Evropska unija za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) u svom osmom godišnjem Izveštaju o monitoringu pravosuđa za novembar 2025. godine, upozorava na ozbiljne izazove u primeni zakona i radu kosovske policije (KP), sa posebnim fokusom na etnički osetljive slučajeve i situaciju srpske zajednice. Izveštaj, koji pokriva period od novembra 2024. do septembra 2025. godine, baziran je na monitoringu oko 400 slučajeva, uključujući podatke od policije, tužilaštva, sudova, advokatskih udruženja i civilnog društva.
Primena člana 141 Krivičnog zakonika: Kritike zbog privođenja
EULEX posebno kritikuje primenu člana 141 Krivičnog zakonika Kosova, koji se odnosi na „podsticanje na razdor i netrpeljivost“. Misija upozorava da policijski postupci često prelaze granice slobode izražavanja i dovode do neopravdanog krivičnog gonjenja, posebno među nevećinskim zajednicama.
Na osnovu pregleda osam slučajeva iz perioda 2023–2025, EULEX je utvrdio da su u većini slučajeva policija i tužilaštvo pokretali postupke zbog izjava, nalepnica ili odeće sa simbolima koje su smatrane „provokativnim“. U realnosti, radilo se uglavnom o izražavanju političkog mišljenja ili pripadnosti određenoj etničkoj zajednici, što po mišljenju misije, nije trebalo biti kvalifikovano kao krivično delo.
„Ponavljajući problem u većini praćenih slučajeva bila je neizvesnost oko toga da li je kvalifikacija postupaka ili izjava po članu 141 Krivičnog zakonika bila ispravna. U nekoliko slučajeva pojedinci su bili ispitivani, a kasnije su pokretani krivični postupci nakon što su postavljali nalepnice, davali javne izjave ili nosili odeću sa simbolima koji su smatrani provokativnim ili uvredljivim. U odsustvu svih elemenata krivičnog dela iz člana 141, čak i imajući u vidu osetljivo etničko/političko okruženje na Kosovu, EULEX smatra da su te izjave ili prikazivanje simbola predstavljali isključivo izražavanje političkog mišljenja ili pripadnosti nacionalnoj ili etničkoj zajednici.“
U izveštaju se navodi:
„Primena krivičnog zakonodavstva o podsticanju razdora i netrpeljivosti mora se strogo pridržavati standarda ljudskih prava. Pristup kažnjavanja manifestacija slobode izražavanja rizikuje štetu po poverenje u institucije, posebno među nevećinskim zajednicama.“
EULEX napominje da krivično delo prema članu 141 uključuje tri elementa: postojanje radnje podsticanja ili javnog širenja mržnje, postojanje namere da se izazove netrpeljivost ili razdor među etničkim i rasnim grupama i verovatnoću narušavanja javnog reda. Bez prisustva svih elemenata, policijske akcije protiv pojedinaca predstavljaju neprimerenu represiju nad slobodom izražavanja.
Slučajevi maloletnika i privođenja
Posebnu zabrinutost izaziva postupanje prema maloletnicima. U nekoliko praćenih slučajeva, deca su privođena zbog nošenja odeće sa nacionalnim simbolima ili crtanja grafita, a pritom nisu postojali elementi krivičnog dela ili namere da se ugrozi javni red.
U nekim slučajevima, maloletnici su dobili novčane kazne po članu 11 Zakona o javnom miru i redu, dok su u drugim slučajevima bili nakratko zadržani u policiji bez ikakve pravne osnove. EULEX ukazuje da međunarodni standardi i kosovski zakon nalažu da pritvor maloletnika treba koristiti samo kao meru poslednje instance.
Jedan od zapaženih slučajeva uključivao je trojicu, kako navodi EULEX, „stranih državljana“ koji su zbog političkog natpisa na vozilu bili pritvoreni nekoliko meseci pre nego što su optužbe odbačene.
Problemi u istrazi policijskog zlostavljanja i nadzoru nad pritvorom
EULEX je detaljno analizirao i odgovornost policije u slučajevima navodnog lošeg postupanja prema građanima uopšte. Istrage o zlostavljanju često se započinju sa kašnjenjem, dok su saslušanja žrtava i svedoka sprovođeni mesecima nakon incidenta. Identitet uključenih policajaca u mnogim slučajevima nije mogao biti utvrđen, što smanjuje efikasnost istraga i ugrožava poverenje javnosti u sistem.
U 25 novijih slučajeva (2022–2025), šest je uključivalo više policajaca, a u nekoliko slučajeva fizičko zlostavljanje dovelo je do preloma kostiju. Dok je u nekim slučajevima PIK brzo reagovao i prikupljao dokaze, u drugima su istrage kasnile i bile nepotpune, uz problem kolegijalnosti među policajcima, što otežava identifikaciju odgovornih.
Posebno se ističe praksa lišenja slobode građana do šest sati radi ispitivanja, bez prethodnog obaveštavanja tužilaštva, na osnovu interne „stop liste“ policije. Ova procedura nije predviđena Zakonom o krivičnom postupku i može predstavljati arbitrarno postupanje. Često policija naknadno traži odobrenje tužilaštva za pritvor, iako prethodno ne postoji osnov za sumnju, što stvara problem retroaktivne autorizacije i otežava pravovremeno i zakonito postupanje.
Barbano: Kazneni pristup manifestacijama slobode izražavanja rizikuje štetu poverenju u institucije, posebno među nevećinskim zajednicama
Šef EULEX-a, Đovani Pjetro Barbano, naglasio je u uvodom delu izveštaja:
„Kazneni pristup manifestacijama slobode izražavanja rizikuje štetu poverenju u institucije, posebno među nevećinskim zajednicama. Službeni pristup mora biti razuman, zasnovan na konstruktivnom angažmanu i dijalogu sa svim segmentima društva“.
EULEX u izveštaju zaključuje da prekomerni pritisak na Srpsku i druge nevećinske zajednice, kao i neadekvatna primena člana 141 i prakse pritvora, dodatno produbljuju društvene podele i ugrožavaju poverenje u kosovske institucije, upozoravajući da su hitne reforme neophodne kako bi Kosovo očuvalo kredibilitet pravosuđa i svoj put ka EU.
Preporuke EULEX-a:
Ograničenja u prikazivanju simbola u osetljivim kontekstima moraju biti u skladu sa članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Krivične ili prekršajne sankcije treba primenjivati samo kada su svi elementi dela jasno prisutni.
Policija treba imati sistem savetovanja u realnom vremenu sa tužiocem ili pravnim savetnikom kako bi se izbegle neproporcionalne ili nepotrebne akcije, posebno prema maloletnicima.
Više međuinstitucionalnih diskusija, radnih grupa i okruglih stolova potrebno je za zajedničko razumevanje šta predstavlja podsticanje razdora i netrpeljivosti i kako balansirati slobodu izražavanja sa sankcionisanjem govora mržnje.
Pritvor maloletnika treba koristiti isključivo kao krajnju meru, u skladu sa međunarodnim standardima i kosovskim zakonom.
Policija i tužilaštvo moraju striktno poštovati zakonske procedure i međunarodne standarde ljudskih prava kako bi se sprečilo zlostavljanje i neadekvatna primena pritvora.
Izveštaj, koji pokriva period od novembra 2024. do septembra 2025. godine i relevantne događaje van tog okvira, baziran je na monitoringu približno 400 slučajeva, uključujući podatke od policije, tužilaštva, sudova, advokatskih udruženja i civilnog društva.
Detaljnije o nalazima u našim prethodnim vestima:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
