„Iako se o nasilju nad ženama govori godinama – i u medijima i u civilnom društvu – vidimo da se situacija u društvu malo menja. Kada sagledamo podatke iz poslednjih godina o nasilju nad ženama, shvatamo da je to poraz svih nas kao društva. Brojke su zastrašujuće, posebno kada je reč o nasilju sa smrtnim ishodom. Zato ne smemo da odustanemo – kao mediji, civilno društvo, građani“, kazala je novinarka Anamari Repić.
Globalna kampanja „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ održava se od 25. novembra, „Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama“, do 10. decembra, „Međunarodnog dana ljudskih prava“.
O značaju ove kampanje, alarmantnim podacima o nasilju, institucionalnim propustima, ali i položaju novinarki i važnosti terenskog novinarstva, govorila je novinarka Anamari Repić, gostujući u jutarnjem programu Radio Goraždevca.
Govoreći o suštini kampanje, Anamari Repić naglašava da, uprkos godinama medijskog i društvenog ukazivanja na nasilje nad ženama, promena u društvu gotovo da nema.
„Iako se o nasilju nad ženama govori godinama – i u medijima i u civilnom društvu – vidimo da se situacija u društvu malo menja. Kada sagledamo podatke iz poslednjih godina o nasilju nad ženama, shvatamo da je to poraz svih nas kao društva. Brojke su zastrašujuće, posebno kada je reč o nasilju sa smrtnim ishodom. Zato ne smemo da odustanemo – kao mediji, civilno društvo, građani. Ovih 16 dana aktivizma jeste simbolično podsećanje na obavezu svih nas da govorimo o problemu i da učinimo sve da se nešto promeni, da brojke više ne budu takve. Važno je dati glas žrtvama i objasniti simboliku – kampanja počinje na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, a završava se 10. decembra, na Dan ljudskih prava“, kazala je Repić.
Ona dodaje da se najveće prepreke u borbi protiv nasilja nad ženama najčešće javljaju upravo u momentima kada institucije zakažu.
Uprkos prethodnim prijavama i upozorenjima, počinioci se često vraćaju i ponavljaju nasilje, što, kako ističe, jasno pokazuje da sistem nije reagovao na vreme.
„Najčešće prepreke vezane su za to što institucije često zakažu. U mnogim slučajevima se zna da je počinilac ranije bio prijavljivan, poznat nadležnim organima, pa se opet vrati i počini nasilje. To je jasan znak da sistem nije reagovao. Druga prepreka je to što se žrtva često ne čuje – njen glas i njena situacija nisu dovoljno u fokusu. Zato je važno govoriti o problemu, kako bi se sprečila sledeća žrtva. Ženama je potrebna podrška institucija, ali i društva u celini“, rekla je novinarka Anamari Repić.
Repić ističe da su novinarke danas posebno izložene različitim oblicima pritisaka i nasilja, kako na terenu, tako i u digitalnom prostoru. Pored izazova koje nosi konzervativnije društveno okruženje, one se suočavaju sa fizičkim napadima, provokacijama, ali i sve učestalijim online nasiljem.
„Da, novinarke jesu dodatno izložene – i online i na terenu. Pored tradicionalnih problema u jednom konzervativnijem društvu, tu su fizički napadi, provokacije, ali i digitalno nasilje koje je sve prisutnije. Novinarke su često meta uvreda, pretnji i pritisaka u online prostoru. One su na terenu izložene isto kao i njihove kolege, ali kao žene često i više. Zato o tome moramo govoriti i izveštavati“, kaže Repić.
Na kraju, Anamari Repić poručila je mladim novinarkama da, uprkos izazovima digitalnog okruženja, ne zaborave da je teren suština novinarstva.
„Mlade novinarke su danas svesnije digitalnog prostora i rizika koje on nosi, ali je i dalje potrebno stalno učenje i nadograđivanje. Ono što bih im poručila jeste da je teren najvažniji deo novinarstva. Treba ići među ljude, razgovarati sa njima, izveštavati o njihovim sudbinama i tražiti pozitivne priče – ne kao promociju, već kao primeri uspeha i promena. Važno je govoriti o onome što funkcioniše, jer tako možemo postaviti pitanje zašto se i druge oblasti društva ne menjaju. Ne smeju se plašiti terena; teren je mesto gde se uči, raste i postaje novinarka“, rekla je novinarka Anamari Repić, gostujući u jutarnjem programu Radio Goraždevca „Naše jutro“.
Pročitajte još:
Još tri slučaja porodičnog nasilja na Kosovu
Žena teško povređena u Kosovu Polju – uhapšen verenik sa kojim je živela
Kampanja „16 dana aktivizma“: Nasilje nad ženama i dalje urgentan problem na Kosovu
Još sedam slučajeva porodičnog nasilja na Kosovu
Na Kosovu od početka novembra zabeleženo 59 slučajeva nasilja u porodici
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
