Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Tokom 2025. godine, na Kosovu su završena iskopavanja na 32 lokacije za koje se sumnjalo da se odnose na osobe nestale tokom poslednjeg rata. Na 16 lokacija pronađeni su posmrtni ostaci, u 15 slučajeva nije pronađeno ništa, dok je u jednom slučaju procenjeno da lokacija nije bila od interesa, saopšteno je iz Vladine komisije za nestala lica, prilikom predstavljanja Godišnjeg izveštaja o njenom radu u subotu.
Međutim, i ove godine glavni izazov u rasvetljavanju sudbine nestalih ostaje nedostatak saradnje Srbije, uključujući odbijanje da pruži kredibilne informacije i da otvori arhive koji se odnose na masovne grobnice nastale tokom rata na Kosovu.
Predsednik Vladine komisije za nestala lica, Andin Hoti, izjavio je da je, uprkos postignutim sporazumima u Briselu, Srbija povukla saglasnost, zahtevajući promenu referentnih uslova.
„I dalje se suočavamo sa ozbiljnim izazovima u rasvetljavanju sudbine nestalih lica. Glavni izazov ostaje nespremnost Srbije na saradnju, na pružanje kredibilnih informacija i otvaranje klasifikovanih arhiva, što neprestano zahtevamo u Briselu, kao i na bilateralnim i multilateralnim sastancima“, rekao je Hoti.
On je podsetio da su u Briselu postignuta dva sporazuma – Deklaracija o nestalim licima iz 2023. godine i formiranje Zajedničke komisije krajem 2024. godine, koje su usaglasile obe strane. Ipak, Srbija je odbila učešće na tri sastanka koje je sazvala Evropska unija – u januaru, junu i septembru ove godine.
Prema Hotijevim rečima, Srbija sada zahteva preformulisanje referentnih uslova, jer se ne slaže sa tačkom koja obavezuje rukovodioca procesa da obavesti 27 država članica EU u slučaju nepostupanja ili uskraćivanja informacija od strane bilo koje strane.
„Ovo je pokušaj izbegavanja odgovornosti i mi se sa tim nećemo složiti. Nastavićemo pritisak da Srbija otvori klasifikovane arhive, za koje verujemo da sadrže podatke o sudbini 1.571 osobe koja se i dalje vodi kao nestala“, naglasio je Hoti.
Poseban izazov, kako je naveo, predstavlja i lokacija Kožlje u Srbiji, gde su iskopavanja dozvoljena tek nakon kontinuiranih pritisaka kosovske strane. Ipak, radovi su više puta prekidani od strane srpskih vlasti, uz obrazloženje da ne postoje tehnički kapaciteti, dok istovremeno nije dozvoljena ni tehnička pomoć sa Kosova.
„Na ovoj lokaciji sumnja se na masovnu grobnicu, ali se iznad nje nalazi deponija otpada debljine preko 15 metara, formirana još od 1999. godine. Uklanjanje tog otpada zahteva rad i volju, koju, nažalost, ne vidimo kod srpske strane“, dodao je Hoti.
On je saopštio i da su iskopavanja u Kožlju za ovu godinu u potpunosti obustavljena, te da još nije određen datum njihovog nastavka.
Porodice nestalih traže odgovore: EULEX bez mandata, potraga spora i puna prepreka
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
