Izvor: Demokracia (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; naslov je adaptiran)
Predsednik Privredne komore Kosova (PKK), Ljuljzim Rafuna (Lulzim Rafuna), saopštio je da je u svojstvu predsednika Upravnog odbora Foruma za investicije privrednih komora Zapadnog Balkana uputio pismo Kaji Kalas, visokoj predstavnici Evropske unije za spoljnu politiku, izražavajući duboku zabrinutost zbog restriktivnih mera koje se i dalje primenjuju prema Kosovu.
U svom pismu, Rafuna je istakao da ove mere onemogućavaju pristup kosovskih institucija i preduzeća instrumentima EU za ekonomski razvoj, navodeći da je više od 600 miliona evra projekata u oblastima zaštite životne sredine, energetike, digitalizacije i lokalne infrastrukture suspendovano.
Privredna komora Kosova u pismu je zatražila ukidanje ovih mera kako bi se omogućio ravnopravan pristup regionalnim instrumentima i obezbedilo da privatni sektor Kosova doprinese zajedničkoj evropskoj budućnosti.
„PKK i WB6CIF ostaju spremne za kontinuiranu saradnju sa institucijama EU i regionalnim partnerima kako bi unapredili održiv, integrisan i perspektivan Zapadni Balkan“, navode iz PKK-a.
KoSSev: Podsetimo, nakon sukoba u opštini Zvečan, između KFOR-a i Srba, maja 2023. godine, koji su protestovali zbog nasilnog ulaska albanskih gradonačelnika uz Specijalne jedinice u zgrade opština, čemu se protivila Evropska unija, Kosovu su uvedene kaznene mere.
Za novu krizu oko opština gotovo jednoglasno odgovornost je EU ali i Amerika videla u Prištini, optužujući ih za jednostranu akciju upada gradonačelnika uprkos njihovim pozivima da se one naslino ne zauzimaju.
Kaznene mere su pre svega uključivale privremenu suspenziju radnih grupa za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, nepozivanje Kosova na sastanke na visokom nivou i suspenziju bilateralnih poseta.
Takođe, suspendovano je i programiranje fondova za Kosovo, koji su bili predviđeni da se dostave kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan i IPA 2024 (Instrumenti za pretpristupnu pomoć).
Iako su uvedene, mere su se, ipak, u više primera selektivno primenjivale.
Od Prištine se tada tražilo da hitno povuče svoje poteze kako bi se situacija deeskalirala.
EU je tražila da Priština povuče specijalne jedinice iz opštinskih zgrada, a jedan od zahteva bio je i da se omoguće izbori na Severu na kojima bi Srbi povratili lokalnu vlast.
Dogovor sa Evropskom unijom o akcijama koje dovode do deeskalacije situacije postignut je u Bratislavi 10. jula iste godine, na sastanku koji je potpredsednik Vlade Besnik Bisljimi održao sa tadašnjim izaslanikom EU Miroslavom Lajčakom.
Specijalne jedinice postepeno su povučene iz ove zgrade, ali su ove jedinice ostale i utvrdile se na više lokacija na severu.
Priština od prvog dana smatra da su mere nepravedne, naročito jer su uslove koje je tada Evropska unija dala, smatraju, u međuvremenu u većem delu ispunili. Na potonjem su naročito institirali nakon propalog referenduma u aprilu prošle godine za smene gradonačelnika, koji su, iako su ga peticijom izmamili, Srbi i Srpska lista bojkotovali.
U petak, 5. decembra 2025. godine, Srbi i Srpska lista zvanično su preuzeli vlast u ove četiri opštine, pobedivši na izborima održanim 12. oktobra.
Napori Prištine da im se ove mere ukinu, od tada se pojačavaju.
Pročitajte još:
EU neće ukinuti mere prema Kosovu ni posle prenosa lokalne vlasti na severu
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
