz ovoga se izuzima akademik Arsim Bajrami koji je objavio da se on kandiduje za predsednika Kosova. Obraćajući se predsednicima političkih partija sa pozivom na jedinstvo, naveo je da izražava spremnost da bude jedan od konsenzualnih kandidata za predsednika.
Takođe, prethodnih dana kosovske medije preplavile su navodne informacije o članovima porodice Jašari kao mogućim kandidatima za predsednika, koje su dodatno podgrejane nakon što je kosovski ministar spoljnih poslova, Gljauk Konjufca, rekao da bi ime za predsednika iz ove porodice bio „automatski konsenzus“ u društvu.
Međutim, sve je stalo nakon što je porodica Jašari demantovala ove navode.
Aktuelna predsednica Vjosa Osmani, koja je ranije najavila interesovanje za novi mandat, nije komentarisala nedavne sastanke partijskih lidera, niti je potvrdila da li je obezbedila potrebnih 30 potpisa poslanika za kandidaturu. Ni Lista „Guxo“, čija je Osmani osnivačica, još nije formalno pokrenula proceduru prikupljanja potpisa.
Pročitajte opširnije:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
