Eparhija demantuje tvrdnje o premeštanju sedišta i nelegalnoj gradnji kod Petrove crkve, Selaković traži rušenje objekta

Eparhija raško-prizrenska saopštila je da su netačne i politički obojene tvrdnje o navodnom premeštanju njenog sedišta i nelegalnoj gradnji u kompleksu crkve Svetih apostola Petra i Pavla u Novom Pazaru, dok je ministar kulture Nikola Selaković ocenio da je reč o „ruglu“ i najavio borbu za rušenje objekta.

Gradnja Eparhijskog centra u porti Petrove crkve u Novom Pazaru, delu kompleksa „Stari Ras i Sopoćani“, koji je od 1979. godine na UNESCO listi svetske baštine, izazvala je oštru polemiku u javnosti. Dok pojedini predstavnici civilnog sektora i ministar kulture tvrde da je reč o spornoj gradnji koja može ugroziti status lokaliteta, Eparhija poručuje da su navodi o premeštanju njenog sedišta i nelegalnim radovima – neosnovani.

Eparhija: Sedište ostaje u Prizrenu, gradnja u skladu sa dozvolama

U saopštenju se navodi da se „duhovno, kanonsko i istorijsko sedište Eparhije raško-prizrenske nalazi u Prizrenu i u manastiru Gračanica, gde su eparhijske kancelarije, i to ostaje nepromenjeno“, uz naglasak da „ni jednom odlukom, ni saborskom ni administrativnom, nije izmenjeno kanonsko sedište Eparhije, niti je pokrenut postupak njegovog premeštanja“.

Eparhija podseća da je Sveti arhijerejski sabor SPC 18. maja 2017. godine doneo odluku da, pored istorijskog i duhovnog sedišta u Prizrenu, Eparhija može imati i administrativno sedište u Novom Pazaru, što je potom registrovano u skladu sa zakonima Srbije. „Upis administrativnog sedišta u Novom Pazaru nije promenio ni status ni identitet Eparhije“, navodi se.

Kada je reč o izgradnji konaka, Eparhija ističe da projekat ima kontinuitet još od devedesetih godina, da je 2009. godine dostavljen ICOMOS-u, savetodavnom telu UNESCO-a, koje je dalo pozitivno mišljenje uz uslov da se ne povećavaju gabariti objekta, kao i da idejno rešenje iz 2022. „u potpunosti zadržava ranije odobrene gabarite“.

Navodi o „nekontrolisanoj gradnji“, „nadvisivanju crkve“, „gradnji preko nekropole“ ili „ugrožavanju svetske baštine“ ocenjuju se kao neistiniti i suprotni zvaničnoj dokumentaciji nadležnih institucija. Projekat je, kako se navodi, dobio građevinsku dozvolu 12. septembra 2024. godine, a radovi se izvode pod nadzorom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

„Namere Eparhije nisu političke ni lične, već pastirske i istorijski odgovorne“, poručuje se u saopštenju, uz žaljenje zbog, kako navode, „neodgovornih i nečineničnih izjava“.

„Posebno naglašavamo da izgradnja Eparhijskog centra kod crkve Svetih apostola Petra i Pavla ima za cilj da se posveti veća pažnja Raškoj oblasti, u vremenu kada je očuvanje duhovnog, kulturnog i nacionalnog identiteta od suštinskog značaja za život našeg naroda na tim prostorima. Namera episkopa nije napuštanje Kosova i Metohije, već upravo suprotno, jačanje prisustva Crkve u svim delovima Eparhije, uključujući i istorijsku oblast Raške, koja je temelj našeg duhovnog nasleđa. Sa izuzetno teškom situacijom na Kosovu i Metohiji, postojanje i delovanje Eparhije i na prostoru Raške oblasti od ključnog je značaja za opstanak Crkve, vernog naroda i svetinja na Kosovu i Metohiji jer oba dela Eparhije čine međusobno povezanu i organsku celinu“.

Koordinatorka Nacionalnog konventa: „Vladikin hir“ u zgradi „koja će nadmašiti i veličinu crkve“

Šire uzbunjivanje dela javnosti je inicijalno pokrenula objava koordinatorke Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojane Selaković, koja je na društvenoj mreži Iks 8. februara otvorila pitanje opstanka možda i najznačajnije srpske crkve.

„Petrova crkva, srce srpske srednjevekovne državnosti, ovih dana. Deo celine Stari Ras sa Sopoćanima na UNESCO listi svetske baštine od 1979. godine. Da li će se na njoj i dalje nalaziti, videćemo“, poručila je uz fotografije sa lica mesta i tvrdnju da je pod izgovorom izgradnje manjeg vizitorskog centra projektovana zgrada za boravak i smeštaj „koja će nadmašiti i veličinu crkve“ i to „na mestu viševekovne nekropole koja nije do kraja istražena“.

„Cela mašinerija je upregnuta da se pronađu pravni i finansijski mehanizmi kako bi se raškom-prizrenskom vladiki ispunio hir da stoluje ovde, jer se izgleda kosovskog sedišta odrekao“, navela je ona.

„Petrova crkva iz IX veka nije imala šansu u opštem hajpu oko Generalštaba, bombardovanog 1999. jer zlo koje se njoj čini, ne može se baš ni na jedan način povezati sa ‘političkim zapadom’, a šteta koja je napravljena izgradnjom ovog objekta, ne može se iskoristiti u mobilizaciji protiv vlasti, jer je razume zaista mali broj ljudi. Ostaje samo da se nadamo, da će oni koji planiraju da spavaju na ovim slojevima grobova i kostiju, imati mir san“.

Petrova crkva, srce srpske srednjevekovne državnosti, ovih dana.
Deo celine Stari Ras sa Sopoćanima na UNESCO listi svetske baštine od 1979. godine. Da li će se na njoj i dalje nalaziti, videćemo.

Cela mašinerija je upregnuta da se pronađu pravni i finansijski mehanizmi kako bi… pic.twitter.com/pFTwBCivJI

— Bojana Selaković (@bojana_mala) February 8, 2026

Selaković: Ako UNESKO skine zaštitu, Srbija u ozbiljnom problemu

Na navode iz javnosti reagovao je i ministar kulture Nikola Selaković, koji je gostujući na TV Prva izgradnju objekta nazvao „ruglom“ i „blokaderskom egzibicijom“, optužujući Republički zavod za zaštitu spomenika da ne štiti adekvatno spomenik pod zaštitom UNESCO-a.

„Ako se, ne daj Bože, dogodi da, zbog ove blokaderske egzibicije, UNESKO skine zaštitu sa Petrove crkve, dolazimo u ozbiljan problem kako da branimo našu poziciju u pogledu četiri spomenika kulture na Kosovu i Metohiji koji su u opasnosti. Ako ovde imamo ustanovu zaduženu da vodi računa o zaštiti kulturnog nasleđa Srbije, koja to ne radi – shvatite koje su to štetočine“, rekao je Selaković.

On je naveo i da stručni nadzor nad izgradnjom vrši „Studio D art“ iz Novog Sada, na čijem je čelu, kako je rekao, ćerka bivše direktorke Republičkog zavoda za zaštitu spomenika Dubravke Đukanović, dodajući da je ta firma od 2021. godine prihodovala 99 miliona dinara na tenderima republičkih i lokalnih organa i ustanova.

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture je, međutim, saopštio da je sve urađeno u skladu sa propisima i da status lokaliteta na Listi svetske baštine nije ugrožen.

Obustava radova i u Gračanici

Istovremeno, kosovski Inspektorat za kulturno nasleđe naložio je obustavu radova na izgradnji novog konaka za potrebe manastira Gračanica i Eparhije raško-prizrenske, uz obrazloženje da se radovi izvode bez dozvole institucija kulturnog nasleđa.

Odeljenje za urbanizam, planiranje i zaštitu životne sredine Opštine Gračanica potvrdilo je da je Inspektorat naložio obustavu radova, ali je navelo da prethodno nije dobilo odluku o zabrani. Iz Opštine tvrde da su prilikom izdavanja dozvole postupali u skladu sa Zakonom o specijalnim zaštićenim zonama (br. 03/L-39), dok se Eparhija tim povodom nije oglašavala.