Direktor Kosovskog instituta za istraživanje i razvoj politike (KIPRED) Ljuljzim (Lulzim) Peci ocenio je da ukidanje kaznenih mera Evropske unije prema Kosovu, kao i odredbe koje se tiču Kosova i Balkana u američkom Zakonu o autorizaciji nacionalne odbrane (NDAA), ne predstavljaju političku pobedu vlasti u Prištini, već da se radi o pogrešnim tumačenjima i manipulaciji javnosti.
„Radujem se ukidanju kaznenih mera EU prema Kosovu i pristupu Sjedinjenih Američkih Država Balkanu i Kosovu, onako kako je to definisano u Zakonu o autorizaciji nacionalne odbrane (NDAA) SAD“, naveo je Peci.
Prema njegovim rečima, ovi pomaci otvaraju određeni prostor za delovanje buduće vlade, koju, kako je rekao, „bi bilo poželjno dočekati nakon izbora 28. decembra“.
Ipak, upozorio je da nastavak dosadašnje politike može imati ozbiljne posledice. „Ako se nastavi sa dosadašnjim pristupom, Kosovo rizikuje da osciluje između stagnacije i sankcionisanja“, poručio je Peci.
On smatra da je pogrešno aktuelna dešavanja predstavljati kao pobedu. „Nazivati ove događaje pobedom je u najmanju ruku pogrešno tumačenje, a još više manipulacija“, rekao je.
Peci je ocenio da je uvođenje mera EU bilo „strateški gubitak“, dok njihovo ukidanje ne vidi kao diplomatski uspeh. „Ukidanje mera ne predstavlja diplomatski uspeh, već samo upravljanje štetom koja je izazvana amaterizmom Vlade Kosova u vođenju odnosa sa ključnim partnerima“, naglasio je.
Govoreći o američkom NDAA, Peci je poručio da se taj zakon ne može pripisivati bilo kakvom diplomatskom angažmanu Prištine. „Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane SAD ne može i ne treba da se predstavlja kao rezultat nekog diplomatskog angažmana Kosova“, rekao je.
Prema njegovim rečima, ovaj zakon odražava dugoročne bezbednosne interese SAD. „Uključivanje Kosova i Balkana u ovaj kontekst posledica je evroatlantske bezbednosne arhitekture, a ne zasluga dnevne politike u Prištini. U tom procesu ne samo Kosovo, već sve zemlje Balkana su posmatrači, od kojih se očekuje da ispune svoje obaveze“, naveo je Peci.
Kao posebno ozbiljan problem, Peci je izdvojio prekid Strateškog dijaloga sa Vašingtonom. „Stvarni gubitak za Kosovo je i prekid Strateškog dijaloga sa Vašingtonom, što predstavlja alarmni signal za svaku ozbiljnu državu“, ocenio je.
Na kraju, poručio je da se međunarodna partnerstva ne održavaju političkom retorikom. „Savezi se ne čuvaju sloganima, već koordinacijom, predvidivošću i pouzdanošću“, rekao je Peci, dodajući da „troškove neodgovornih politika na kraju plaća narod, dok političari koji su ih proizveli mogu i dalje da uživaju vlast, naravno, uz fraze koje lepo zvuče“.
Sankcije Kosovu i ukidanje dela istih
U sredu, 17. decembra, EU je ukinula deo mera uvedenih Kosovu u maju 2023. Prema navodima Kohe, brzina i način ukidanja preostalih sankcija sada zavise od Evropske komisije.
Kako se navodi, sankcije neće biti ukinute u celosti, već postepeno. Takođe, Evropska komisija nije precizirala kada i koje sankcije će biti ukinute.
Više poslanika Evropskog parlamenta, predvođenih stalnim izvestiocem za Kosovo Rihom Terasom, uputilo je potom juče pismo predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i komesarki za proširenje Marti Kos, zahtevajući hitno i potpuno ukidanje svih kaznenih mera koje je Evropska unija uvela Kosovu 2023. godine.
Kako je Teras naveo u objavi na društvenoj mreži X, kaznene mere EU prema Kosovu ne pogađaju političke aktere, već imaju direktne posledice po civilno društvo, mala i srednja preduzeća, te obrazovni i energetski sektor.
„Sve mere moraju biti odmah ukinute“, poručio je Teras, uz fotografiju pisma upućenom fon der Lajen i Kos.
U pismu koje su potpisali poslanici Evropskog parlamenta navodi se da su mere od samog početka bile „nepravedne, nesrazmerne i kontraproduktivne“, te da Evropska unija njima nije postigla nikakav konkretan politički cilj. Umesto toga, kako se ističe, došlo je do „ozbiljnog pada poverenja građana Kosova u Evropsku uniju“ zbog čega, tvrde poslanici, ukidanje samo 50% mera „nije dovoljno“.
Podsetimo, nakon sukoba u opštini Zvečan, između KFOR-a i Srba, maja 2023. godine, koji su protestovali zbog nasilnog ulaska albanskih gradonačelnika uz Specijalne jedinice u zgrade opština, čemu se protivila Evropska unija, Kosovu su uvedene kaznene mere.
Za novu krizu oko opština gotovo jednoglasno odgovornost je EU ali i Amerika videla u Prištini, optužujući ih za jednostranu akciju upada gradonačelnika uprkos njihovim pozivima da se one naslino ne zauzimaju. Kaznene mere su pre svega uključivale privremenu suspenziju radnih grupa za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, nepozivanje Kosova na sastanke na visokom nivou i suspenziju bilateralnih poseta.
Takođe, suspendovano je i programiranje fondova za Kosovo, koji su bili predviđeni da se dostave kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan i IPA 2024 (Instrumenti za pretpristupnu pomoć). Iako su uvedene, mere su se, ipak, u više primera selektivno primenjivale.
Od Prištine se tada tražilo da hitno povuče svoje poteze kako bi se situacija smirila.
EU je tražila da Priština povuče specijalne jedinice iz opštinskih zgrada, a jedan od zahteva bio je i da se omoguće izbori na Severu na kojima bi Srbi povratili lokalnu vlast.
Dogovor sa Evropskom unijom o potezima koji bi doveli do deeskalacije situacije postignut je u Bratislavi 10. jula iste godine, na sastanku koji je potpredsednik Vlade Besnik Bisljimi održao sa tadašnjim izaslanikom EU Miroslavom Lajčakom.
Specijalne jedinice postepeno su povučene iz ove zgrade, ali su ove jedinice ostale i utvrdile se na više lokacija na severu.
Priština od prvog dana smatra da su mere nepravedne, naročito jer su uslove koje je tada Evropska unija dala, u međuvremenu u većem delu ispunili. Na potonjem su naročito institirali nakon propalog referenduma u aprilu prošle godine za smene gradonačelnika, koji su, iako su ga peticijom izmamili, Srbi i Srpska lista bojkotovali.
Petog decembra 2025. godine, Srbi i Srpska lista zvanično su preuzeli vlast u ove četiri opštine, pobedivši na izborima održanim 12. oktobra.
NDAA 2026: Američka podrška evroatlantskim aspiracijama Kosova
Američki Nacionalni zakon o autorizaciji odbrane (NDAA) za fiskalnu 2026. godinu, usvojen u decembru 2025, uključuje odredbe poznate kao „Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana“, kojima se izražava podrška evroatlantskim aspiracijama zemalja regiona, uključujući Kosovo, uz naglasak na stabilnost i prosperitet.
Novi zakon usvojen u SAD: Stanje demokratije u Srbiji zabrinjavajuće, izborni uslovi nepravedni
Ključne odredbe koje se odnose na Kosovo
Podrška aspiracijama za članstvo u NATO i EU: Zakon poziva Sjedinjene Američke Države da podrže pristupanje onih zemalja Zapadnog Balkana koje još nisu članice Evropske unije i NATO-a, „za zemlje koje to žele i za koje su ispunjeni uslovi i koje dobiju podršku svih saveznika“.
Takođe se navodi da SAD treba da nastave da podržavaju aspiracije za članstvo u EU Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije, kroz ispunjavanje pristupnih zahteva.
Ekonomski razvoj i otpornost: NDAA predviđa izradu i sprovođenje strategija SAD za jačanje ekonomskog razvoja, otpornosti i demokratskih institucija u Zapadnom Balkanu, uključujući Kosovo.
Akcenat je na podršci privatnom sektoru i malim i srednjim preduzećima, razvoju čiste i diversifikovane energije, jačanju sajber bezbednosti, kao i programima usmerenim na osnaživanje žena i mladih. Zakon posebno ukazuje na potrebu smanjenja zavisnosti regiona od ruskih izvora fosilnih goriva i prirodnog gasa.
Normalizacija odnosa sa Beogradom: Zakon navodi Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, koji su Kosovo i Srbija postigli 27. februara 2023. godine uz posredovanje EU, kao pozitivan korak, i poziva obe strane na dalji napredak u njegovoj primeni.
Istovremeno, ističe se da „Sjedinjene Države neće podržavati nikakvu politiku koja zagovara razmenu teritorija, podelu ili druge oblike precrtavanja granica duž etničkih linija na Zapadnom Balkanu“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
