Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije i Kancelarija za Kosovo i Metohiju oglasili su se povodom 18. godišnjice jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova 17. februara 2008. godine, sa porukom da ne priznaju „jednostrani secesionistički akt“. Za to vreme, na Kosovu se proslavlja.
U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova navodi se da Republika Srbija „ne priznaje, nije priznala i neće priznati jednostrane secesionističke akte“ i da jednostrano proglašenje nezavisnosti predstavlja „ozbiljno i flagrantno kršenje međunarodnog prava, suvereniteta i teritorijalnog integriteta države članice UN“. Ministarstvo je istaklo i da selektivna primena međunarodnog prava „ozbiljno potkopava poverenje u međunarodno pravo“ i šalje poruku da u međunarodnim odnosima „ne postoje jednaka pravila za sve“.
„Istovremeno, pripadnici srpskog naroda na Kosovu i Metohiji suočavaju se sa nekim od najflagrantnijih oblika kršenja ljudskih prava na evropskom tlu. Izloženi svakodnevnim pritiscima i kontinuiranom zastrašivanju, Srbi na Kosovu i Metohiji grčevito se bore za opstanak na svojim vekovnim ognjištima, dok im se u 21. veku sistematski ograničavaju osnovna prava, uključujući slobodu kretanja, kao i pristup zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju. Zato se s pravom nameće pitanje da li se oni koji danas obeležavaju i slave ovaj datum sete i više od 200.000 proteranih Srba iz svojih domova, kao i stotina oskrnavljenih i uništenih verskih i kulturnih objekata.“
Prethodno se oglasila Kancelarija za Kosovo i Metohiju. U sličnom tonu ocenjuje da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova predstavlja „jedan veliki poraz sa stanovišta međunarodnog prava“ i „poraz za sve koji su se nadali uspostavljanju normalnog i uređenog društva“.
Ministarstvo i Kancelarija za KiM naglašavaju da Srbija ostaje posvećena politici mira, dijaloga i poštovanja međunarodnog prava, kao i zaštiti prava i opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
U Prištini je sa druge strane „Dan nezavisnosti“ protekao u znaku ceremonija i proslava, uključujući podizanje kosovske zastave, svečane sednice vlade i skupštine, polaganje cveća na grobove Ibrahima Rugove, Adema Demaćija i Adema Jašarija, paradu Kosovskih bezbednosnih snaga i Kosovske policije, uz čestitke svetskih lidera, kao i proteste u znak podrške bivšim liderima Oslobodilačke vojske Kosova koji se trenutno suočavaju sa suđenjem u Hagu.
18. godišnjica nezavisnosti Kosova obeležena u znaku veličanja OVK
Obeležavanje 18. godišnjice jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova u Prištini ove godine protiče gotovo u potpunosti u znaku veličanja Oslobodilačka vojska Kosova (OVK), uz poruke da je njen rat bio „čist, oslobodilački i antikolonijalni“, kao i snažnu političku i institucionalnu podršku bivšim liderima OVK kojima se sudi u Hagu.
Centralna ceremonija obuhvatile su podizanje kosovske zastave, svečane sednice vlade i skupštine, odavanje počasti Ademu Demaćiju, Ibrahimu Rugovi i Ademu Jašariju, paradu Kosovskih bezbednosnih snaga i Kosovske policije, kao i masovni protest u znak podrške optuženom komandnom lancu OVK, ali i političkim vođama pred Specijalizovanim sudom u Hagu.
Premijer Aljbin Kurti govorio je danas u najmanje dva navrata o OVK, na sednici vlade i kasnije pre početka parade, poručio je da „rat OVK nikada ne može biti prepisan“, ocenivši ga kao „pravedan rat jednog okupiranog i potlačenog naroda pod aparthejdom“, te dodao da je, uz NATO bombardovanje, otvorio put kosovskoj državnosti. On je kritikovao sudski proces protiv bivših lidera OVK, navodeći da se istorija Kosova ne može odvojiti od njihove uloge.
Kurti je štaviše, Hašima Tačija, Jakupa Krasnićija, Kadrija Veseljija iRedžepa Seljimija, kojoma je u toku suđenje u Hagu za teške ratne zločine, nazvao „predstavicima 17. februara“.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je da je OVK bila „krvava zakletva naroda koji je želeo da živi slobodno“, ističući da „temelji kosovske države“ počivaju na „ratu za slobodu i simbolici komandanta Jašarija“. Slične poruke uputila je i predsednica Skupštine Aljbuljena Hadžiju, koja je naglasila da je OVK ono „što stoji u temelju Republike“.
I opozicione stranke su se oglasile u istom tonu. Predstavnici PDK i LDK poručili su da OVK nije bila kriminalna organizacija, već oslobodilačka vojska, uz ocenu da se u Hagu vodi „selektivan“ i „nepravedan“ proces.
Posebnu pažnju izazvalo je obraćanje predsednika Albanije Bajram Begaj, koji je u Skupštini Kosova otvoreno izrazio podršku OVK i njenim bivšim liderima, navodeći da se istorija Kosova „ne može napisati bez Tačija, Veseljija, Krasnićija i Seljimija“, koje je ocenio kao nepravedno optužene.
U centru Prištine, u znak podrške optuženima, a simbol kosovskih Albanaca novie istorije „newborn“, postavljeno je 5.000 amblema OVK, dok je protest pod sloganom „Pravda, ne politika“ okupio više hiljada građana. Protestu su prisustvovali i najviši kosovski zvaničnici, a skup je bio usmeren protiv rada Specijalnog suda u Hagu.
Istovremeno, Ministarstvo obrazovanja Kosova saopštilo je da je prvi školski čas u ustanovama koje rade po kosovskom sistemu bio posvećen „istoriji, ulozi i žrtvi OVK“.
Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost 2008, Srbija ga ne priznaje
U kosovskoj skupštini, 17. februara februara 2008. godine, privremene institucije samouprave u Prištini proglasile su Kosovo nezavisnom državom.
Srbija ovaj akt smatra nelegitimnim i protivnim međunarodnom pravu i svom Ustavu. Prema Ustavu Republike Srbije, zvanično – Kosovo i Metohija su i dalje njen sastavni deo.
Međunarodni sud pravde je 2010. godine, u savetodavnom mišljenju, zaključio da deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekršila međunarodno pravo, ali se Sud nije izjašnjavao o državnosti Kosova, niti o pravnim posledicama tog čina, ostavljajući to pitanje u domenu političkih i bilateralnih odnosa. Sud je mišljenje doneo na zahtev Srbije.
Ipak, Briselskim sporazumom i tzv. tehničkim sporazumima nakon njega, a sada i nastavkom – (Evropskog) Sporazuma o putu za normalizaciju odnosa Srbije i Kasova, institucije Republike Srbije na Kosovu su posle jednog veka ostale bez svojih sedišta na Kosovu, bez resursa, odnosno državno osoblje integrisano u kosovski sistem, kao što su policija, sudstvo, telekomunikacione institucije, carina, lokalne samouprave, dok je EPS raskačio Kosovo, a elektroenergetska mreža prešla u albanski OST.
Od institucija Republike Srbije na Kosovu preostale su još zdravstvene i obrazovne institucije, za koje se ovih dana takođe reaktuelizovala tema integracije.
Broj zemalja koje priznaju Kosovo
Tačan broj zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova i dalje je predmet neslaganja Beograda i Prištine. Kosovo je, prema navodima Prištine, odnosno liste kosovskog Ministarstva spoljnih poslova, do sada priznala 121 država.
Posle više godina pauze, tokom prethodne godine, četiri nove države priznale su Kosovo: Sirija, Sudan, Kenija i Bahami.
Iako je prethodnih godina Beograd vodio aktivnu politiku takozvanog otpriznavanja, uz tvrdnje da je broj država koje priznaju Kosovo smanjen na ispod 100, ova tema je vremenom izgubila na intenzitetu. Kao deo te politike, zvaničnici Srbije navodili su da je došlo do 28 povlačenja priznanja i najavljivali da će se sa tim aktivnostima nastaviti kako bi broj priznavača dodatno opao.
Vašingtonski sporazum iz 2020. godine doneo je moratorijum na pitanja priznavanja i otpriznavanja Kosova. Ovaj moratorijum se, suštinski za srpsku stranu održao do danas.
Tokom prošle godine, za Beograd je tema međunarodnog priznavanja Kosova, kao i samo Kosovo, postala znatno tiša i udaljenija u javnom diskursu. Izuzetak su bile povremene najave predsednika Srbije o novim povlačenjima priznanja, naročito iz Afrike, Azije i Latinske Amerike, do kojih, međutim, do danas nije došlo.
U Prištini niz obeležavanja 17. februara u tonu veličanja OVK – „Rat OVK bio…
Kurti: „Predstavnici 17. Februara nepravedno se drže u Hagu“
18 godina od jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova – stigle čestitke
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
