Hil u Hagu svedočeći u Tačijevu odbranu: On nije bio komandant OVK, utisak je da se više uklapao u univerzitetsko nego u vojno okruženje

Bivši američki diplomata Kristofer Hil, nekadašnji specijalni izaslanik Stejt departmenta za Kosovo i poslednji američki ambasador u Beogradu, izjavio je pred Specijalnim tribunalom u Hagu da 1998. godine nije uspeo da otkrije ko je vodio Oslobodilačku vojsku Kosova (OVK), ali da tada nije stekao utisak da je Hašim Tači bio vojni zapovednik ili imao kontrolu nad tom organizacijom.

Hil je, svedočeći u odbranu bivšeg kosovskog predsednika Hašima Tačija, optuženog za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji 1998–1999. godine, rekao da je u to vreme OVK „nije bila ni organizovana armija, niti je imala glavni štab“, sa današnjeg ročita izveštava Beta.

„Nije bilo osnove da se zaključi da je Tači kontrolisao OVK, bio je vođa delegacije od tri čoveka, a ne velike organizacije“, izjavio je Hil.

Prema njegovim rečima, u jesen 1998. godine OVK nije imala vertikalnu komandnu strukturu, iako su je tadašnji albanski sagovornici pokušavali prikazati kao pravu vojsku.

„Naš operativni zaključak je da takvo vođstvo (OVK) nije postojalo, da su postojale samo lokalne grupe“, kazao je Hil.

Teško bilo pronaći ko je vođa, Tači mu nije delovao kao ratnik

Hil je dodao da mu niko nikada nije rekao da je Tači „umešan u mučenje i kršenje ljudskih prava“, osim što mu je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević u jednom razgovoru Tačija opisao kao „žestokog ratnika koji je navodno lično ubio mnogo ljudi“.

„Tači nije bio takva osoba, on nije bio žestoki ratnik, već politička ličnost“, naveo je Hil, ističući da mu Tači „nije delovao kao čovek koji drži ovu veliku organizaciju pod kontrolom“.

Sa druge strane, Hil je kazao da je tada imao mnogo poteškoća da utvrdi ko je zapravo predstavljao OVK.

Prema njegovim rečima, prvi predstavnik s kojim se susreo bio je Džavit Haljiti, poznat kao „Zeka“.

„Bilo je to leta 1998. godine… pitanje je bilo pronaći zvaničnika OVK ili grupu zvaničnika sa kojima bismo mogli da razgovaramo o OVK. Želim da dodam da sam neko vreme radio u ovom pravcu bez uspeha i došli smo do zaključka da takvog vođstva nema“, rekao je Hil.

On je naveo da su on i njegovi saradnici u jednom trenutku otišli u Tiranu da se sastanu sa osobom koja im je predstavljena kao vođa OVK.

„U jednom trenutku smo otišli ​​u Tiranu da se sastanemo sa osobom koja nam je opisana kao vođa OVK, kao šef OVK. Moj zaključak i zaključak mojih kolega bio je: da, naravno da on deluje u okviru ovog pokreta, ali ne, ne može da govori u ime OVK“, rekao je Hil.

A zatim je, kazao je danas, sa leta ili jeseni 1998. godine posetio selo Likovac, gde je pokušao da „bolje razume ko predvodi OVK i da ih privuče političkom procesu“.

Tamo ga je, kako je rekao, Mehmet Hajrizi odveo u kancelariju OVK, ali niko nije preuzeo odgovornost za politički sporazum.

„Koliko se sećam, otišli smo da bolje razumemo ko predvodi OVK i da ih privučemo da postanu deo političkog procesa. Video sam zeleni sto postavljen za sastanak sa flašama mineralne vode, ali niko nije preuzeo odgovornost za politički sporazum“, izjavio je Hil, dodajući da je u knjizi prisutnih zabeleženo da je na sastanku govorio Redžep Selimi.

Robert Gelbard i izjava o OVK: Uticalo na napad na porodicu Jašari

Odgovarajući dalje na pitanje kada su Sjedinjene Države prvi put imale kontakt sa OVK, Hil je ponovio da je „teško odgovoriti na to pitanje, jer je bilo nemoguće pronaći vođu“.

Prisetio se, međutim, i da se tadašnji takođe američki diplomata Robert Gelbard sastao sa „nekim ljudima u Švajcarskoj koji su tvrdili da su vođe OVK“, u šta, kako je rekao, ne veruje.

„Robert Gelbard je bio na poziciji koju sam ja obavljao dok nije zamoljen da se u potpunosti fokusira na Bosnu. Dakle, bio je maj 1998. godine, imao je neke sastanke sa kosovskim Albancima u Švajcarskoj i čuo je da su oni odgovorni za OVK. Ne mislim da je to bilo istina i nije bilo dokaza da su to zaista bili. Mislim na vođe OVK“, rekao je.

Hil je kazao da se ne seća ko su ti ljudi bili, ali je kazao da su ti ljudi koje je Gelbard sreo bili ljudi koji su gajili velike simpatije prema OVK „kao ubrzanom pokretu ka nezavisnosti“.

A potom se prisetio navodne izjave američkog diplomate Roberta Gelbarda iz tog vremena.

Gelbard je, kazao je Hil, nazivao OVK „teroristima“, a Hil smatra da je ta izjava „mogla biti signal za napad na porodicu Jašari“, piše Koha.

„Smatrao je OVK teroristima. To je bilo u štampi. To je bio komentar koji je dao štampi, a ubrzo se dogodio jedan incident u kojem su srpske snage bezbednosti opkolile kuću porodice Jašari. Kao rezultat toga svi su tamo potom ubijeni. To je bio veliki izliv neprijateljskih akcija. Bilo je mnogo kritika na Gelbardovu izjavu da je OVK teroristička, i da je to na neki način izazvalo ovaj konkretan događaj koji su prouzrokovale srpske snage bezbednosti“.

Hil je rekao da „ima osećaj kao da je Gelbard dao zeleno svetlo da se ovo desi“, piše dalje Koha. Međutim, rekao je da za to nema dokaza.

Incident u Štimlju

Hil je ispričao i da su srpske snage u Štimlju 1998. godine pucale na njegov automobil, u kojem je bio i Fehmi Agani.

„On mi je rekao da je ta akcija bila provokacija srpskih snaga“, naveo je Hil, dodajući da incident nikada nije zvanično prijavio Stejt departmentu, prenela je prištinska Koha.

Susret sa Tačijem u selu Dragobilje

Hil je potom opisao konačno i prvi susret sa Tačijem. Kako je kazao, prvi put ga je sreo u selu Dragobilje, gde je tada predvodio troje ljudi.

„Govorio je tiho, promišljeno i stekao sam utisak da se više uklapa u univerzitetsko nego u vojno okruženje“, rekao je Hil.

Tači je na susretu sa Hilom, po njegovom sećanju, govorio loše o dotadašnjem vođi kosovskih Albanaca Ibrahimu Rugovi.

„Oni nisu želeli da Rugova govori u ime Kosova i hteli su da ga sklone“, rekao je Hil, prenosi Beta.

Po optužnici, podseća ova agencija, na meti OVK bile su, pored Srba i Roma, i Rugovine pristalice koje je OVK proglasila za „kolaboracioniste“.

Na to mu je Hil navodno kazao:

„Ne zanima me šta mislite o Rugovi jer ćete jednog dana, kada budete imali demokratiju, imati zadovoljstvo da glasate protiv njega“.

Na tom sastanku, kako je naveo, predstavio je plan za političko rešenje autonomije Kosova, ali nije dobio odgovor.

Zapravo, tokom svedočenja, Hil je objasnio i da je njegov zadatak, po nalogu tadašnje državne sekretarke Medlin Olbrajt, bio da pomogne u pronalaženju političkog rešenja za krizu na Kosovu.

„Od samog početka, pokušavao sam sa kolegama u Stejt departmentu da izgradim plan autonomije na takav način da se autonomija Kosova vrati, kako bi Kosovo imalo sopstvenu samoupravu. To je bio glavni put koji smo pratili sa Kosovom i Srbijom“, rekao je Hil.

Hil se, ujedno, prisetio sastanka između Ibrahima Rugove i Slobodana Miloševića, za koji je Rugova rekao da ga je organizovao na molbu specijalnog izaslanika SAD za Balkan, Ričarda Holbruka.

„Ovo je bio prvi put da je ambasador Holbruk otišao u Prištinu. Išao sam s njim. Seli smo s predsednikom Rugovom i, iako o tome nismo prethodno razgovarali, ambasador Holbruk je smatrao da bi bilo dobro da se Rugova sastane s Miloševićem u Beogradu, jer se nadao da bi taj sastanak mogao da reši mnoge probleme. Moram reći da sam bio mnogo skeptičniji“, rekao je Hil.

Hil je ocenio da je taj sastanak „naneo štetu predsedniku Rugovi“.

„Ljudi nisu mislili da će sastanak s Miloševićem pomoći. I ja sam imao rezerve“, dodao je.

Prema Hilovim rečima, Rugova je bio „veoma zabrinut da li je to dobra ideja ili ne, ali nije želeo da odbaci predlog koji je došao od Holbruka“.

Milošević negodovao zbog sastanaka diplomata sa OVK

Hil se prisetio i da je Milošević izražavao zabrinutost zbog američkih sastanaka sa OVK, ali da nikada nije dobio informaciju da je Tači lično učestvovao u ratnim zločinima, što je Milošević tvrdio.

Prema Hilovim rečima, OVK je želela da se izbori za nezavisnost Kosova i „nadala se da će joj SAD pomoći u tome“, dok je Vašington tada zagovarao obnovu autonomije.

Hil je sugerisao i da Tači nije bio presudni lider kosovskih Albanaca na pregovorima u Rambujeu, početkom 1999. godine zato što je za prihvatanje sporazuma morao da traži odobrenje lokalnih komandanata OVK i Adema Demaćija.

Kada su Albanci prihvatili sporazum, a srpska delegacija nije, „pojačalo se nasilje na Kosovu i mi smo znali da će to verovatno dovesti do intervencije NATO“, rekao je Hil.

Upitan da li je s Tačijem razgovarao o optužbama da OVK otima, pritvara i muči ljude, Hil je odgovorio odrečno, objašnjavajući da je on tada bio fokusiran na američki plan za obnovu autonomije Kosova.

Svedok je, ipak, spomenuo da je razgovarano o otmici deset srpskih radnika ugljenokopa Belaćevac, koje je OVK otela u leto 1998. godine i koje, po optužnici protiv Tačija, niko kasnije više nije video žive.

Kristofer Hil, koji je od 2022. do početka 2025. bio ambasador SAD u Srbiji, sada je penzionisani diplomata. On je peti svedok odbrane Hašima Tačija, a svoje svedočenje će nastaviti sutra.