Kancelarija za KiM oglasila se danas povodom niza manifestacija koje se danas održavaju u Prištini, a povodom 18. godina jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
U Prištini se od jutros održavaju sednice, polaganje cveća na grobu Ibrahima Rugove, Adema Demaćija i Adema Jašarija.
Ujedno, oko podneva zakazana je parada KBS i Kosovske policije.
Takođe, od juče na adresu kosovske predsednice stigle su brojne čestitke, pre svega od predstavnika zapadnih zemalja.
18 godina od jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova – stigle čestitke
Povodom ovog obeležavanja, oglasila se i Kancelarija za KiM.
„Veliki poraz sa stanovišta međunarodnog prava“
„Albanske separatističke političke strukture na Kosovu i Metohiji danas proslavljaju godišnjicu nečega što doživljavaju kao pobedu svoje ideologije, međutim jednostrano proglašenje nezavisnosti u Prištini pre osamnaest godina jeste ništa drugo do jedan veliki poraz sa stanovišta međunarodnog prava, ali i poraz za sve one koji su se nadali uspostavljanju normalnog i uređenog mirnodopskog društva na Kosovu i Metohiji“.
Srbija, kažu iz Kancelarije za KiM – „boreći se za svoj suverenitet i teritorijalni integritet, a protiv separatizma na Kosovu i Metohiji“, štiti ne samo svoje „vitalne državne i nacionalne interese“, već, i kako kažu:
Same temelje međunarodno-pravnog poretka zasnovanog na Povelji i vrednostima Ujedinjenih nacija
Takvu poziciju Srbije, smatraju – prepoznaje veći deo čovečanstva.
Postoji, kažu – shvatanje da „flagrantno kršenje međunarodnog prava počinjeno jednostranim proglašenjem nezavisnosti takozvanog ‘Kosova'“ jeste, ne samo, kako ističu – napad na međunarodno pravo, već i:
Početak zaraze koja preti da ugrozi interese mnogih država koje na svojoj teritoriji imaju separatističke pokrete
Odluka doneta u Prištini pre osamnaest godina, prema njihovim rečima, problematična je i sa „moralnog stanovišta“.
„Jer njom je i napravljen jedan antidemokratski politički sistem koji počiva na sistematskom obespravljivanju i teroru nad srpskim narodom i njihovom progonu sa vekovnih ognjišta. Srbi na Kosovu i Metohiji su u poslednjih osamnaest godina, kao žrtve separatističkih težnji ekstremnih albanskih političkih struktura, bili suočeni sa svom razornošću šovinističke mržnje i izloženi svakoj vrsti nasilja“.
Ljudska prava Srba na Kosovu, ističu – su do te mere ugrožena da se, prema njihovim rečima – „bez ikakve zadrške može poručiti da je reč o najugroženijem narodu na tlu savremene Evrope“.
Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost 2008, Srbija ga ne priznaje
Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova izvršeno je 17. februara 2008. godine, kada su privremene institucije samouprave u Prištini proglasile Kosovo nezavisnom državom, bez saglasnosti Republike Srbije.
Srbija ovaj akt smatra nelegitimnim i protivnim međunarodnom pravu i svom Ustavu. Prema Ustavu Republike Srbije, zvanično – Kosovo i Metohija su i dalje njen sastavni deo.
Međunarodni sud pravde je 2010. godine, u savetodavnom mišljenju, zaključio da deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekršila međunarodno pravo, ali se Sud nije izjašnjavao o državnosti Kosova, niti o pravnim posledicama tog čina, ostavljajući to pitanje u domenu političkih i bilateralnih odnosa. Sud je mišljenje doneo na zahtev Srbije.
Ipak, Briselskim sporazumom i tzv. tehničkim sporazumima nakon njega, a sada i nastavkom – (Evropskog) Sporazuma o putu za normalizaciju odnosa Srbije i Kasova, institucije Republike Srbije na Kosovu su posle jednog veka ostale bez svojih sedišta na Kosovu, bez resursa, odnosno državno osoblje integrisano u kosovski sistem, kao što su policija, sudstvo, telekomunikacione institucije, carina, lokalne samouprave, dok je EPS raskačio Kosovo, a elektroenergetska mreža prešla u albanski OST.
Od institucija Republike Srbije na Kosovu preostale su još zdravstvene i obrazovne institucije, za koje se ovih dana takođe reaktuelizovala tema integracije.
Broj zemalja koje priznaju Kosovo
Tačan broj zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova i dalje je predmet neslaganja Beograda i Prištine. Kosovo je, prema navodima Prištine, odnosno liste kosovskog Ministarstva spoljnih poslova, do sada priznala 121 država.
Posle više godina pauze, tokom prethodne godine, četiri nove države priznale su Kosovo: Sirija, Sudan, Kenija i Bahami.
Iako je prethodnih godina Beograd vodio aktivnu politiku takozvanog otpriznavanja, uz tvrdnje da je broj država koje priznaju Kosovo smanjen na ispod 100, ova tema je vremenom izgubila na intenzitetu. Kao deo te politike, zvaničnici Srbije navodili su da je došlo do 28 povlačenja priznanja i najavljivali da će se sa tim aktivnostima nastaviti kako bi broj priznavača dodatno opao.
Vašingtonski sporazum iz 2020. godine doneo je moratorijum na pitanja priznavanja i otpriznavanja Kosova. Ovaj moratorijum se, suštinski za srpsku stranu održao do danas.
Tokom prošle godine, za Beograd je tema međunarodnog priznavanja Kosova, kao i samo Kosovo, postala znatno tiša i udaljenija u javnom diskursu. Izuzetak su bile povremene najave predsednika Srbije o novim povlačenjima priznanja, naročito iz Afrike, Azije i Latinske Amerike, do kojih, međutim, do danas nije došlo.
Pročitajte još:
Kurti: „Predstavnici 17. Februara nepravedno se drže u Hagu“
18 godina od jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova – stigle čestitke
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
