Vest je ažurirana
Danas se navršava 25 godina od bombaškog napada na autobus Niš ekspresa, u mestu Livadice kod Podujeva u kom je poginulo 12, a povređene su 43 osobe srpske nacionalnosti. Najmlađa žrtva bio je dvogodišnji Danilo Cokić.
Putnici Niš ekspresa su se iz centralne Srbije, gde su kao raseljena lica sa KiM bili smešteni, uputili tog 16. februara 2001. ka Gračanici na zadušnice.
Aktiviranjem nagazne mine na magistralnom putu Niš – Priština, u selu Livadice kod Podujeva, dignut je u vazduh prvi iz konvoja od sedam autobusa, u kojima su putovali raseljeni Srbi u pratnji švedskih i britanskih jedinica KFOR-a.
U napadu je na licu mesta poginulo desetoro ljudi, dok je kasnije još dvoje podleglo povredama.
U napadu su, pored porodice Cokić – Njegoša, Snežane i malog Danila, poginuli i Sunčica Pejčić, Živana Tokić, Slobodan Stojanović, Nenad Stojanović, Mirjana Dragović, Veljko Stakić, Milinko Kragović, Lazar Milkić i Dragan Vukotić.
Odgovornost?
Nešto više od mesec dana nakon napada, 19. marta 2001, uhapšena su četvorica Albanaca, osumnjičena za napad – trojica pripadnika tadašnjeg Kosovskog zaštitnog korpusa, pukovnik Celj Gaši, oficir Avdi Behljulji i Jusuf Veli, i kasnije glavnoosumnjičeni Fljorim Ejupi koji nije bio pripadnik KZK, ali je imao kriminalni dosije u Nemačkoj.
Nakon prvostepene presude na 40 godina zatvora, Vrhovni sud Kosova je, usled nedostatka dokaza, 2009. oslobodio optužbe Fljorima Ejupija.
Ejupi je doveden u vezu sa ovim zločinom na osnovu upravo materijalnih dokaza pronađenih na licu mesta, a među kojima je bio i opušak od cigarete, kao i delovi ambalaže upotrebljenog eksploziva sa tragovima Ejupijeve DNK, kasnije potvrđene u Nemačkoj.
Tokom godina, istragu su, umesto rezultata, obeležile afere.
Jedna od njih je bila i beg Fljorima Ejupija iz američke baze Bondstil 2001. godine, a potom i sudsko oslobađanje ostale trojice uhapšenih, koji su nakon toga dočekani kao heroji u tadašnjem KZK-u i neki od njih su nastavili karijeru.
Broj istražitelja se kroz godine smanjivao, a istraga je slabila. EULEX je potom pokrenuo novu istragu kojom je jedino utvrđeno da iza onog što se dogodilo u Livadicama nije mogla stajati samo jedna osoba.
Međunarodni predstavnici godinama su ponavljali da je „veoma važno da počinioci budu privedeni pravdi i da porodice žrtava saznaju istinu“.
Na 12. godišnjicu ovog zločina, kada je istraga već bila obustavljena, tadašnja portparolka EULEX-a, Irina Gudeljević, izjavila je da je EULEX „spreman“ da obnovi istragu, ukoliko „bude novih dokaza“.
Ipak, povrh svega – dvadeset i pet godina kasnije, nema rezultata istrage.
Pomen žrtvama napada na autobus Niš ekspresa u Livadicama, i ove godine, služen je danas u Lapljem Selu.
Sećanje na stradale u Livadicama: Bol ne prestaje, pravda ne dolazi
Srpska lista: Porodice žrtva čekaju pravdu
Na godišnjicu ovog zločina danas se oglasila Srpska lista, najpre sa porukom da i ova godišnjica, kao i mnoge prethodne, prolazi bez jasnih i glasnih izjava međunarodnih predstavnika, bez osude zločina i bez poziva da se odgovorni pronađu i kazne.
„I posle više od dve decenije, porodice žrtava i čitav srpski narod čekaju pravdu, dok počinioci i nalogodavci ovog terorističkog akta nisu adekvatno kažnjeni“, istakli su iz ove stranke.
Srpska lista napominje da bez istine i pravde – nema ni pomirenja, niti trajnog mira.
Stoga, od međunarodne zajednice traže da preuzme odgovornost, obnovi istrage i učini sve da se ovaj, kao i brojni drugi zločini nad Srbima na Kosovu – rasvetle do kraja.
„U ime svih žrtava i njihovih porodica, nećemo odustati od zahteva za pravdom. Zaborav nije i neće biti opcija“, naglasili su iz ove stranke.
Kancelarija za KiM: Od prištinskih vlasti se ne može očekivati da se suoče sa prošlošću i da priznaju
Na godišnjicu bombaškog napada oglasila se i Kancelarija za KiM.
„I danas smo užasnuti zbog podmukle i svirepe prirode tog zločina i činjenice da četvrt veka niko zbog njega nije odgovarao“, poručili su.
Zločin se, ističu, dogodio pred očima međunarodnog civilnog i vojnog prisustva na Kosovu. Stoga, nevericu i revolt izaziva to što se nije rasvetlio.
„Nesposobnost tadašnjih istražnih i pravosudnih organa da rasvetle ovaj bezumni akt nasilja i privedu pravdi organizatore i počinioce razumljivo izaziva i nevericu i revolt“.
Porodice stradalih u Livadicama, napominju iz Kancelarije, nisu jedine koje vape za pravdom.
„Nažalost, porodice stradalih u Livadicama nisu jedine koje danas vape za pravdom, jer lista terorističkih napada na srpske civile na Kosovu i Metohiji nakon dolaska međunarodnih snaga je podugačka, i po pravilu ti zločini nisu rasvetljeni niti je za njih bilo ko odgovarao“.
Od prištinskih vlasti se ni danas, kažu, ne očekuje da se suoče sa prošlošću niti da su nedužni ljudi „bili žrtve velikoalbanskog ekstremizma i šovinizma“.
„U ovome trenutku, uvereni smo, društvena i politička klima za tako nešto ne postoji, jer Srbi na Kosovu i Metohiji su i danas često žrtve nasilja, pre svega institucionalizovanog političkog nasilja, ali i ogoljenog terora“.
Iz Kancelarije su istakli i:
„Tokom i nakon ratnih sukoba na Kosovu i Metohiji mnogi zločini su počinjeni od strane albanskih ekstremista i terorista UČK i time što do dana današnjeg nije napravljen eksplicitan otklon od ovih akata nasilja produbljen je međuetnički jaz i nepoverenje, a te politike danas su u Prištini življe nego ikad“.
Poručuju da će oni nastaviti na sve ovo da ukazuju u nadi da će u budućnosti zločinci – naići na adekvatne sankcije, a porodice stradalih na dugo očekivanu pravdu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
