Prema izveštaju iz Kosovske carine, tokom protekle godine carinski prihodi dostigli su gotovo 2 milijarde evra, čime su premašeni i prošlogodišnji rezultati i prognoze za 2025. godinu, prenosi Koha. Direktor Carine, Agron Lugaljiu (Llugaliu), naveo je za Kohu da je na ovaj rezultat uticao ekonomski rast i spremnost preduzeća da plaćaju poreze, dok je borba protiv neformalne ekonomije i šverca dodatno doprla do povećanja prihoda.
„Tokom godine, Carina je zabeležila prihode od 1,968 milijardi evra, što je za 135 miliona više nego prethodne godine i za 70 miliona evra više od početnih projekcija. Najveći deo prihoda – 98% – došao je od dobrovoljnih deklaracija, dok samo 2% potiče iz dodatnih kontrola, što pokazuje tačnost prijava i efikasnost nadzora nad švercom i drugim ilegalnim aktivnostima“, istakao je ministar finansija u tehničkom mandatu, Hekuran Murati.
Trgovinski partneri i roba
Kosovo najviše uvozi iz Nemačke, Turske, Kine, Italije, Severne Makedonije i Albanije, dok se izvoz pretežno usmerava ka Albaniji, Severnoj Makedoniji i zemljama Evropske unije, piše Koha. Lugaljiu ističe da se izvoze proizvodi nameštaja, plastični proizvodi za građevinarstvo, kao i gotova hrana i pića.
Preciznije, uvoz iz Nemačke iznosi 965 miliona evra, iz Turske 903 miliona, iz Kine 892 miliona, iz Italije 359 miliona, dok Severna Makedonija učestvuje sa 344 miliona evra. Kada je reč o izvozu, prednjači Albanija sa 156 miliona evra, Severna Makedonija sa 136 miliona, Nemačka sa 106 miliona, Švajcarska sa 100 miliona, dok Srbija učestvuje sa 60 miliona evra.
Borba protiv šverca i kriminala
Lugaljiu je za Kohu naglasio da je Carina za godinu dana otkrila i zaplenila švercovanu robu u vrednosti od 18,6 miliona evra, uključujući oko 400 kilograma kanabisa, 300 kilograma eksploziva i do milion evra falsifikovanog novca.
“Šverc na niskom nivou postoji u svim delovima zemlje, ali nije tačno da sever funkcioniše kao sigurno utočište šverca ili drugih oblika kriminala”, naveo je za Kohu.
Direktor je takođe upozorio na potrebu za novim zapošljavanjima u Carini, jer prosečna starost osoblja dostigla 51 godinu, što ugrožava stručne kapacitete bez adekvatnih regrutacija.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
