Na Međunarodni dan ljudskih prava, regionalna mreža „SafeJournalists“ upozorava da je 2025. godina na Zapadnom Balkanu obeležena ozbiljnim pogoršanjem medijskih sloboda, rastućom nesigurnošću novinara i slabim institucionalnim odgovorom na napade, pretnje i političke pritiske. Uprkos formalnom pluralizmu, zajednički imenitelj u svim državama regiona regiona ostaje sužavanje prostora za nezavisno novinarstvo, jačanje autocenzure i kontinuirana nekažnjivost počinilaca.
„SafeJournalists“ podseća da su sloboda izražavanja i pravo javnosti da bude informisana osnovna ljudska prava, te da bez njih nema stvarnog demokratskog društva. Ipak, iako većina država formalno ima raznovrsna medijska tržišta, stvarni prostor za profesionalno i nezavisno novinarstvo sužava se zbog čvrstih veza politike, biznisa i medija, ekonomske ranjivosti redakcija i rastućih pokušaja kontrole uređivačke politike. U takvom okruženju mediji gube ulogu demokratskog korektiva, a autocenzura postaje sve rasprostranjenija.
Istovremeno, u čitavom regionu nastavlja se zabrinjavajući trend napada, pretnji i pritisaka na novinare — od fizičkih incidenata do ozbiljnog onlajn uznemiravanja, naročito usmerenog prema novinarkama. Institucionalni odgovori ostaju spori, nedovoljni ili bez pravnog ishoda, dok pravna neizvesnost, zloupotreba SLAPP tužbi, kao i problemi u funkcionisanju javnih servisa dodatno pogoršavaju stanje. SafeJournalists upozorava da bez jasne političke volje, efikasne zaštite i podrške održivim nezavisnim medijima, ovi trendovi nastavljaju da podrivaju demokratske standarde i temelje slobode izražavanja.
Srbija
Nezavisno udruženje novinara Srbije zabeležilo je 275 slučajeva u 2025. godini, uključujući 109 fizičkih napada i 100 pretnji smrću. Međunarodne platforme poput „Mapping Media Freedom“, registrovale su 167 slučajeva, svrstavajući Srbiju na prvo mesto u Evropi po riziku za novinare — ispred Ukrajine.
Verbalni napadi najviših državnih funkcionera i poslanika vladajuće većine postali su sistematski, stvarajući atmosferu linča u kojoj se nezavisni novinari označavaju kao „izdajnici“, „strani plaćenici“ ili „teroristi“. Slavko Ćuruvija fondacija je tokom novembra zabeležila najmanje 154 verbalna napada od strane 36 visokih zvaničnika i poslanika, dok je samo u oktobru registrovano 163 takvih slučajeva.
Posebno zabrinjava što policija sve češće postaje izvor rizika: 2024. godine evidentirana su 64 slučaja ugrožavanja bezbednosti novinara, u 34 policija nije postupila po nalogu tužilaštva, a od marta do decembra 2025. registrovano je 75 situacija u kojima su policijski službenici primenili silu nad jasno obeleženim novinarima, posmatrali napade drugih ili odbili da ih zaštite. Policija, navodi „SafeJournalists“, uporno odbija odgovornost, zbog čega je procesuiranje ovih incidenata gotovo onemogućeno.
Do kraja oktobra 2025. tužilaštva u Srbiji vodila su 98 slučajeva — a doneta je samo jedna osuđujuća presuda.
Novinari se suočavaju i sa prekarnošću i pravnim pritiscima: najmanje 20 otkaza ili disciplinskih mera izrečeno je novinarima koji su odbili političku zloupotrebu redakcija, posebno u medijima povezanima sa Telekomom ili javnim servisima. SLAPP tužbe javnih funkcionera i prisustvo špijunskog softvera instaliranog preko državnih organa dodatno povećavaju pritisak.
Evropska komisija u najnovijem izveštaju konstatuje dalje nazadovanje Srbije u oblasti medijskih sloboda i ozbiljne sumnje u nezavisnost regulatornih tela.
Kosovo
Kosovo je u 2025. zabeležilo najniži rang do sada — 99. mesto na Svetskom indeksu slobode medija. Tokom godine registrovano je 65 napada i pritisaka na novinare, ali je tek mali broj prijavljen institucijama, dok je većinu dokumentovalo Udruženje novinara Kosova. Samo dva slučaja su okončana osuđujućim presudama.
EU misija za posmatranje izbora ocenila je da su mediji tokom izborne kampanje bili izloženi sistematskom političkom pritisku, agresivnoj retorici i sužavanju prostora za pluralizam. Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije iz 2024. — kritikovan kao direktna pretnja nezavisnosti — Ustavni sud oborio je 2025. godine, ali je sam pokušaj restrukturiranja potvrdio postojanje političkih ambicija da se utiče na medijski sektor.
Evropska komisija zabeležila je dalji pad medijskih sloboda, rast političkih i ekonomskih pritisaka, kao i slabu efikasnost regulatornih tela u zaštiti novinarskog integriteta.
Albanija
Medijsko okruženje ostalo je formalno pluralističko, ali pritisnuto snažnim vezama politike, medija i biznisa. Posebnu zabrinutost izazvala je proizvoljna blokada „Focus Media Group/News24“, sprovedena bez jasnih garancija postupka.
Pozitivan pomak predstavlja odluka Ustavnog suda o zaštiti novinarskih izvora u slučaju Eljtona Ćunija (Elton Qyn). EU–Savet Evrope platforma za dijalog otvorila je prostor za razgovor o ključnim reformama, ali se efekti u praksi još ne vide.
Nacrt Krivičnog zakonika, koji zadržava krivičnu klevetu i uvodi nejasna krivična dela govora, izazvao je ozbiljne kritike u pogledu usklađenosti sa evropskim standardima.
„SafeJournalists“ je zabeležio 40 incidenata u 2025. godini. Javni servis RTSH suočio se sa dubokom upravljačkom i finansijskom krizom. Jednogodišnja zabrana TikToka pokrenula je važno pitanje digitalnih prava i proporcionalnosti ograničenja.
Crna Gora
Do 10. decembra zabeleženo je 28 slučajeva napada, pritisaka i pretnji — najviši godišnji nivo od kada SMCG dokumentuje incidente. Najmanje devet incidenata uključivalo je pretnje po život i fizičku bezbednost, dok su novinari bili i mete uvreda visokih zvaničnika.
Posebno zabrinjava fizički napad na fotoreportere Borisa Pejovića i Steva Vasiljevića tokom uklanjanja spomenika Pavlu Đurišiću u avgustu.
Pozitivan pomak predstavlja brza i stroga presuda za pretnje Itani Kaluđerović — 9 meseci zatvora za teži oblik krivičnog dela „Ugrožavanje sigurnosti“, uvedenog 2022. godine.
Ipak, onlajn pretnje, naročito prema novinarkama, i dalje su svakodnevne.
Severna Makedonija
Medijski sektor balansira između formalnih reformi i ozbiljnih strukturnih slabosti. Zemlja je pala na 42. mesto na RSF indeksu.
Pozitivni pomaci obuhvataju jačanje Zakona o građanskoj odgovornosti za klevetu i izmene Krivičnog zakonika. Međutim, političko oglašavanje, pritisci i nedostatak evropskih standarda u pluralizmu i dalje predstavljaju ključne probleme.
Ekonomska ranjivost novinara je ozbiljna: većina zarađuje ispod državnog proseka, a MRTV pati od nedostatka kadra i kapaciteta. Digitalne pretnje, govor mržnje i etiketiranje ostaju dominantni izvori pritiska, dok su istrage spore i bez rezultata.
SLAPP tužbe beleže zabrinjavajući rast.
Bosna i Hercegovina
Novinari se suočavaju sa porastom pretnji, zastrašivanja, onlajn napada, SLAPP tužbi i fizičkih incidenata. Iako postoji veliki broj medija, stvarni pluralizam je ograničen političkim i ekonomskim uticajima.
Obustava USAID podrške tokom 2025. ostavila je desetine novinara bez posla, dok je gašenje Al Jazeere Balkans dodatno šokiralo tržište, ostavivši više od 200 medijskih radnika u neizvesnosti.
Hrvatska
Hrvatsko novinarsko društvo registrovalo je 27 slučajeva napada, pretnji i pritisaka na novinare u 2025. godini. Reporteri bez granica svrstali su Hrvatsku prvi put u kategoriju „teška situacija“, nakon pada od 12 mesta.
Misija „Media Freedom Rapid Response“ ukazala je na brojne sistemske probleme: političke pritiske, zastarelo zakonodavstvo, ranjivost medija na SLAPP tužbe, neadekvatnu institucionalnu zaštitu i ekonomsku krhkost redakcija.
Sveobuhvatno, medijski prostor u Hrvatskoj značajno se sužava, a novinari rade u sve nepovoljnijim uslovima.
Nasilje nad ženama svakodnevica: Poruke novinarki tokom 16 dana aktivizma
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
