Kosovski ustavni sud utvrdio je da je odluka Skupštine Kosova o izboru Nenada Rašića za potpredsednika Skupštine iz redova srpske zajednice doneta suprotno Ustavu, ali je istovremeno odlučio da ova presuda nema retroaktivno dejstvo. Iako odluka nije nova, ona je danas objavljena na sajtu Ustavnog suda.
Sud je odlučivao po zahtevu koji su podneli Igor Simić i još devet poslanika Skupštine, osporavajući ustavnost zapisnika sa sednice Skupštine održane 10. oktobra 2025. godine, na kojoj je Rašić izabran za potpredsednika. Podnosioci zahteva tvrdili su da je izbor izvršen bez pisanog predloga i bez podrške većine poslanika srpske zajednice, čime su, prema njihovim navodima, prekršeni član 67 Ustava i relevantne odredbe Poslovnika Skupštine.
U presudi donetoj sa pet glasova „za“ i dva „protiv“, Sud je zaključio da odluka o izboru Rašića nije u saglasnosti sa stavom 4 člana 67 Ustava, u vezi sa članom 12 Poslovnika Skupštine, koji se odnose na izbor potpredsednika iz redova nevećinskih zajednica. Međutim, Sud je, pozivajući se na princip pravne sigurnosti, odlučio da presuda ne proizvodi retroaktivno dejstvo, čime izbor Rašića ostaje na snazi.
Ustavni sud je jednoglasno odbio i zahtev podnosilaca za uvođenje privremene mere, kojom su tražili obustavljanje daljih aktivnosti Skupštine, uz obrazloženje da nisu ispunjeni uslovi za njeno određivanje.
Odluka je bila poznata još krajem januara, kada je ustavni sud dao i obrazloženje.
Ustavni sud je u obrazloženju presude naveo da Ustav jasno razlikuje postupak izbora potpredsednika iz redova najvećih parlamentarnih grupa i onih koji predstavljaju nevećinske zajednice. Dok tri potpredsednika predlažu najveće parlamentarne grupe, pravo predlaganja potpredsednika iz redova srpske i drugih manjinskih zajednica pripada većini poslanika tih zajednica.
Sud je naglasio da je odgovornost većine u Skupštini da obezbedi stvarnu zastupljenost nevećinskih zajednica, ali i da same zajednice moraju svoja ustavna prava ostvarivati u skladu sa propisanim procedurama. Mehanizmi za deblokiranje, poput ograničenja broja glasanja za istog kandidata i žrebanja, mogu se primenjivati samo u izuzetnim okolnostima.
Prema oceni Suda, u konkretnom slučaju ti mehanizmi nisu korišćeni u skladu sa njihovom svrhom, jer su primenjeni na način koji je omogućio većinskim poslanicima da zaobiđu formalne garancije iz Poslovnika Skupštine. Sud je utvrdio da je većina poslanika iz redova srpske zajednice iskoristila svoje pravo predlaganja, ali da izbor Nenada Rašića nije proistekao iz predloga te većine, niti je postojalo odbijanje da se to pravo iskoristi.
Zbog toga je Sud zaključio da je izbor potpredsednika Skupštine iz redova srpske zajednice sproveden suprotno ustavnoj proceduri. Istovremeno, naglašeno je da presuda nema retroaktivno dejstvo, kao i da je odbijen zahtev za uvođenje privremene mere.
Sporni izbor usledio je nakon višemesečne blokade konstitutivne sednice Skupštine, tokom koje nijedan od devet kandidata koje je predlagala većina poslanika srpske zajednice nije dobio potrebnu većinu glasova. Nakon što su ti predlozi iscrpljeni, predsednik Skupštine je, pozivajući se na Poslovnik, nastavio postupak koji je rezultirao izborom Nenada Rašića.
Odluka Ustavnog suda dolazi nakon što je deveti saziv Skupštine raspušten u novembru 2025. godine, a prevremeni parlamentarni izbori održani su 28. decembra iste godine.
Odluka usledila nakon novih izbora i raspuštanja skupštine
Od izbora 9. februara prošle godine Kosovo još uvek nema vladu, uprkos ponovljenim (vanrednim) izborima. Što se skupštine tiče, sednica o njenom konstituisanju koja je započela još 15. aprila prošle godine, proglašena je završenom tek 10. oktobra prošle godine, upravo izborom Nenada Rašića za potpredsednika iz srpske zajednice, kao petog potpredsednika u kosovskoj Skupštini. Ispostaviće se da današnjom odlukom nije zaključena.
Mesecima se nije uspevao izabrati predsednik skupštine, a sednica je prekidana 56 puta pre nego da se 26. avgusta 2025, izabere Dimalj Baša za predsednika skupštine. Od tada do oktobra, odnosno do današnje odluke, vodila se bitka za srpskog potpredsednika skupštine, koja je u međuvremenu i raspuštena, i raspisani tada novi izbori za 28. decembar.
Vladajuće Samoopredeljenje uporno je pokušavalo da izdejstvuje Rašića za potpredsednika uprkos protivljenju većinske Srpske liste, ali i seriji javnih upozorenja i ocena stručnjaka u Prištini za ustavno pravo – da je u pitanju kršenje ustava.
Rašić je tog 10. oktobra dobio podršku 71 poslanika, dok je 9 bilo protiv, a 24 uzdržana. Nakon glasanja, predsednik Skupštine Dimalj Baša saopštio je da se Skupština smatra konstituisanom i da počinje da teče rok za formiranje nove vlade, koja se u predviđenom roku ipak nije formirala zbog čega je skupština i raspuštena.
Rašić je izabran tek pošto nijedan od kandidata Srpske liste – njih ukupno devet – nije uspeo da obezbedi potrebnu većinu u ograničenih tri kruga glasanja.
Prvi kandidat bio je Slavko Simić, koji je čak tri puta izlazio na glasanje, ali je svaki put dobio tek 9 glasova „za“ i više od 50 „protiv“.
Nakon njega, redom su odbijeni i Zlatan Elek, Ljiljana Stevanović, Verica Ćeranić, Miljana Nikolić, Branislav Nikolić, Stefan Kovačević, Srđan Popović, a poslednji put i Igor Simić, koji takođe nije uspeo da osvoji dovoljan broj glasova.
Time je bila iscrpljena lista kandidata Srpske liste, a predsednik Skupštine stavio je na glasanje Rašića, iako ga Srpska lista nije predložila, što je do sada bilo pravilo.
Srpska lista je odmah po izboru Rašića tražila od Ustavnog suda ocenu ustavnosti odluke da se Rašić izabere za potpredsednika iz redova Srba, a ovaj je sud odluku doneo tek danas.
U međuvremenu, raspuštena je i sama Skupština. Već su održani novi, vanredni parlamentarni izbori 28. decembra. Vlada nije još uvek formirana, a bivši i kratkotrajni predsednik skupštine Dimalj Baša, tvdi da je odluka Ustavnog suda neustavna, jer sud nije trebalo, kako on tvrdi da se bavi poslovnikom skupštine. Štaviše, tvrdi i to kako je Srpska Lista „odbila da predloži kandidata“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
